'Исцрпљени, гладни и уплашени': Како је бити новинар у Појасу Газе

„Никада нисам могао да замислим да ћу једног дана живети и радити у шатору, без најосновнијих људских потреба, чак и воде и тоалета.

„Услови су као лети у стакленику, а зими у фрижидеру", каже за ББЦ новинар Абдулах Микдад.

Новинари у Гази раде и спавају у шаторима од платна и пластике који су постављени око болница широм Појаса Газе.

Новинарима су за рад потребни електрична енергија и поуздана интернет веза 24 сата дневно, али је струја у Гази искључена.

Због тога су принуђени да бораве у близини болница где генератори још раде, што им омогућава само да напуне телефоне и опрему.

Стране медијске куће се ослањају на локалне извештаче у Гази, јер Израел не дозвољава страним медијима, међу којима је и ББЦ, да уђу у палестинску енклаву, осим у изузетно ретким случајевима када прате израелску војску.

Упркос тешкоћама и опасностима кретања у Појасу Газе, репортери настављају да извештавају о дешавањима у рату.

Али често не могу да пошаљу фотографије и снимке које направе све док се не врате у шаторе близу болница где имају приступ струји и интернету.

„Боравак око болница такође убрзава наше извештавање, јер имамо непосредан приступ рањенима, мртвима и сахранама, и можемо да разговарамо са људима.

„Поготово јер је такве информације често готово немогуће добити кретањем и позивима телефоном", каже Ханин Хамдуна, новинарка палестинског медија Дониа Ал-Wатан, која сарађује и са међународним организацијама, међу којима је и ББЦ.

Међутим, боравак близу болница новинарима не гарантује безбедност, као ни њихов професионални статус који би требало да их штити према међународном праву.

„Осећамо да смо као новинари стално мета"

Од почетка рата у Гази у октобру 2023. године, закључно са 26. августом, убијено је најмање 197 новинара и медијских радника, од којих 189 само у Гази, према подацима Комитета за заштиту новинара.

То је више него укупан број новинара који су страдали у свету у претходне три године.

„Имамо осећај да смо као новинари стална мета израелских окупационих снага, због чега непрестано страхујемо за сопствену и безбедност наших породица", каже за ББЦ новинар Ахед Фарвана, секретар Палестинског синдиката новинара.

После готово две године сталних убистава, глади, страха, и расељавања у Појасу Газе, и даље се траже извештаји, а новинари су исцрпљени од непрекидног рада.

Тако су неки млади у Гази, од којих се поједини никада раније нису бавили новинарством, постали извештачи и фото-репортери.

Неки новинари раде званично и искључиво за локалне или стране медије, али многи су ангажовани на основу привремених уговора или по потреби.

То значи да немају стабилан посао, а нивои заштите, осигурања и примања које добијају су веома различити.

„Сваки новинар на свету има обавезу да извештава о дешавањима, као и право на међународну заштиту.

„Нажалост, израелска војска се према новинарима не односи на овај начин, посебно када су у питању палестински новинари", Гада ал-Курд, дописница немачког недељника Шпигела (Дер Спиегел) каже за ББЦ, који је понекад ангажује.

Израел је више пута негирао да његове снаге циљају новинаре.

Међутим, признао је одговорност за убиство дописника Ал Џазире Анаса ал-Шарифа у његовом медијском шатору у Гази 10. августа, у директном нападу у којем су убијени још пет новинара и мушкарац.

Израелска војска је саопштила да је циљала Шарифа, тврдећи да је „био вођа терористичке ћелије Хамаса", што је Шариф негирао.

Комитет за заштиту новинара је саопштио да Израел није пружио доказе који би поткрепили те тврдње.

„Ово је образац који примењује Израела, не само у овом рату, већ и у претходним деценијама - израелске снаге убију новинара, а затим накнадно тврде да је био терориста, али пруже врло мало доказа", каже директорка Комитета за заштиту новинара Џоди Гинзберг за ББЦ.

Пет новинара који су радили за стране медије били су међу најмање двадесет жртава двоструког израелског нападу на болницу Насер у граду Кан Јунису, на југу Газе 25. августа.

На снимцима напада види се да је други удар погодио спасиоце који су стигли да помогну онима који су циљани у првом удару.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху је рекао да је инцидент „трагичан несрећни случај" и додао да војне власти „спроводе темељну истрагу".

У саопштењу, израелска војска је навела да „улаже све напоре да ублажи штету по цивиле, док истовремено штити безбедност наших војника", додајући да је Хамас „створио немогуће услове за борбу".

„Када радите у шатору, никада не знате шта може да се деси у сваком тренутку.

„Ваш шатор или околина могу да буду бомбардовани, и шта онда да урадите", каже у разговору за ББЦ новинар Абдулах Микдад, дописник телевизије Аларабy у Гази.

„Пред камером морам да будем потпуно концентрисан, присебан и брзо да размишљам, упркос исцрпљености.

„Али тежи део је остати свестан свега што се дешава око мене и размишљати шта бих могао да урадим ако погоде место на којем се налазим.

„Толико питања ми непрекидно пролази кроз главу, а одговора нема", додаје он.

Погледајте видео: Напад израелских досељеника на Палестинце у Западној обали пред ББЦ камером

„Стално извештавамо о глади и болу људи, док смо и сами гладни и патимо"

У петак 22. августа, тело Уједињених нација (УН) задужено за праћење безбедности хране је први пут потврдило глад у граду Гази.

Организација за класификацију фаза безбедности хране је подигла класификацију на Фазу 5, највиши и најтежи степен акутне несташице хране.

Више од 500.000 људи у Појасу Газе суочава се са „глађу, екстремним сиромаштвом и смрћу", пише у извештају организације.

У извештају УН-а из јула се наводи да 39 одсто људи у Гази сада „не једе данима".

Екстремна глад погађа и новинаре.

„Шоља кафе помешане са млевеним леблебијама или чаша незаслађеног чаја је можда све што можете да попијете током целог радног дана", каже за ББЦ независни новинар Ахмед Џалал.

„Врло често смо исцрпљени, имамо јаке главобоље и нисмо у стању да ходамо због глади, али ипак настављамо да радимо.

„Прелазимо велике раздаљине да бисмо извештавали, напунили опрему или пронашли интернет везу да би људи у свету сазнали шта се дешава у Гази", додаје он.

Погледајте видео о новинару Ал Џазире убијеном у израелском нападу: „Био је глас обесправљених“

Ахмед Џалал је више пута био расељен заједно са његовом породицом, али је сваки пут настављао да ради као новинар, док је истовремено покушавао да обезбеди склониште, воду и храну за његове најближе.

Његовом сину је потребна операција, али због услова у Гази током овог рата дечак не може да се лечи.

Како стално размишља о сину и сопственој немоћи да му помогне, још му је теже да извештава о болу и очају деце у Гази, али каже да су због тога његове приче аутентичније.

„Истовремено смо и вест и они који је преносе, и можда је то мотивација да наставимо да представљамо приче на што истинитији начин", каже Џалал.

„Срце ми се цепа од бола када извештавам о убиствима колега новинара, а размишљам да бих ја могао да будем следећи.

„Бол ме изједа, али га кријем пред камером и настављам да радим.

„Осећам да се гушим, исцрпљен сам, гладан, уморан, уплашен, а не могу чак ни да застанем и одморим се".

'Отупели смо, више не можемо ни да изразимо осећања'

Гада ал-Курд није у стању да искаже оно што осећа док већ скоро две године извештава о смрти и глади становника њеног града.

„Немамо времена да размишљамо о сопственим осећањима", каже за ББЦ.

„Током овог рата смо отупели, не можемо више ни да изразимо наша осећања.

„Стално смо у стању шока.

„Можда ћемо ту способност повратити после завршетка рата".

А док тај дан не сване, каже, наставља да потискује страх за њене две ћерке и тугу за братом и његовом породицом, чија тела су остала под рушевинама у војној зони још у почетку рата.

„Рат је променио нашу психу и наше личности.

„После завршетка рата биће нам потребан дуг период опоравка да поново будемо оно што смо били пре 7. октобра 2023. године", каже она.

Двадесет седам земаља, међу којима су Уједињено Краљевство, Француска, Немачка, Аустралија, и Јапан, подржало је саопштење у којем се Израел позива да страним новинарима одмах омогући независан приступ Гази.

У саопштењу, које је објавила Коалиција за слободу медија, међувладина група која се залаже за права и заштиту новинара широм света, такође се осуђују напади на новинаре, и наглашава да они који раде у Гази морају да буду заштићени.

Припреми извештаја допринео фото-репортер Амер Султан у Гази.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]