Зашто је важан избор новог Повереника у Србији
Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Стефан Веселиновић
- Функција, ББЦ новинар
Стигао вам је СМС у коме вас позивају да на изборима подржите одређену опцију, али сте сигурни да им број никада нисте дали. Коме се обраћате?
Права адреса за вас је - Повереник за заштиту података о личности.
А Србија га нема више од месец дана јер владајућа коалиција у Скупштини није покренула процедуру за његово именовање након истека мандата Родољуба Шабића.
Ако, на пример, као грађанин од општине тражите подакте о платама запослених, а надлежни одбију да их доставе - коме се жалите?
Адреса је иста - Повереник за доступност информације од јавног значаја.
Канцеларија Повереника има све надлежности и овлаћшења да оцени да ли су ваша права повређена у односу на релевантне законе и нареди институцијама и правним лицима да предузму одређене кораке како би ваша права остала заштићена.
Хипотетички - политичка партија би морала да објасни одакле им ваш број, док би општина по наредби Повереника морала да вам достави податке.
У супротном, плаћају новчану казну и ризикују кривичну пријаву Повереника.
Наш ЈМБГ, број банковног рачуна, пасоша, датум и место рођења више не чувамо само на папиру у закључаној фиоци. У доба када животе водимо и аналогно и дигитално, неизбежно је да такве податке „сејемо" свуда око себе.
Зато једно од важнијих питања јесте - ко ће нашу приватност и право да знамо штитити наредних седам година?
Безбедносна провера
Стручност и независност су кључне речи које се користе када се говори о квалитетима које кандидат за ову функцију мора да има.
Уз то, Повереник поседује највиши безбедносни сертификат у земљи - што значи да има право на увид у најповерљивија државна документа.
Будући кандидат за Повереника мораће да прође највеће могуће безбедносне провере надлежних органа.
Институција Повереника подразумева да је то државни орган, али независан у вршењу своје надлежности.
Независан од других институција, независан од странака и појединаца. Зависи само од закона и Устава.
Надлежност и овлашћења Повереника важећим законом су јако велика, објашњава за ББЦ на српском бивши и до сада једини Повереник у Србији Родољуб Шабић.
„Она подразумевају да може да нареди државном органу - када по поступку грађана или новинара тако процени - да неке информације презентује јавности", каже он.
То значи да Повереник може да нареди и скидање највећег степена класификације - државне тајне.
„Да би могао да оцени да ли неки документ који је класификован као државна тајна треба да се подели са грађанима, он мора да га види. У ту сврху Повереник мора да има највиши безбедносни сертификат, односно да прође најригорозније безбедносне провере", објашњава Шабић.
Ко ће бити нови Повереник?
У јавности се до сада нису могли чути ни предлози ко би ту функцију могао да обавља наредних 7 година.
Једино што јавност зна је да ће нови Повереник бити „сушта супротност Родољубу Шабићу", како је то објаснио шеф посланичке групе владајуће Српске напредне странке Александар Мартиновић.
„Ако ништа друго, бар сам се насмејао када сам чуо да ће бити потпуно другачији од мене", каже Шабић.
Процедура избора Повереника прописана је Законом о слободном приступу информацијама старим 14 година, колико је Шабић обављао посао на челу ове институције.
Док из владајуће коалиције још нема конкретних предлога, више организација цивилног друштва упутило је апел Одбору за културу и информисање - надлежном за предлагање кандидата - са предлогом критеријума за избор новог Повереника.
„Критеријуми које смо поставили осликавају оно што би требало да добијемо - не само стручност, већ и независност. То је у интересу грађана, институције, државе, привреде и нашег европског пута, што ће се ценити у поглављу 23", каже за ББЦ на срспком Ђорђе Кривокапић из SHARE Фондације, једне од организација које су потписале поменути апел.
Како се бира Повереник и ко је добар кандидат?
На предлог скупштинског Одбора за културу и информисање, народни посланици већином гласова бирају Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
У актуелној поставци Скупштине Србије владајућа већина готово и да нема препреке да изабере кандидата по вољи.
„Према закону, Повереник мора да има Правни факултет, 10 година радног искуства, да испуњава услове за рад у државним органима и да буде лице са признатим угледом и стручношћу у области заштите и унапређивању људских права. Али не каже се којих права", објашњава Шабић.
Управо због тога што су неки од услова тако широко постављени пре више од деценије, део цивилног друштва је забринут.
Али, каже Шабић, пре толико година је било логично да се ствари тако поставе.
„Ми пре 14 година нисмо имали никаквог стручњака за слободу приступа информацијама, нити заштиту података. Данас имамо бар неколико и то у служби Повереника", истиче Шабић.
Кривокапић упозорава да се у „оскудним и нејасним критеријумима" крију потенцијалне опасности када је у питању компетентност будућег Повереника.
„Бојазан је да неко ко заправо нема никакве везе са облашћу може да буде изабран - на пример, за некога ко је био десет година судија прекршајној суда то можемо да водимо као карактеристику је да се бавио људским правима", каже он.
Оба права која повереник штити - а посебно заштита података о личности - су у доба дигиталне револуције прошла кроз велике трансформације и постају неизоставни део свакодневног живота.
Пример за то је и како европска Општа уредба о заштити података (ГДПР) утиче на домаћу привреду.
Домаће ИТ компаније већ се сусрећу са великим бројем изазова при усклађивању са европским прописима.
Како објашњава Кривокапић, креатори дигиталних производа који излазе на дигитално ЕУ тржиште морају да прикупљају податке ЕУ грађана, па им се намећу додатне обавезе, које их неретко стимулишу да пословање преселе у неке од земаља ЕУ.
„То је последица чињенице да компаније из Србије постају неконкурентне јер раде на тржишту на коме правила за заштиту података о личности нису у потпуности усаглашена са европским оквиром", каже Кривокапић.
Скупштина Србије је прошле године усвојила измене закона којим би прописе требало ускладити са правилима ЕУ и које ступају на снагу у августу. Међутим, стручна јавност критиковала га је као „грубо преведен ГДПР" са којим се очекују велики проблеми у припреми.
„То је јако одговорна функција и битно је да то буде стручно лице са јако специфичним знањима, нарочито из области заштите података када се примењује нови оквир и када је планирана широка измена Закона о слободном приступу информацијама."
Аутор фотографије, Getty Images
Шта би се могло унапредити у процесу избора Повереника?
Када говоримо о текућој ситуацији у Србији, Шабић сматра да би процес могао да се убрза.
„Ми месец дана од истека мандата не знамо ништа о томе, док има земаља у којима се и по шест месеци унапред бира нови Повереник, како би се предупредила ситуација која није пожељна", каже он.
Зато се, каже, поставља питање како ће се предлози за новог Повереника артикулисати - у странци или пред очима јавности?
Организације цивилног друштва позивају да се овај процес учини што транспарентнијим и у дослуху са заинтересованом јавношћу.
Два основна квалитета која Повереник треба да има, према овој иницијативи, су: лични интегритет и независност у односу на политичке странке и висок стручни ниво у областима права која штити.
У апелу се надлежни скупштински Одбор позива да критеријуме што је више могуће тумачи према Законима које Повереник штити, као и да процес буде транспарентнији, а јавност информисана о кандидатима и њиховим биографијама путем јавног сервиса.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици, шеф Мисије ОЕБС Андреа Оразиоа, као и шеф Мисије Савета Европе позвали су на што бржи избор повереника, уз поштовање независности приликом избора.
Када је реч о изменама Закона о заштити података о личности које ступају на снагу у августу, нема великих промена у овлашћењима Повереника, објашњава Шабић.
„Срећом одустало се од идеје да сваки државни орган може да тужи повереника, али се из дејства закона самим тим из надлежности Повереника планира изузимање великог броја субјеката попут државних предузећа", каже он.
То је, додаје, посебно забрињавајуће.
„Што је у тоталној супротности са свим до сад стеченим правима и крајње забрињавајуће са становишта антикорупцијских интереса друштва. Посебно је индикативно то што је данас објављен светски индекс перцпеције корупције на којој је Србија значајно пала за 10 места", истиче Шабић.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
