Ко је Марван Баргути и зашто је предмет преговора Израела и Хамаса

Палестински политичар Марван Баргути, вођа покрета Фатах који је у израелском затвору, кључна је фигура преговора о примирју између Израела и Хамаса, који предвиђа ослобађање вец́ег броја палестинских затвореника у замену за израелске таоце.

Ко је он и зашто је његово ослобађање значајно и контроверзно?

Марван Баргути је политичку активност почео када је имао 15 година у Фатаху, који је тада водио покојни палестински вођа Јасер Арафат, мобилишуц́и подршку за палестински циљ и решење две државе.

Истакао се као вођа Друге интифаде, израелско-палестинског сукоба који је почео у септембру 2000. године, и у израелским затворима је више од две деценије.

Баргути је ухапшен у израелској операцији „Одбрамбени штит" 2002. године, када га је Израел оптужио за оснивање Бригада мученика Ал Аксе, што је Баргути негирао.

Бригаде мученика Ал Аксе извеле су серију смртоносних напада у којима су погинули израелски војници, насељеници и цивили.

Због улоге у овим нападима, Баргути је 2004. године осуђен на пет доживотних и казну од 40 година затвора.

Током суђења, палестински вођа је одбио да призна надлежност израелског суда и одбацио је оптужбе против њега.

Његова супруга Фадва, палестинска адвокаткиња, рекла је прошле године за ББЦ да њен муж „није оптужен зато што је починио ова дела сопственим рукама, вец́ зато што је био вођа", иако је додала да је Баргути током испитивања негирао оптужбу за „оснивање Бригада мученика Ал Аксе".

Због овакве казне је Баргути постао познат.

Многи Палестинци га сматрају њиховим Нелсоном Манделом и најизгледнијим наследником Махмуда Абаса на месту председника Палестинске народне самоуправе.

Али то зависи од тога да ли ће бити пуштен из затвора у Израелу.

Могућа депортација

Неки израелски медији указују да би Израел могао да ослободи Баргутија, под условом да буде „депортован ван палестинских територија".

Анис Ал Касем, стручњак за међународно право, рекао је за ББЦ арапски сервис да ако Баргути буде измештен са палестинских територија, онда га теоретски ништа не спречава да преузме председавање палестинској влади у иностранству.

Владе у егзилу су постојале кроз историју, посебно током Другог светског рата, а то није забрањено палестинским Уставом ни законима то не спречавају.

Ал Касем каже да би Израел могао да депортује Баргутија јер ужива велику популарност у народу, посебно међу присталицама покрета Фатаха.

Палестински центар за истраживање политике и јавног мњења који делимично финансира Европска унија, објавио је 13. децембра 2023. године истраживање јавног мњења које је показало да би становништво поджало избор Марвана Баргутија за палестинског председника.

Према анкети, да су у то време одржани нови председнички избори, а кандидати били Баргути из Фатаха, председник Палестинске народне самоуправе Махмуд Абас и вођа Хамаса Исмаил Ханије (пре његовог убиства у Техерану, престоници Ирана, у јулу 2024. године), „Баргути би добио 47 одсто гласова, Ханије 43 одсто, а Абас седам одсто".

Очекивало се да ц́е се Баргути кандидовати на председничким изборима у јулу 2021. године, које је на крају отказао Абас јер, како је навео, Израел није дозволио становницима Источног Јерусалима да гласају.

'Компромисни кандидат'

Баргути је рекао да се залаже за мир са Израелом и дводржавно решење које предвиђа Државу Палестину и Државу Израел, засновано на границама пре 1967. године.

Написао је текст за амерички дневник Вашингтон пост (Тхе Wасхингтон Пост) 2002. године у ком је рекао: „Док се ја и покрет Фатах ком припадам снажно противимо нападима и гађању цивила у Израелу, нашег будуц́ег суседа, задржавам право да се заштитим, одупрем израелској окупација моје земље и борим за моју слободу".

Додао је: „Још увек тражим мирну коегзистенцију две равноправне и независне државе Израела и Палестине, на основу потпуног повлачења са палестинских територија окупираних 1967. године.

„Искрено, уморни смо од тога да се ми увек окривљујемо због непопустљивости Израела, а све што тражимо је примена међународног права."

Баргути, кога је Израел ставио иза решетака 2002. године, можда је „компромисни избор" да преузме палестинску власт и да се припреми за могућу државност земље.

Иако многи Израелци одбацују могућност да он буде ослобођен јер је осуђен за пет убистава и „руке су му крваве", други верују да би његово пуштање могло да доведе до постизања консензуса међу Палестинцима, јер би ујединило супарничке фракције и пружило најбољу шансу за постизање мира.

У јануару 2004. године, израелски писац Гершон Баскин написао је за Харец (Хааретз), дневник на хебрејском и енглеском, да је за прелазни период након рата у Гази потребан „палестински вођа који је способан да ојача палестинско јединство и да се посвети демилитаризацији региона.

„Такав вођа би могао да буде Баргути."

Баргути је рођен 1958. године у селу Кобару, у близини града Рамале, у средишту Западне обале.

Имао је скоро девет година када је Израел окупирао Западну обалу и Источни Јерусалим у рату 1967. године.

Када је имао 15 година постао је активан у покрету Фатаху покојног Јасера Арафата.

Израел га је 1978. године ухапсио и у затвору држао више од четири године под оптужбом да је члан наоружане палестинске групе.

Баргути је завршио средње школу и хебрејски је научио у затвору, а након што је пуштен 1983. године, почео је да студира на Универзитету у Бирзеиту, на Западној обали.

Међутим, било му је потребно 11 година да заврши факултет, пошто је био политички активан и постао је водец́и члан Фатахове „младе гарде", која се истакла док су познате вође покрета, међу којима су били Арафат и Абас, били у егзилу у Либану и Тунису.

А онда су 1987. године Палестинци организовали устанак против израелске окупације, што је касније постало познато као Прва интифада (на арапском значи побуна или устанак).

Баргути се истакао као један од вођа на Западној обали, а касније је депортован у Јордан, одакле се вратио 1994. године, после потписивања мировног споразума из Осла.

Он је снажно подржавао мировни процес, али је био скептичан у погледу посвец́ености Израела да поштује споразуме који су садржали начело „земља за мир".

До почетка Друге интифаде у септембру 2000. године, Баргути је постао вођа Фатаха на Западној обали и шеф Танзима, наоружаног крила покрета.

Преживео је покушај убиства који је организовао Израел 2001. године, када је аутомобил његовог телохранитеља погођен пројектилом.

Баргути има ц́ерку и три сина и ожењен је адвокаткињом и политичком активисткињом Фадвом.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]