Ко контролише старачке домове у Србији

Спаљена кућа

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, У пожару у старачком дому у Барајеву живот је изгубило осам особа
    • Аутор, Јелена Субин
    • Функција, ББЦ новинарка
  • Време читања: 5 мин

Од спаљеног старачког дома у београдској општини Барајево остали су црни, угљенисани зидови и питања ко контролише ове установе и ко је све одговоран за пожаре.

Конце у рукама, али и контролу пословања требало би да држи Министарство за рад, запошљавање и социјална питања, каже Надежда Сатарић, социјална радница из Удружења снага пријатељства Амитy за ББЦ на српском.

„Проблем је што инспекција не обавља ванредне прегледе већ само по нечијој пријави или када треба да одобри лиценцу, тачније изда дозволу за рад", додаје.

У пожару 20. јануара у старачком дому у Барајеву страдало је осморо, а седморо људи је тешко повређено.

Надежда Сатарић тврди да је власник дома најодговорнији због великог пропуста и пожара.

„Не треба, међутим, изоставити државу када је реч о контроли и стандардима који морају бити прецизнији.

„Контролу домова не треба пријављивати унапред, јер ће се тако видети како заиста раде.

„На тај начин могу да увиде шта није у реду и да се то исправи, да на сваки могући начин предупреде овакве ствари", каже Сатарић.

Кривце за пожар треба тражити у власницима, али и међу онима који су задужени за инспекцију, давање лиценци и дозвола за рад и надзор, каже Радослав Миловановић, председник Удружења приватних установа социјалне заштите.

Колико често се раде контроле, на који начин, колико има затворених и домова са одузетом лиценцом из Министарства за рад, запошљавање и социјална питања нису одговорили за ББЦ на српском до објављивања текста.

У Србији живи 1.468.855 људи старијих од 65 година, показују подаци пописа становништва 2022.

У државном власништву у Србији је 41 старачки дом, али има и 277 лиценцираних приватних домова, рекао је Старовић за РТС.

Према подацима из фебруара 2024. године у државним старачким домовима било је смештено 12.012 корисника, док је више од 2.000 било на листи чекања.

Шта је био проблем у Барајеву

Више јавно тужилаштво у Београду покренуло је истрагу против троје одговорних у старачком дому „Ивановић" у Барајеву, због сумње да нису поштовали одговарајуће прописе.

Сумња се да је у соби у поткровљу, коју је користио један од корисника, дошло до избијања пожара контактом жара цигарете или отвореног пламена упаљача са запаљивом материјом у зони кревета, пише у саопштењу тужилаштва.

Министар Немања Старовић недавно је рекао да је дом у Барајеву имао важећу лиценцу за рад издату 2021. године, али да је било других проблема.

„Инспекција је била у децембру 2024. због пријаве у вези са одржавањем септичке јаме.

„Покренути су поступци, али то није имало везе са безбедношћу", тврди Старовић.

Додао је и да је у овом дому претходних година по пријавама спроведено осам инспекцијских надзора.

„Инспектори су утврдили и одређене неправилности у вези са вођењем досијеа корисника", рекао је Старовић за РТС.

„Утврђују се све околности како је дом добио лиценцу ако је рачун био у блокади", додао је.

Који су услови за добијање лиценце

Министарство за рад, запошљавање и социјална питања издаје лиценце и проверава да ли су испуњени сви услови да би неки дом могао да ради.

Правилник о условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите прописује детаљно шта су услови о локацији објекта, хигијени и начину рада, рецимо да постоји један неговатељ на десет корисника.

Међутим, ако су то људи који су непокретни или теже покретни потребно је да имају једног неговатеља по смени, али не неког ко ради цео дан, објашњава социјална радница Надежда Сатарић.

„То значи да за 24 сата њих троје мора да се промени на тај број људи", додаје она.

Указује и да су јасни стандарди када је реч о квадратури објекта, броју кревета, величини соба, дневних боравака, заједничких просторија, трпезарије, купатила.

„Многи домови немају сале за ручавање или собе какве су потребне, већ кад добију лиценцу одмах убаце кревет или два додатно", каже Сатарић.

Правилник предвиђа и да сваки дом мора да има и стално запосленог социјалног радника, али и најмање 60 одсто запослених стручних лица.

Који су све проблеми?

„Има мало инспектора и они немају времена насумично да контролишу домове, већ само ако постоји нека сумња или по пријави", упозорава Радослав Миловановић.

Уз њих, ту је и санитарна инспекција, која проверава да ли запослени имају санитарне књижице и исправност хране, додаје Сатарић.

„Приватни домови углавном немају запослене лекаре или медицинске раднике, па их ангажују по потреби и кога хоће, док државни домови имају докторе.

Један од водећих проблема је и све већи број корисника, а све мање места.

„За место у државном дому може да се чека и до годину дана, због тога има доста приватних установа и оне имају сличан капацитет као и оне под државним кровом - око 10.000 корисника.

„У државним домовима може да буде смештено око 9.000 људи, али ако 15 одсто болује од деменције или је непокретно потребна им је 24-часовна нега", каже она.

Сатарић и Миловановић упозоравају да су нелегални домови испод радара надлежних служби и да се не зна њихов тачан број.

„Због ниже цене, људи некад бирају нерегистроване објекте", каже Миловановић.

Месечни смештај у државном дому кошта од 36.000 до 78.000 динара, али то нису економске, већ договорене цене и њих одређује Министарство за рад, каже Сатарић.

„Приватни домови могу месечно да коштају од око 70.000 па до 250.000 динара и више, али Србија нема капацитете ни у државним, а ни у приватним установама", додаје.

Пожари у старачким домовима

Није први пут да старачки домови горе, а да корисници, махом непокретни људи, страдају.

Крајем 2024. године у Војки код Старе Пазове, недалеко од Београда, изгорео је објекат за смештај старијих, када је погинуло двоје људи.

Дом у Војки радио је мимо прописа и без лиценце за пружање услуга социјалне заштите, рекли су надлежни.

У пожару у старачком дому у београдском насељу Мали Мокри Луг 2023. настрадало је двоје људи, док их је петоро повређено.

И 2016. у илегалном старачком дому у Панчеву, граду удаљеном 15 километара од Београда, избио је пожар.

У дому, смештеном у стамбеној згради, страдало је троје, а повређено 12 људи.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]