Који су ризици од бомбардовања иранских нуклеарних постројења

Израел гађа иранску нуклеарну инфраструктуру, са великим нагласком на подземна постројења за обогаћивање уранијума.

Постројење Натанз, у средишњем делу Ирана, претрпело је велико оштећење, према Међународној агенцији за атомску енергију (ИАЕА).

Друга локација, Фордо, закопана је дубоко у планину.

Допрети до ове подземне инсталације захтевало би снажне бомбе за „разбијање бункера", које имају само Сједињене Америчке Државе.

Који би, дакле, били ризици од бомбардовања Фордоа?

ИАЕА описује нападе на иранска нуклеарна постројења као „дубоко забрињавајуће".

У понедељак је директор ИАЕА Рафаел Гроси рекао да војна ескалација „повећава шансе испуштања радијације са озбиљним последица по људе и животну средину".

Локације за обогаћивање уранијума користе се за појачавање залиха одређеног типа - или изотопа - уранијума.

„Кад ископате уранијум из земље, он долази у два облика: 99.3 одсто је уранијум-238 - а 0,7 одсто, или отприлике један атом на сваких 150, јесте уранијум-235, и то вам треба да би радио ваш нуклеарни реактор", објашњава професор Педи Реган са Универзитета у Сарију и британске Националне лабораторије за физику.

Налет енергије

Процес обогаћивања нуклеарног горива значи повећавање количина уранијума-235.

То се ради узимањем уранијума у његовом гасовитом стању и његовим обртањем у машинама званим центрифуге, каже професор Реган.

И зато што је уранијум-238 тежи од жељеног уранијума-235, ова два се раздвајају док се обрћу.

То се понавља изнова и изнова, да би се појачало обогаћивање.

Нуклеарним електранама је обично потребно око 3-5 одсто овог обогаћеног уранијума да би генерисале контролисану нуклеарну реакцију која испушта енергију.

Али кад је циљ направити нуклеарно оружје, потребан је много већ проценат уранијума-235 - око 90 одсто.

У суштини, што је уранијум обогаћенији, то је већи налет енергије кад се сви ти атоми цепају.

ИАЕА каже да је ирански уранијум достигао око 60 одсто обогаћења - дакле, на добром је путу да буде довољно концентрисан за нуклеарно оружје.

Али испаљивање ракете у регуларно похрањене залихе обогаћеног уранијума не би изазвало „нуклеарни инцидент" истих размера као што су биле катастрофе које су се десиле у нуклеарним електранама Фукушима или Чернобиљ.

„Високо обогаћени уранијум је око три пута радиоактивнији од необогаћеног. Али, заправо, кад се све узме у перспективи, ниједан од њих није посебно густо радиоактиван.

„Не би изазвао велики проблем са еколошком контаминацијом", објашњава професор Џим Смит, са Универзитета у Портсмуту, који је проучавао последице чернобиљске катастрофе.

„Више нас брину оно што називамо фисионим производима - ствари у које се уранијум цепа кад је у реактору или бомби - као што су радиоактивни цезијум, радиоактивни стронцијум, радиоактивни јод.

„Они представљају већи проблем по контаминацију животне средине."

Али зато што се на локацијама за обогаћивање не дешавају нуклеарне реакције, а експлозија бомбе их не би покренула, ови опасни радиоактивни „фисиони производи" не би били присутни, рекао је он.

Експлозија би баш зато распршила уранијум локално.

Локализована претња

У постројењу Натанз, после бомбардовања, ИАЕА је пронашла радиоактивну контаминацију на самој локацији, али је рекла да је ниво радиоактивности напољу остао непромењен и на нормалном нивоу.

„У случају уранијума, радијација не путује заиста далеко", каже професорка Клер Коркхил, председавајућа минералогије и управљања радиоактивним отпадом на Универзитету у Бристолу.

Али за људе близу локације, могли би да постоје одређени ризици по здравље.

„Што се тиче токсичности по људско тело, свакако не желите да удахнете честице уранијума и да га уносите у тело", каже она.

„То је зато што честице уранијума могу да се заглаве у ћелијама, или у вашим плућима или у желуцу, и полако да се радиоактивно распадају, а то ће направити штету."

Поред радиоактивности, изложеност хемијским материјама такође може да представља проблем за свакога ко је у близини.

„Ако би дошло до инцидента и центрифуге би испустиле уранијум хексафлуорид, гас који се налази у центрифугама, онда би дошло до заиста тешког хемијског инцидента", каже професор Сајмон Мидлберг, научник нуклеарних материјала са Универзитета у Бангору.

„Ако би овај уранијум хексафлуорид дошао у контакт са влагом у ваздуху, он је прилично корозиван и гадан, зато што може да формира веома, веома јаку киселину", каже он.

„Али не би имао масивне еколошке последице мимо веома, веома локалне области."

ИАЕА каже да њен Центар за инциденте и хитне случајеве ради даноноћно и да ће наставити да надзире статус иранских нуклеарних постројења и нивое радијације на његовим локацијама.

Погледајте видео о томе како би америчка бомба могла да промени курс сукоба

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]