'Пецање је начин живота': Лов на рибарска места у Летонији

Рибарско место Саулкрасти - урезано јена великој четвртастој плочи неправилног облика.

Изнад ње је стаклена кугла - некадашњи пловак помоћу којег су рибари одржавали мрежу на површини воде.

Неколико метара даље 12 степеника води до улазних врата једне од ретких дрвених кућа на плажи у месту Пабажи на обалама Балтика.

Ово месташце, на источној обали Ришког залива, удаљено је 42 километара од главног града Летоније - Риге и припада граду Саулкрасти.

Са бочне стране усамљене куће десетине ужади је посложено на зеленом онижем ормарићу, а неколико старих рибарских мрежа окачено о зарђала сидра.

Старе мердевине су положене, уз дрвени зид су поређане пластичне кутије различитих боја, а на конопцу се суше шушкава рибарска наранџаста одела.

Усамљени двосед у дворишту уместо јастука прекрива зелена мрежа.

Мирише на воду.

Балтичко море, које запљускује обале Летоније, Литваније, Естоније, Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке, има малу дубину и мешавину слане и слатке воде, што га посебно чини рањивим на промене у животној средини.

Забрињавајуц́а ситуација станишта доводи до драматичног пада појединог рибљег фонда, при чему рибарство губи економски и културни значај.

И ту велики Ришки залив није изузетак.

Колико је само риба ухваћено овим мрежама, помишљам док се враћам дрвеним путељком, пре него што ми се песак увуче у патике.

Неколико чамаца испуњених кишницом раштркано је по плажи, а и овде је ужад обавијена око челичних шипки.

Таласа ни на видику, док ветар повремено пирне.

Каква идила, изговарам гласно, загледана у пучину.

Вода је хладна, али то не спречава неколицину људи да се ипак окупају у њој.

Само неколико метара даље су грађевинске скеле и неколико радника - ниче нови хотел, али нико од присутних не зна ко живи у овом скромном објекту.

Њен власник, сазнајем касније, Едгард, најстарији је рибар, не само у том месту, већ и шире.

И ово, као и друга мања места у Летонији које сам посетила, поприлично су уређена и чиста за разлику од многих у Србији.

Добро су и опремљена - имају велики супермаркет, железничку станицу која ради, возове који не касне, а фасаде на кућама су уређене, улице добро обележене и за пешаке и за бициклисте.

Едгард је овде први купио покретну кућицу и продавао улов по околним местима, каже ми младић у туристичкој организацији Саулкрастија.

Наставио је традицију његових предака, али је тренутно у Немачкој, јер је имао проблема са бродом који је пловио, наставља да ми прича одушевљено о његовом сународнику.

„Штета", изговарам разочарано.

Риболов је у Летонији, чланици Европске уније (ЕУ) од 2004, последњих година строго контролисан.

Рибарске заједнице у овој бившој совјетској републици имају дугу традицију, али се на њиховим пешчаним плажама уместо чамаца и удица све више виђају начичкани пешкири туриста са различитих страна, док ничу хотели.

Додатна претња за приобалне рибаре је и све већи број фока који се храни управо њиховим уловом, због чега многи одустају да избаце опрему у хладне воде Балтика.

Власти су зато одлучиле да пруже одређену надокнаду рибарима који због ових сисара изгубе улов или опрему, наводи се у Годишњем извештају о летонској рибарској флоти из 2023.

У очување риболова на Балтичком мору укључила се и Европска комисија, усвојивши крајем августа 2025. предлог о максималној количини годишњег улова у комерцијалне сврхе.

Један од предлога јесте да се смањи количина уловљених харинги у Ришком заливу, али и лососа у његовом главном басену.

Залихе рибе се све више исцрпљују, а и изградња хидроелектрана је негативно утицала, те су природни путеви њихових миграција кроз реке заустављени, због чега се и приходи смањују.

Поређења ради, 1995. године удео риболова у бруто друштвеном производу Летоније био је виши од осам одсто.

Готово две деценије касније, тај број је свега 0,4 одсто.

Ни мањак риба, ни низ потешкоћа не може да пољуља љубав коју Томс Клабис из Риге има према пецању.

Рибу лови више од деценије и у просеку је на води 130 дана.

Последњих година пеца са пријатељем Гатисом Ернстсонсом и готово да нема водене површине у Летонији где нису бацили мрежу или штап.

„Бабите, Каниерис, Енгуре...", набраја само нека од плитких летонских језера где су недавно ловили.

Најдраже место за пецање им је, ипак, река Даугава која протиче кроз њихову родну Ригу.

Углавном хватају штуке и смуђ, што су најчешће рибе које могу да се улове широм Летоније.

„И после толико година усхићен сам када нешто упецамо - вртлог емоција ме преплави",

„Пецање је постало мој начин живота", каже 32-годишњи Томс за ББЦ на српском.

А све је почело спонтано, док је био петогодишњи дечак и одлазио са деком до реке Даугаве.

Радовао се тим заједничким одласцима и непрестано ишчекивао да види шта ће следеће да се упеца.

Имао је осам година када је први пут нешто уловио.

Био је то лињак, слатководна риба, издуженог облика, прекривена дебелом слузи, зелене боје.

„Толико је јако загризла да се и даље сећам како сам се тргнуо.

„Трчао сам уназад неких десетак метара повлачећи штап како бих видео шта сам уловио", препричава.

Рибарски прибор одложио је до средње школе и од тада га не испушта.

Погледајте водич кроз Ригу

Временом је овај двојац усавршавао технике пецања и научио шта је потребно од опреме да се не би вратио празних руку из риболова.

„Мамац није најважнији, вец́ да се риба заиста пронађе, а потом изазове како би загризла оно што је на крају штапа", објашњава.

Лагани штап је идеалан је за хватање смуђа, док су за неке веће рибе попут сома потребне јаке и оштре удице, машинице или чврсти штапови.

Најтежа риба коју су до сада уловили био је управо сом - 50 килограма тежак и 170 центиметара дуг.

Идеално време за пецање је ноћ јер је вода мирна, а рибе активне.

Највише рибара поред реке Даугаве видећете током лета, али се количински највише упеца од августа до октобра говори Томс из искуства.

Пецали су они и када температура падне испод нуле.

„Тада идете по леду и пробијате га штапом."

Последње две године Томс и Гатис подучавају рибаре почетнике и с времена на време организују туре.

„Када ми ухватимо рибу тежине пет до шест килограма то је добар улов, али емоције које они показују кад год нешто упецају, то нас додатно испуњава", каже поносно.

Поред основних техника, уче их стрпљењу, али и како да из сопствених грешака извуку лекцију.

„Да би се напредовало после сваког неуспелог лова би требало да се размисли о поступцима и где је заказало, што многи људи пропуштају на самом почетку.

„Риболов није статичан и све време сте на опрезу, гледате, пратите, вребате и на сваки шум се тргнете, посежете за удицом", указује.

За који дан их чека такмичење у пецању због чега су на језеру Разна, једном од највећих у Летонији.

Колико је тренутно степени, питам га.

„Око 18, није хладно, али је било баш ветровито и брод нам се често превртао.

„Био је добар улов - ухватили смо гргеча, мада га има доста на Балтику", каже задовољно.

Кроз Томсове руке прошло је прегршт риба, али остала је једна коју би радо волео да улови - туна.

„Укусна је", каже.

„Биће", додаје оптимистично.

Киша полако почиње да пада у Риги, а они се спремају за нови излазак на језеро.

„Што да не уловимо још нешто".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]