Шта ново оружје на историјској паради говори о војној моћи Кине

Кина је представила читав дијапазон новог наоружања, дронова и друге војне машинерије на масовној паради коју многи доживљавају као јасну поруку упућену Сједињеним Америчким Државама и њиховим савезницима.

На догађају је Си Ђинпинг дочекао више од 20 шефова држава, међу њима руског председника Владимира Путина и севернокорејског лидера Кима Џонга Уна, од којих се обојица ослањају на Кину за економску подршку и другу помоћ.

Била је то демонстрација све веће Сијеве моћи на светској сцени и кинеског војног умећа - на паради су представљени пројектил „убица Гуама", дрон „верни пратилац", па чак и роботски вукови.

Мимо помаме и светлуцавог новог оружја, шта смо још сазнали?

Ево наших пет главних закључака.

1. Кина има много оружја. Колико добро може да га искористи?

Оно што је било очигледно на демонстрацији у среду је да је Кина успела брзо да произведе широк дијапазон оружја.

Пре десет година, војна технологија коју је изложила биле су најчешће „рудиментарне копије“ много напредније опреме коју су изумеле САД, истиче Мајкл Раска, доцент програма трансформације при Технолошком универзитету Нањанг у Сингапуру.

Али ова парада је показала иновативан и разноврсни дијапазон оружја, нарочито дронова и ракета, што је одраз колико је напредан њихов одбрамбено-индустријски комплекс постао.

Кинеска структура „од врха ка дну" и значајни ресурси омогућују овој земљи да избацује нова оружја брже од многих других земаља, истиче Александер Нил, помоћни сарадник Пацифичког форума.

Она такође може да их произведе у огромним количинама, што јој даје предност на бојишту на ком може да надјача непријатеља.

„Кина има способност да штанцује муницију, бродове, све те платформе...

„Држава може само да изда све те директиве и сви се одмах бацају на посао", каже Нил.

Али колико добро може кинеска војска да интегрише све ове системе наоружања?

„Они могу да се размећу тим китњастим напредним платформама, али да ли су организационо довољно спретни да их искористе онако како желе?", пита се доктор Раска.

Додаје да то неће бити лако, зато што је кинеска војска масивна и нетестирана, имајући у виду да није учествовала ни у једном великом рату већ деценијама.

Погледајте видео са војне параде у Кини: 'Вукови роботи', моћне ракете...

2. Кина је усредсређена на ракете да би парирала Америци

Кина је избацила мноштво пројектила, међу којима су неке сасвим нове варијанте.

У њих спадају:

Било је још неколико надзвучних противбродских ракета као што су YЈ-17 и YЈ-19, које могу да лете веома брзо и маневришу непредвидиво да би избегле антиракетне системе.

Постоји разлог за овај нагласак на пројектилима.

Кина развија ракетну силу као кључни део њене стратегије одвраћања и да би парирала америчкој поморској надмоћи, каже Нил.

Америчка морнарица је неприкосновена на свету са највећом флотом носача авиона и борбених група носача - Кина и даље заостаје за њом на том пољу.

Али, истиче Нил, неки из западне одбрамбене заједнице све више тврде да су ове борбене групе рањиве, јер су практично „лаке мете" за било коју врсту ракетног напада.

Пекинг не само да појачава одвраћање, већ такође ствара „способност другог удара", каже он - способност неке земље да лансира удар из одмазде ако буде била нападнута.

У друга истакнута оружја спадају ласерско оружје ЛY-1 о ком се много говори, а које је практично огромни ласер који може да прогори или онеспособи електронику или чак ослепи пилоте; и читав асортиман пете генерације невидљивих ловаца међу којима су и авиони Ј-20 и Ј-35.

3. Кина иде са вештачком интелигенцијом и дроновима до краја

Појавио се широк дијапазон дронова, од којих неке покреће вештачка интелигенција, али онај који је привукао највише пажње био је џиновски дрон-подморница АЈX-002.

Познат и као екстра велико подводно беспилотно возило (XЛУУВ) дугачко и до 20 метара, могао би потенцијално да врши мисије надзора и извиђања.

Кина се такође похвалила невидљивим нападачким дроном ГЈ-11, названим „верни пратилац", који може да лети уз борбеног ловца са живим пилотом и помаже му у његовим нападима.

Поред низа конвенционалних летећих дронова, били су ту и „роботски вукови".

Експерти кажу да они могу да се употребе за разноврсне задатке, од извиђања и потраге за минама, до лова на непријатељске војнике.

Изложени дронови показује јасан правац којим Кина жели да иде са војном стратегијом, где „не жели само да појача, већ и замени традиционалне структуре".

Она је очигледно извукла неке лекције из рата у Украјини, где можете само да „гађате непријатеља дроновима" да бисте изморили његову одбрану, истиче доктор Раска.

„Приправност у ланцу убијања је важна“, додаје Нил, истичући да у борби која се брзо помера, одлуке морају са се доносе у „наносекундама“ да би се поразио непријатељ и стекла надмоћ.

То вештачка интелигенција може да постигне.

Многе земље су још увек подозриве према увођењу вештачке интелигенције у њихове војне системе и питају се „колико смо уопште опуштени по питању увођења вештачке интелигенције у ланац убијања", додаје он.

Али Кина је очигледно веома опуштена по том питању, каже доктор Раска.

„Они верују да могу да контролишу вештачку интелигенцију.

„Они иду до самог краја да би је интегрисали у своје системе."

4. Кина можда има технологију, али Америка још има предност

Парада очигледно показује да Кина брзо сустиже САД у војној технологији и да има ресурсе да изгради огроман арсенал оружја.

Али Америка је сачувала предност што сте тиче самих операција, кажу стручњаци.

Америчка војска је „надмоћнија" зато што негује културу „од дна ка врху", у којој јединице на терену могу саме да доносе одлуке у зависности од развоја ситуације и мењају борбене стратегије, истиче доктор Раска.

То их чини више него окретним у биткама.

Кина је, с друге стране, организована „од врха надоле" где „могу да имају гиздаве платформе и системе, али неће ни прстом мрднути све док не добију наређење с врха", додаје он.

„Кинези мисле да је технологија оно што је суштина одвраћања.

„Они мисле да ће она одвратити Америку... али на оперативном нивоу, било је случајева који показују да можда нису онолико добри колико тврде“, каже доктор Раска.

Указује на скорашње сусрете као што је инцидент из прошлог месеца када је кинески ратни брод ударио у једно од мањих пловила док се суочавао са филипинском обалском стражом.

5. Парада је била сајам за продају оружја - и прилика да се Америци прикаже уједињени фронт

Уз више од две десетине земаља позваних на догађај, парада оружја и тенкова била је практично огромна понуда за продају кинеског оружја потенцијалним купцима, истиче Нил.

За неке од присутних земаља, као што је Мјанмар, већ се зна да купују огромне количине кинеског оружја.

Али прилика за продају новим купцима или повећање наруџбина начин је на који кинеска влада може да прошири утицај у свету, истиче доктор Раска.

Међу кључним клијентима били су они који су стајали најближе Сију - Владимир Путин и Ким Џонг Ун.

Њих тројица представљали су уједињени фронт док су заједно ходали по паради и заједно стајали на бини.

То је била порука за САД, каже Нил: Ако Америка заиста жели да им се супротстави, то ће онда значити „борбу са њима на неколико потенцијалних фронтова истовремено - Корејско полуострво, Тајвански мореуз, Украјина."

„И ако добро размислите о томе, уколико буде био извршен притисак на Америку на сва три фронта, она би могла да омане на једном од њих."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]