'Читав град ју је обожавао': Ратови трендсетерки у ренесансној Италији

Пре више од пет векова, поједине иконе стила су користиле екстравагантан, раскошни изглед како би стекле утицај и моћ током турбулентног раздобља италијанске историје.

Ренесансна Италија је била дом уметницима који су и данас утицајни и популарни.

Међутим, неколико екстравагантних елегантних жена, с проницљивим политички освешћеним модним идејама, често коришћеним као суптилни облик меке моћи током бурног раздобља италијанске историје, биле су можда мање познате, али једнако утицајне током тог периода.

Назване „ренесансним иконама стила" - алузију на филмске звезде из двадесетих година прошлог века, попут Кларе Боу, смислила је Дарнел Џамал Лизби, кустоскиња изложбе Од Ренесансе до писте: дуговечне италијанске куће у Кливлендском музеју уметности, ове жене и даље утичу на дизајнерке/дизајнере у 21. веку.

Етерична Симонета Веспучи је била фирентинска „трендсетерка" у 15. веку.

„Читав град је лудовао за њом. Свака девојка се угледала на њу, сваки мушкарац је хтео да буде са њом. Била је оличење фирентинске лепоте у то време, са својим дугим плавим праменовима и меканом кожом", каже Лизби.

Иако је била удата, браћа Ђулијано и Лоренцо ди Пјеро де Медичи борили су се за њену наклоност, а била је и муза многим уметницима, међу којима је био и Сандро Ботичели.

Поједини стручњаци сматрају да је послужила као инспирација за Венеру на слици „Рођење Венере".

Међутим, будући да је дело насликано око 1485, готово деценију после њене трагично ране смрти - преминула је 1476, када је имала 22 године - то би значило да је реч о њеној идеализованом портрету.

С друге стране, будући да је Ботичели био толико заљубљен у њу да је затражио да га кад умре покопају крај њених ногу - сасвим је могуће да је заиста све те године имао њену слику у мислима.

Жене које су понеле титулу Иконе стила после Симонете стасале су током Италијанских ратова, низа насилних сукоба у периоду 1494-1559. које су углавном покретале Шпанија и Француска с жељом да контролишу Италију.

Мода је тада често коришћена као дипломатско средство, а Изабела д' Есте, супруга Франческа ИИ Гонзаге, маркиза од Мантове, била је посебно вешта у тој уметности.

Изабела, тражена мецена и колекционарка, била је једна од најпознатијих жена ренесансне Италије.

Њени иновативни стилски избори додатно су проширили углед који је уживала као трендсетерка широм Европе, с тим што мода за њу није била фриволна разонода.

Једна историчарка с почетка 20. века назвала ју је, помало мизогино „Макијевели у сукњама", желећи да нагласи колико је била утицајна, а при одабиру стила водила се идејом „дубоко укорењеном у стратегијама државништва", каже историчарка Сара Кокрем, која је опширно писала о Изабели.

Ренесансни ратови модних стилова

Иако потенцијално ризичан корак, изражавање политичке оданости путем одеће било је добро познато у ренесансној Италији.

Кад јој зет Лудовико Сфорца, милански војвода, 1492. послао раскошну тканину са извезеним Сфорциним мотивом, одмах је дала да јој од тога сашију хаљину како би показала своју приврженост њему док је била у Милану.

Међутим, када је седам година касније француски краљ протерао Лудовика из Милана, па је Изабеллин однос с њим довео у питање њену оданост Француској, покушала је да увери француског велепосланика, преко изасланика у Венецији, да ће је, ако је посети, наћи одевену од главе до пете у љиљане.

Њена репутација софистицираног арбитра укуса често је коришћена и за политички утицај, а даривање је имало сврху придобијања наклоности оних изнад ње, с једне стране, док је код оних подчињених подстицала жељу да јој служе.

Чини се да су њене напарфермисане рукавице нарочито доприносиле снажењу њеног утицаја, у тој мери да је француска краљица очајнички желела да набави један пар.

„Ако желите да преживите италијанске ратове, француски краљ треба да има позитивно мишљење о вама, а тешко да можете остварити приснији однос са њим од тога да га детаљ на руци његове супрге подсећа на вас?“, каже Кокрем.

Њена препознатљива комбинација - црни сомот, златни чворови на одећи, украс за главу са драгуљем, рубини и бисери - истакнути на потртрету који је 1536. насликао Тицијан - имала је и политичку сврху.

Слично су се одевале и њене дворске даме, као и чланови породице, јер су јој и на тај начин исказивали верност.

Врло оригинали украс за главу, познат као зазара, предмет између перике и шешира, израђен од комбинације праве коса и уметака, свиле и златних нити, био је посебно повезиван са њом, па је допуштење другој особи да носи такав украс био знак њене наклоности.

„На многим портретима из тог времена видимо жене које носе мање отмене верзије", каже Кокрем.

Деловало је да ће Изабелин моћни утицај пољуљати брак њеног брата Алфонса и злогласне Лукреције Борџије, која је, као незаконита черка папе Александра ВИ, била далеко богатија од Изабеле.

Једна Лукрецијина хаљина је коштала 20.000 дуката (колико је вредела палата на венецијанском Каналу Гранде), док је вредност њене беретке била процењена на 10.000 дуката.

Само те две ствари заједно су вределе више од Изабелиног мираза.

Када је 1502. дошла у дом њеног новог супруга, у њеној пратњи је било чак 1700 слушкиња и дворјана.

Специјално за ту прилику носила је величанствену баршунасту хаљину од златног буклеа са поставом од тиркизног тафта.

Алфонсо и Изабела су послали доушнике да је прате и прикупе информације о њеном стилу и понашању пре венчања.

Желели су да буду подробно обавештени о њеном надалеко чувеном изобиљу тоалете и накита.

Као резултат, „током венчања су Изабела и њена најбоља пријатељица и снаја, војвоткиња од Урбина, учиниле све да њихов стил буде у складу са светковином и да не изневере очекивања", каже Кокрем.

„Мантова је била сиромашнија у поређењу са другим италијанским градовима-државама, зато је морала да се труди да помоћу скромних издатака постигне снажан утисак", објашњава Кокрем.

Користила је доушнике и агенте како би прибавила најбоље ствари.

Међутим, у време економских потешкоћа, морала је да заложи своје драгуље како би подупрла државу, „заветовала би се као верница и рекла да морати неколико месеци морати да носи скромније хаљине.“

Вероватно је бар мало одахнула када је Лукреција умрла 1519, иако Кокрем сматра да Лукреција, упркос енормном богатству, никада није успела да надмаши Изабелин стил.

Изабела ју засенила делимично и због тога што је лепота њеног стила надахњивала поједине уметнике, па је, на пример, Тицијан насликао њен портрет. Скица с њеним ликом коју је нацртао Леонардо да Винчи веома је популарна.

Изабелин углед модне иконе, у једнакој мери као и њено политичко деловање и пракса давања поклона, до данас врше утицај на западну културу.

Екстравагантно наслеђе

Вероватно највећи Изабелин такмац била је Елеонора ди Толедо, шпанска принцеза и ћерка напуљског намесника, која је током тридесетих година 16. века била на гласу по коришћењу одевања ради исказивања меке политичке моћи.

Због тадашњих политичких околности - експанзији Медичијевих и глобалној доминацији Шпаније, која је довела до гашења Фирентинске републике, Папа Клемент ВИИ је 1539. издејствовао Елеонорин брак са Козимом И де Медичијем.

Легенда каже да је приликом првог доласка у Фиренцу донела много шпанског броката и да су, нимало изненађујуће, Фирентинци били увређени због њеног стила као и због тога што је пговорила шпански.

Међутим, временом је мудро спојила шпанску и италијанску моду како би придобила њихову наклоност и промовисала фирентинску државу.

На портрету који је насликао Бронцино (око 1545) Елеонора је приказана са сином Ђованијем.

Она носи раскошну хаљину са високим стезником, а деколте јој прекрива елегантни златни украс.

Иако је стил шпанскии, раскошна тканина с препознатљивим мотивом нара указује на фирентински дизајн.

Фирентинска индустрија текстила је доживела пад почетком 16. века, а опоравила се захваљујући протекционистичком ставу Козима И, па се овај портрет може тумачити и као снажан симбол политичког и економског препорода Фиренце.

Делује да је Елеонорина посвећеност граду који је пригрлила као свој на крају освојила Фирентинце, па су и многе племкиње почеле да опонашају њен стил.

Други Бронцинијев портрет приказује жену „под несумњивим утицајем Елеонориног стила, она носи зифт црну хаљину са набраним рукавима у шпанском стилу са мрежицом за косу и наборима", каже Лизби.

Такође, популарисала је огртач инспирисан шпанским слободнијимм стилом, познат као зимара.

„Испрва је био намењен кућном амбијенту, али га је она носила у јавности, па је постао део фирентинске моде", каже Лизби.

Иако се екстравагантна природа ренесансног стила ретко када уклапа у свакодневни избор одеће, многи савремени дизајнери и селебритији очигледно су под утицајем стиа намењеног за премијере и наступе.

Лизби издваја идеје дизајнера Алесандра Микелеа за кућу Гучи као пример директног Елеонориног утицаја, нарочито упечатљиву зелену свилену хаљину са извезеним партлетом (детаљ сличан крагни који допуњује дубок изрез на хаљини) из колекције јесен-зима 2016.

Што се тиче Симонете, Изабеле и Лукреције, „осећате кад у неком дизајнерском студију постоји табла за инспирацију са њиховим замислима", каже Лизби.

Као пример истиче капе из колекције за одмор куће Максмара, које га подсећају на Изабелин чувени турбан.

Такође, оне инспиришу и многе стилисткиње/стилисте селебритија.

Екипа која ради за Чапел Роан често посеже за ренесансним стилом.

На додели награда МТВ 2024. њен шминкер Ендрју Далинг рекао је часопису Ин-Стyле да је желео да она изгледа и осећа се као ренесансно височанство.

Флоренс Велч је очигледно од малих ногу била изложена естетици ренесансе - њена мајка Евелин је цењена стручњакиња за тај период.

Штавише, њен ваздушасти изглед чини је неком врстом модерне Симонете.

Исто тако, Розалијине пуританске слике за албум Луx евоцирају Изабелин једноставни стил из периода придржавања верског завета.

Савремене интерпретације стилова ових изванредних жена и турбулентног, веома креативног доба у ком су живеле резултирали су чудесним комбинацијама у појединим случајевима.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk