Протекла година најтежа за рад Повереника

Повереник каже да је протекла година била најтежа за рад

Аутор фотографије, SHARE fondacija

Потпис испод фотографије, Родољуб Шабић (архивска фотографија)

Прошла година била је најтежа за рад повереника у протеклих 13 година, каже Родољуб Шабић.

„Ово је јако непријатно. Контроверзно је све што се дешава. Неко свесно игнорише спровођење закона", каже Родољуб Шабић за ББЦ.

Годишњи извештај о спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности у 2017. достављен је председнику Републике, заштитнику грађана и Влади Србије и истакнут на сајту повереника.

У протеклој години, Повереник је примио за трећину више нових предмета него у претходној години. Решио је исти број предмета колико је примио нових.

У текућу, 2018. годину, пренето је 4.107 предмета по којима поступак није завршен.

„Разлог овако великог броја нерешених предмета јесте дугогодишњи рад повереника са недовољним капацитетима и стални прилив великог броја нових предмета", наводи се у извештају.

Власт одбија сарадњу са Повереником

У извештају се наводи и да су надлежни органи одбијале сарадњу са Повереником и тако онемогућавале да ова институција предузме мере прописане законом.

Законске мере које је предузимао, а које нису биле афирмативне за органе власти, честу су изазивале, како пише у извештају, потпуно неосноване критике.

Шабић наводи да три године узастопце, Скупштина није размотрила годишњи извештај Повереника.

Из кабинета Повереника кажу да су забрињавајући и хронични проблеми у вези са остваривањем права јавности да добије информације о великим економским потезима државе.

„Ови проблеми су, уз озбиљне повреде права јавности, имали и друге непожељене последице, пре свега по углед у антикорупцијском контексту, што је и у 2017. години потрвђено хронично лошом оценом наше земље на Глобалном индексу перцепције корупције", пише у извештају.

Буџетска ограничења - „гротеска"

Буџет за ову годину предвиђа износ средстава за плате запослених у служби Повереника који је недовољан за већ постојећи број запослених.

Шабић каже да у преписци са европским институцијама стоји да ће Србија послушати препоруке и повећати средства намењена инситуцији Повереника. Како се то не дешава, поставља се питање опстанка ове независне институције.

„То води до питања да ли неко планира да на јесен затвори врата кабинета Повереника?", каже Шабић.

Други по реду мандат Родољуба Шабића истиче крајем 2018. године.

Повереник у извештају смањење средстава назива „гротеском".

"Смањење буџета, имајући у виду да се у свим програмским документима Владе и Народне скупштине, као и у Акционом плану за Поглавље 23 прокламује јачање кадровских ресурса ове институције, делује дословно као гротеска", пише у извештају.

Први Повереник

Родољуб Шабић је први Повереник за заштиту информација од јавног значаја и података о личности у Србији. Народна скупштина га је први пут изабрала у децембру 2004, а други мандат поверен му је 2011.

„Када смо почели пре 13 година, ја нисам имао ни једног сарадника. Печат институције сам платио својим новцем", каже Родољуб Шабић за ББЦ.

Повереник подсећа да пре осам година у Србији није постојао нико ко се бавио заштитом података о личности.

„Ми сада имамо тим стручњака на овом пољу", каже Шабић.

Пред крај другог мандата, поред свих тешкоћа, поносан је на тим са којим је изградио институцију Повереника.

„Направили смо институцију која има ауторитет и којој се грађани са поверењем обраћају", каже Шабић.