Милош Теодосић: Пет тренутака по којима ћемо памтити Теа

Аутор фотографије, ANDREJ CUKIC/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Она тројка преко Гарбахосе, онај промашај у Паризу или „најбоља асистенција свих времена".
Многи ће тако памтити Милоша Теодосића, само зависи кога питате: навијаче српске репрезентације, београдског Партизана или Кевина Дурента, суперзвезду НБА лиге.
Прва асоцијација на српског плејмејкера за Слободана Клипу, његовог тренера из јуниорских дана у ФМП-у из Железника, јесте „таленат", „кошаркашка интелигенција", али и „својеглавост".
„Нисам тренирао паметнијег играча од њега и увек сам говорио да је играч 'узми или остави', јер је непроменљив.
„Знао је све унапред, чак и са 15 година, невероватан такмичарски карактер, спреман и да 'уједе' да би победио", описује Клипа за ББЦ на српском.
Теодосић ће на крају сезоне завршити играчку каријеру у дресу Црвене звезде, која планира да Ваљевца задржи у клубу као директора и потпредседника, пренео је Спортски журнал.
Током репрезентативне каријере освојио је три златне медаље у млађим селекцијама и три сребра са сениорским тимом Србије, чији је други најбољи стрелац иза Богдана Богдановића, од 2006.
Са клубовима је освајао титулу првака Европе и бројне трофеје у Грчкој, Србији, Русији и Италији.
Док је насдтупао за Олимпијакос, проглашен је најкориснијим играчем Евролиге 2010, неформалним признањем за најбољег кошаркаша у Европи.
Рекорд против Словеније за почетак 'сребрног доба'
За Теодосићеву генерацију рођену 1987. године, Словенија је била талична.
После освајања Евробаскета до 20 година у тој земљи 2007, неколико њих је добило позив за А репрезентацију селектора Зорана Славнића.
Две године касније, под вођством Душана Ивковића, подмлађени српски тим стигао је до полуфинала Европског првенства у Пољској, на изненађење многих, а тамо их је поново чекала Словенија.
Теодосић је одиграо најбољу партију каријере у националном тиму са 32 поена, што је до фебруара 2025. био репрезентативни рекорд Србије.
Прво је тројкама Србију увео у продужетак, а онда је истим оружјем дотукао словеначки тим у додатних пет минута.
„Ово није за оне са слабим срцем", узвикнуо је Слободан Шаренац, коментатор Радио-телевизије Србије (РТС).

Аутор фотографије, JANEK SKARZYNSKI/AFP via Getty Images
Србију, тада најмлађи тим на првенству, у финалу је победила фаворизована Шпанија.
Ипак, финале је означило прекид је седам година дугог поста без медаља на великим такмичењима и започело низ од четири сребра и једне бронзе у 15 година после Пољске.
Како за Орлове, тако и за Теодосића, тај Евробаскет је био прекретница, каже Клипа.
„Мислим да је Теодосић најважнији играч за повратак наше репрезентације међу освајаче медаља од 2009.
„Он је еталон за то како се треба понашати према репрезентацији, никад није одустао или тражио оправдање да не игра, ни повреде, ни умор", сматра Клипа.
'Једна за понети'
Наредне године Србија је била 4. на Светском првенству, а дотле ју је опет довео плејмејкер из Ваљева који је против Шпаније у четвртфиналу погодио тројку за победу из велике даљине преко Хорхеа Гарбахосе.
„Браво, мајсторе! Спакујете једну за понети, ако нема проблема", поново је, као и годину дана раније, викао коменататор Шаренац.
За многе је то био нерезонски потез, али је српски бек по њима био препознатљив.
„Питали смо га после 'шта ти би?' Казао је да није имао снаге да иде на продор", препричао је уз осмех Марко Кешељ, тадашњи репрезентативац, за портал Телеграф.
Србија је у полуфиналу елиминисана од домаћина Турске, у мечу који је многим играчима те генерације постао рак-рана, због пораза и бројних притужби на суђење.
У борби за бронзу Ивковићев тим, поново један од најмлађих на турниру, изгубио је од Литваније.
'Онај промашај'
Теодосић је био и ударна игла атинског Олимпијакоса.
Већ 2010. је проглашен најкориснијим играчем Евролиге, а грчка екипа дошла је до финала победом над београдским Партизаном после продужетака.
„Само да је бар погодио обруч", причаће годинама касније навијачи црно-белих, мотајући филм на последњи напад регуларног дела полуфиналне утакмице.
„Можда бисмо освојили", додали би они најоптимистичнији навијачи београдског тима који је са клупе водио Душко Вујошевић.
Партизан је имао два поена предности, Олимпијакос последњи напад, а Теодосић је шутем за три покушао да постане херој.
То му није успело, али јесте његовом саиграчу Џошу Чилдресу, Американцу који је лопту закуцао у кош пошто је српски бек промашио читав обруч.
Грчки тим је у финалу поражен од Барселоне, а срећа из полуфинала Теодосићу се у наредним годинама наплатила са каматом.
Када је 2011. отишао у руски ЦСКА, надао се да ће имати веће шансе да освоји титулу првака Европе, али већ у првој сезони изгубио је финале Евролиге баш од Олимпијакоса – кошем у последњој секунди.
Грци су и 2013. године подигли пехар, а Теодосић је на његов први чекао до 2016, иако је сваке године ЦСКА био међу четири најбоља тим у Европи.
У биографију је уписао и две године у престижној НБА лиги.
Теодосић каријеру завршава као пети најбољи асистент у историји Евролиге (1.490 додавања) и 12. на листи најбољи стрелаца тог такмичења (3.420 поена).
Евролига га је уврстила и међу 25 најбољих играча тог такмичења у овом веку.
'Најбоља асистенција свих времена'
Ако додате лопту саиграчу и он промаши, статистичари неће уписати асистенцију.
Али Кевин Дурент, један од најбољих америчких кошаркаша – хоће.
Србија је у финалу олимпијског турнира у Бразилу играла против Сједињених Америчких Држава, други пут за само неколико дана, пошто је у групној фази била врло близу победе (91-94).
Тим селектора Александра Ђорђевића узалуд се надао да ће друга бити срећа - за Американце је то био само још једна утакмица дан и славили су са 30 поена разлике.
Али чак и када више није могла да игра за резултат, Србија је играла за сопствену душу, у чему је предњачио Теодосић.
Неке од акција, попут оне када се српски капитен залетео под кош Американаца, сакрио лопту и пронашао Богдановића самог на шуту асистенцијом преко главе, памте и НБА асови.
Када је годину после турнира Теодосић решио да оде у Америку, Дурент је рекао да „не може да дочека" да га види на терену.
„Он је извео најбоље додавање које сам видео у животу. Сви смо помислили: 'Како је дођавола то извео?'
„Некако ме је преварио. Вртео сам се у круг", испричао је Дурент 2017. године у подкасту америчког новинара Била Симонса.

Аутор фотографије, Getty Images
О повратку и опроштајима
Како је Србија тада играла, чинило се да је питање тренутка када ће доћи златна медаља, али је Теодосић није дочекао.
Његова репрезентативна каријера ће остати сребрна, пошто је губио финала Светског првенства 2014. и Олимпијских игара у Рију 2016. године, оба пута од Американаца.
Европско првенство 2017. је пропустио због повреде, а и тада је селекција Ђорђевића завршила на другом месту.
Последњи велики турнир у националном дресу одиграо је у Кини на Светском првенству, када је репрезентација Србије завршила пета, иако су је многи сматрали највећим фаворитом, чак и испред Америке.
Опроштај од националне селекције био је планиран 2022, али је тадашњи селектор Светислав Пешић током припрема одлучио да не поведе Теодосића на Евробаскет, на којем је Србија касније елиминисана у четвртфиналу.
Био је то дефинитивни опроштај од репрезентације за Теа, који се годину дана касније вратио у Црвену звезду како би и клупску каријеру привео крају.
„Један од мотива је Звезда, а други мотив је да се направи нешто велико са Звездом", објаснио је после доласка у Београд Теодосић.
„Освајати трофеје у иностранству је сјајно, али освајати трофеје са клубом из Србије и са клубом за који навијаш је посебно."
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]












