Алексеј Наваљни: Присталице тугују али не губе наду после његове смрти

Ако сте трепнули, можда сте пропустили.

У вечерњим вестима на руској државној телевизији које трају 45 минута, тачно 28 секунди је у петак било посвећено Алексеју Наваљном.

Вест о његовој смрти саопштена је скоро у пролазу.

Само 28 секунди за човека који је постао најпознатија опозициона личност у Русији и најчувенији политички затвореник у земљи.

Алексеј Наваљни је био много тога: адвокат, блогер, борац против корупције, политички активиста - и увек трн у оку Кремљ.

Нису га сви Руси подржавали.

Али је током целе деценије био једини опозициони лидер у Русији који је могао да изведе велики број демонстраната на улице широм земље, у протестима против власти, корупције и захтевима за слободне и праведне изборе.

И због тога га је Кремљ сматрао претњом.

Наваљни је био каризматичан, јаког карактера, баш као и смисла за хумор и способности да инспирише - што је реткост за руског политичара.

Такође је разумео моћ интернета да би ширио поруку.

Он и његов тим су продуцирали и објавили документарни филм који је указао на наводну корупцију на највишем нивоу у Русији.

„Сад видимо да је интернет главна брига актуелног режима, и непријатељ број један", рекао ми је 2017. године.

У то време, власти су јасно тежиле да избегну претварање Наваљног у политичког мученика.

Било је сукоба са полицијом, али су у почетку казне биле краће.

У марту 2017, био сам нагуран са бројним новинарима у судници где је одговарао на оптужбе за пружање отпора при хапшењу током уличног протеста,

„Милиони људи подржавају борбу против корупције", рекао ми је док је седео на оптуженичкој клупи.

„То показује да Кремљ никако није у праву кад тврди да ужива огромну подршку."

Проглашен је кривим и осуђен на 15 дана затвора.

Ништа у поређењу са 19 година затворске казне на коју је осуђен прошле године због оптужби за екстремизам, за коју многи сматтрају да је политички мотивисана.

Било је и физичких напада.

Те 2017. године, оштећен му је вид када су га полили антисептичком бојом.

Три године касније у Сибиру је отрован нервним агенсом у авионом пребачен у Немачку да би му живот био спашен специјалним медицинским третманом.

Преживео је и оптужио Кремљ за покушај убиства.

А онда се ипак следеће године, без обзира на забринутост за његову безбедност, вратио у Русију.

Зашто се вратио?

Можда је „политичар у њему" говорио да ако жели да утиче на политичке промене код куће, мора да буде у Русији.

Међутим, врло брзо је завршио у затвору.

Сада је Алексеј Наваљни мртав,

Руске власти тврде да је изгубио свест после краће шетње унутар казнене колоније, те да су лекари покушали али нису успели да га оживе.

Његове присталице су уверене да се ради о политичком убиству.

Хоће ли бити политичких последица?

Времена су одавно мрачна за руску опозицију,

Најважнији политички лидери су или у егзилу или у затвору,

После смрти Наваљног, мрачно доба постало је још мрачније и вероватно ће додатно деморалисати противнике Кремља.

Западни лидери инсистирају да је председник Владимир Путин одговоран за његову смрт и захтевају оштре последице по Кремљ.

Међутим, у овом тренутку је тешко видети какве би оне могле да буду.

Још санкција?

После инвазије на Украјину, Русија је највише санкционисана земља на свету, а Међународни суд правде је издао налог за хапшење Путина због рата.

Али за присталице Алексеја Наваљног, разматрање политичких последица његове смрти није тренутни приоритет.

Они су у жалости.

Поред „Зида плача" у Москви, споменика жртвама Стаљинове репресије, посматрам Русе који остављају руже и каранфиле и пале свеће у знак сећања на Наваљног,

Полиција је свуда и пожурује људе.

У земљи у којој је незадовољство ућуткано у највећој мери, за многе је и сам чин полагања цвећа чин храбрости.

Осећај неверице се скоро може и опипати.

„Видео са вест на телефону и моја прва реакција је била да мора да је шала, да свакако није тачно", говори ми Михаил.

„А потом је стизало све више вести. Плакао сам више од сата."

„Била сам са пријатељима када сам чула", прича ми Аљина,

„Сломила сам се. Стварно нисам веровала да тако нешто може да се догоди. Никада."

Реченица коју у последње време све више чујем од Руса - „нисмо веровали да тако нешто може да се догоди".

Касније је полиција за спречавање нереда покушала да рашчисти простор око споменика.

„Крените. Ником није дозвољено окупљање овде", говори командир.

„Имамо право да будемо овде", виче једна жена.

„Хоћемо да стојимо овде и стајаћемо. Улица није ваша, припада свима."

Полиција се не слаже с њом. Почињу да гурају и потискују људе и неколико их је ухапшено.

Чују се повици „Срамота!" док људе одводе са трга.

Али знам шта ме је највише погодило док сам разговарао са људима који су дошли да положе цвеће - и поред осећаја шока, ипак су се и даље надали бољој будућности, другачијој Русији.

И чврсто су се држали те наде, јединог трачка светла у општем мраку.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]