Русија и Алексеј Наваљни: „Сви мостови су већ спаљени" - Запад је исцрпио могућност да позове Кремљ на одговорност

Пре руске инвазије на Украјину, судбина Алексеја Наваљног довела је до европских и америчких санкција и била је значајна тачка раздора између Кремља и западних земаља. Али после две године рата, све се променило. Какве би могле да буду последице по Москву сада?

Пре четири године, тровање Наваљног у Сибиру нарушило је руске односе са Немачком, у којој је био лечен.

А опет, упркос покушају убиства Наваљног, окупацији Крима и руским војним операцијама у источној Украјини, Берлин је и даље био спреман да учествује у активној трговини са Русијом и куповини руског гаса.

Амерички председник Џозеф Бајден рекао је после састанка са Владимиром Путином у Женеви 2021. године да је упозорио руског лидера на „катастрофалне последице" у случају смрти Наваљног иза решетака.

На дан када је објављено да је Наваљни умро, Бајден одржао кратак говор одавши пошту храбрости руском опозиционару, рекавши да је „Путин одговоран за његову смрт".

Међутим, кад га је новинар питао какве ће бити „катастрофалне последице", Бајден је одговорио рекавши: „То је било пре три године. Од тада су се они суочили са врашки много последица."

„Размишљамо о томе шта још може да се учини", додао је он.

„Разматрамо велики број опција. То је све што ћу рећи за сада."

Али тешко је замислити озбиљније последице од оних које су већ уведене после отпочињања рата у Украјини, каже доктор Бен Нобл, ванредни професор руске политике на Универзитетском колеџу у Лондону и коаутор биографије Наваљни: Путинов највећи непријатељ, будућност Русије?

„Смрт Наваљног би имала огромног утицаја пре четири или пет година зато што би ЕУ са позиције опрезног дијалога прешла на много отвореније увођење санкција и исказивање непријатељства, али ти мостови су већ спаљени."

Биће много тврде реторике европских земаља, а можда и неких нових симболичких санкција, сугерише он.

„Веома је важно за западне престонице да се огласе и користе оштар речник, иако могу да позову Кремљ на одговорност само речима", каже он.

„Иако је сада прекасно да се спасе Наваљни."

Такви сентименти су већ били изражени - немачки канцелар Олаф Шолц је рекао да Путин треба да „одговара за оно што је урадио", а француски председник Емануел Макрон је директно окривио руске власти.

Чак и у скоријој прошлости, смрт Наваљног у руском затвору могла је да има озбиљне последице по односе Москве са земљама Европске уније, каже доктор Алекс Кларксон, предавач на немачким, европским и међународним студијама на Краљевском колеџу у Лондону.

„Смрт Наваљног би имала огромног утицаја пре четири или пет година зато што би ЕУ са позиције опрезног дијалога прешла на много отвореније увођење санкција и исказивање непријатељства", каже Кларксон.

„Али ти мостови су већ спаљени."

Сада, после скоро две године руског рата у Украјини, односи између Кремља и земаља ЕУ (са изузетком Мађарске) непоправљиво су нарушени.

У међувремену, европске земље полако али сигурно повећавају производњу муниције за украјинску војску и расправљају о томе како Европа може да настави да подржава Кијев без учешћа Америке.

Свеукупно гледано, закључно са јануаром ове године, Европска унија (и као блок и као појединачне земље) издвојила је или обећала 144 милијарди евра за војну и хуманитарну помоћ Украјини — двапут више него Сједињене Америчке Државе.

„Заиста имам проблема да замислим шта Европљани могу да ураде више од онога што су већ урадили", каже Кларксон.

Од 2022. године, Русија је претекла претходне лидере Иран и Северна Кореја кад је у питању количина санкција уведених против трговине, финансија и приватних појединаца.

Запад и његови савезници су Русију одсекли од кредита, улагања и технологије, затворили тржишта за руски извоз, замрзнули резерве руске валуте и сада разматрају да ли да их доделе Украјини.

Стотине страних компанија престало је да ради у Русији.

Јахте и виле руских званичника и олигарха су заплењене, а њихови банковни рачуни замрзнути.

Влада забринутост, каже Кларксон, да је потпуни раскид свих веза са Западом дао Русији одрешене руке да појача репресију против противника унутар земље.

„То подсећа на оно што се десило са неким режимима на Блиском истоку, као у случају Хафеза Ал Асада или Садама Хусеина", каже Кларксон.

„Кад су се њихови односи са Европљанима, а поготово Америком прекинули, кренули су много свирепије на домаћу опозицију."

Смрт Наваљног је могла да има утицаја и на унутрашње политичке расправе у Европи, где су многе партије и покрети крајње деснице уједињене у отпору према Европској унији, али заузимају различите ставове према Русији.

„Два кључна проруска покрета су Алтернатива за Немачку и аустријска Слободарска странка", каже Кларксон.

И док се ова прва суочава са озбиљним проблемима после низа скандала, у неколико анкета је крајње десничарска Слободарска странка на водећем месту пред аустријске парламентарне изборе ове јесени.

То представља најозбиљније искушење по европско јединство поводом подршке Украјини и супротстављања Русији, сматра Кларксон.

Озбиљније од мађарског премијера Виктора Орбана, на пример, чије је противљење лидерство ЕУ научило да премошћава.

Смрт Наваљног биће непријатна чињеница за такве покрете и странке: биће им теже да тврде да Аустрија и Немачка тону у диктатуру док је у земљи према којој осећају највећу наклоност лидер опозиције управо умро у затвору.

Смрт Наваљног могла би да утиче и на кампању за америчке изборе у новембру, сматра доктор Тимоти М. Фрај, професор постсовјетске спољне политике са Института Хариман на Универзитету Колумбија.

„Напори Трампа и његовог тима да нормализују Русију претрпеће тежак ударац", каже Фрај.

Доналду Трампу ће бити теже да убеди америчке гласаче и вашингтонску елиту у потребу да се заузме мекши став према Кремљу, каже он.

Смрт Наваљног, мисли Фрај, могла би чак да наведе републиканце у Конгресу да одобре нови пакет помоћи за Украјину, разрешивши скоро двомесечну расправу.

Они су блокирали ову меру, тврдећи да мора да се заустави рекордни прилив миграната преко америчке границе пре него што се помогне страним земљама.

Трамп је позвао странку да пружи отпор постизању споразума са демократама, додавши да инострана помоћ треба да поприми облик кредита уместо бесповратне помоћи.

Питање је сада да ли ће се републикански конгресмени оглушити о вођу странке.

„Подршка страној помоћи Украјини је и даље веома популарна у Сједињеним Америчким Државама. А само интервенција кандидата Трампа спречава Конгрес да усвоји пакет помоћи", каже Фрај.

„Да нема отпора Доналда Трампа, мислим да не би било тешко пронаћи већину у оба дома за усвајање предлога закона о помоћи."

Фрај истиче да се вођство Републиканске странке разилази од Трампа по питању Русије, али уместо да перу прљав веш у јавности, виши републикански званичници покушавају да у тишини изгладе разлике иза затворених врата.

Смрт Наваљног у затвору би такве маневре могло умногоме да отежа.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]