О кружним токовима и 'издигнутим разделним линијама' у центру Београда: Шта каже струка

Живот једне мале београдске коцке нимало није лак.

Чим су је 2019. поставили на саобраћајницу код Трга републике, у строгом центру Београда, веома брзо су морали да је изваде и окрену.

Њена груба ивица сметала је возачима и њиховим аутомобилима, рекли су тада.

У међувремену је морала да изнова и изнова трпи радове, којих је било свако мало, па да их мењају, али су коцке и даље на истом месту, иако данас у другачијем руху - у кружном току.

Последњих месеци ничу широм Београда, а недавна реконструкција центра, кружне токове је донела и на Теразије, један од најпознатијих београдских тргова и оближњи Трг Николе Пашића код Скупштине Србије.

Али они нису једина промена.

Док шетам по ситној септембарској киши, на Теразијама примећујем и цвећем украшену - или барем спремну за то, пошто су радници и даље на терену - ограду између саобраћајних трака, која спречава пешаке да прелазе улицу где не треба.

На коловозу је и нови асфалт, али се на њему, пре свега у кружном току, види нешто налик ниским ивичњацима, што касније сазнајем да се зову „издигнуте разделне линије“.

„Оне отежавају или онемогућавају возилима да прелазе у суседну или супротну коловозну траку“, каже Крсто Липовац, професор Саобраћајног факултета Универзитета у Београду, за ББЦ на српском.

Откуд сад оне ту, питам се, настављајући шетњу.

Погледајте видео: Како се вози кроз кружни ток са семафором и без

Већ после неколико корака на саобраћајници примећујем и необичне стрелице које означавају смер кретања - стручним језиком примере „хоризонталне сигнализације“ - а које су већ постале хит на друштвеним мрежама.

Пошто исти знак показује и напред и назад, то јест да се из кружног тока може даље кроз возити Краља Милана ка Славији, али и ући у супротан смер, назад ка Тргу републике, уследили су разни описи и мимови.

„Волим те, али као друга", на пример, а честа је била и једна од оних старих бапских клетви: „Бог те убио - да те не убије“.

„Та ознака уопште не постоји у Правилнику о саобраћајној сигнализацији, где је тачно предвиђено какви саобраћајни знакови могу да буду", каже Иван Банковић, саобраћајни инжењер и председник синдиката ГСП Центар, у разговору за ББЦ на српском.

Идемо редом, у шетњу центром Београда.

Кружни токови

„Инфраструктурни радови у центру Београда највећи су у последњих неколико деценија и слободно могу да кажем да ће се десити највеће саобраћајне, па и визуелне промене у центру града“, изјавио је почетком августа градоначелник Александар Шапић на конференцији за медије.

Спреман је, како каже, да стане иза сваке одлуке Скупштине града, зато што „не постоји ниједан пројекат који је лош“.

Трајали су неколико месеци и завршени су у првим данима септембра.

Тако су настала нова три кружна тока, који су од почетка Шапићевог мандата, у јуну 2024. године, никли на неколико места широм града.

Доста пажње изазвао је онај код Ушћа, на почетку Бранковог моста, за чије функционисање је данас неопходан и семафор, али који уопште не користи зелено светло.

Само „трепћуће жуто“ или црвено.

Шапић каже да је та раскрсница сада „проточнија него икада", иако су са Саобраћајног факултета у међувремену поручили да је на том месту заправо „направљен корак у назад".

Тако су и на централне градске тргове стигла три нова, уз понеке додатке.

У средишту кружног тока код Трга републике биће „Београдски сат“, за који Шапић каже да ће бити „један од симбола града“, по цени од 15.000.000 динара.

Они ће, генерално, сматра градоначелник, учинити саобраћај безбеднијим и проточнијим.

Три су фазе кружних токова кроз историју, објашњава Липовац, шеф катедре за безбедност саобраћаја.

Прво су постављани и пројектовани првенствено због лепоте, као лепа архитектонска решења, када су се „архитекте утркивале ко ће да направи лепши кружни ток“.

„Онда су закључили да то не доприноси саобраћају, па су у другој фази пројектовани због већег протока возила и смањења угрожавања животне средине, пошто возила на тај начин мање стоје на семафорима."

Данас се, додаје, првенствено раде због безбедности саобраћаја.

„Плашим се да је пројектовање ових кружних токова резултат нечије жеље да украси град, што је прва, примитивна фаза у развоју, која ни на који начин не доприноси побољшању саобраћаја.“

„Дакле, вратили смо се у прошлост?", питам га.

„Па, малтене“, одговара Липовац.

Од истраживања до праксе

„Ми се залажемо, што и учимо наше студенте, да сваки пројекат има три фазе", наставља Липовац.

„Једна је истраживање пре радова, да на основу њих схватимо и што боље дефинишемо проблем који желимо да решимо, други је непосредно по имплементирању решења и треће је шест месеци или годину дана касније, када је решење у потпуности прихваћено.

„Плашим се да скоро ниједно (ново саобраћајно) решење у Београду није поштовало те три фазе“.

У том смислу, истиче, тешко их је коментарисати, јер „не знамо шта је био циљ, који проблем смо желели да решимо".

„На тој нетранспарентности струка и ми са универзитета замерамо доносиоцима одлука", каже професор Саобраћајног факултета.

„Саобраћајна решења служе пре свега људима и јако је важно да они буду не само анкетирани, већ и да њихово понашање буде праћено, да дознамо шта је њима стварни проблем, а који притом не мора да буде исти за возаче, бициклисте, пешаке.“

Уместо тога, додаје, грађани се у коментарисању деле политички ко је за власт, а ко против ње, што је „погрешно уносити у саобраћај и саобраћајна решења“.

Саобраћајни инжењер Банковић сматра да су радови на Теразијама донели неколико добрих ствари.

„Оградице између две коловозне траке, као и постављање монтажних ивичњака који издвајају аутобуска стајалишта од остатка коловоза, довешће до мање заустављања аутомобила у зонама јавног градског превоза“, истиче.

И да, прелазити са једне стране улице преко коловоза, а не кроз подземне пролазе, сада је на Теразијама готово немогуће.

Метална ограда је и уз тротоар и на средини пута, између две траке.

Наслањам се на једну да лепше фотографишем радове.

„Да ли Теразије естетски изгледају лепше него пре три месеца? Сигурно, али махом су то козметичке промене, док је сама функционалност кружног тока врло спорна“, сматра Банковић.

„Сигнализација збуњује возаче, због чега сам виђао разне прекршаје, док је и ширина саобраћајних трака таква да ствара проблем возилима јавног превоза, пре свега тролејбусима и зглобним аутобусима, који приликом проласка кроз кружни ток морају да заузму две траке."

Градска власт је од кружног тока на Теразијама у једном тренутку и одустала, али му се касније вратила „функционалним решењем“, изјавио је раније Шапић.

Управо да би, како каже, спречили даље кршење саобраћајних прописа.

„Највећи број возача ту прави полукружно окретање ка Славији и Тргу републике“, рекао је градоначелник.

„Решење је у ограниченом кружном току на три стране где, поред досадашњих праваца, возачи могу да без кршења прописа направе полукружно скретање“.

Отуд и она „хоризонтална сигнализација“ која је постала мим.

Међутим, Банковић каже да кружни ток на том месту није био потребан, да „не решава ништа“, као и да је градоначелник „решио да поправи ствари које су и пре тога сасвим добро функционисале“.

„Саобраћајни пројекти не могу тако да се раде ни на нивоу месне заједнице, а камоли престонице“, изричит је.

'Издигнуте разделне линије'

Кроз подземни пролаз прелазим на другу страну улице, до пешачког прелаза између хотела Москва и хотела Балкан и ту чекам семафор.

То место никако да нађе мир.

Градска власт је пре неколико месеци тај пешачки прелаз укинула, чему се опозициони Зелено-леви фронт противио, па ставио импровизовани, да би прави касније био враћен.

Сада постао готово виралан, после снимка клипа из емисије Марка жвака, а на ком се види масовно саплитање људи током преласка улице.

Све због нових, ниских избочина по коловозу, који личе на ивичњаке, али то нису, већ „издигнуте разделне линије“ из кружног тока.

Један крак те линије завршава се непосредно пред пешачки и чим пешаци не иду баш по зебри, већ корак поред, махом уследи саплитање.

„Оне се користе тамо где хоћете да нагласите значај и опасност преласка на другу страну коловоза или у другу саобраћајну траку“, каже професор Липовац.

„На пример, у зонама радова, где инсистирате на томе да возило користи баш ту траку у којој се налази.“

Варијација тога су и рељефне саобраћајне линије на ауто-путевима, које се чују када пређете точком преко њих, што вам сигнализира да се вратите у своју траку.

Ове се не чују, али су издигнуте за центиметар или два - сасвим довољно да се људи саплићу.

„Добро је дестимулисати пешаке да прелазе ван пешачког, али ако се неки од њих саплете, па падне, а возило наиђе баш у том тренутку...", застао је Липовац.

„У самом центру града мислим да такво решење у Србији нигде није примењено“.

Банковић их назива „великим промашајем“.

„Дан пре отварања Теразија за саобраћај, кад су пешаци још могли да иду туда, стао сам ногом на њих и видео да је то врло клизава површина - и то на 30 степени, шта ћемо када буде кише или снега?

„Притом, и по сувом времену је било незгода са бициклистима и мотоциклистима.“

'Стратешко лутање'

Пре Теразија прешао сам поред Скупштине Србије и тамо затекао потпуно празан кружни ток.

У позадини су и даље велики, бели шатори кампа из Пионирског парка, који се проширио на коловоз, у ком већ месецима бораве присталице владајуће Српске напредне странке.

Раније су се представљали као „студенти који желе да уче", тражећи обуставу студентских блокада и повратак на факултете, али учење већ неко време нико не помиње.

Ипак, и даље су ту, а саобраћаја нема.

До када, није познато ни првом човеку Београда.

„Зависи од блокаде, која се налази у делу код Кнеза Милоша, не од нас“, изјавио је Шапић, иначе високи функционер СНС-а.

„Оног тренутка када буде ослобођен тај део улице, тада ће то бити и пуштено".

Када то тога дође, возила ће високим острвима бити усмерена куда смеју да се крећу.

На крају идем ка Тргу републике, ка трећем кружном току у само неколико стотина метара.

Возила се тамо неометано крећу, али су и даље у току радови на „Београдском сату".

Једино што више нема пешачког прелаза на том месту, ка тржном центру Стакленац и аутобуској окретници, па сам морао да кружим.

Најближи су код Дома омладине и Народног позоришта.

„Градска управа као епохална решења за све види кружне токове, уз измештање и укидање пешачких прелаза“, сматра инжењер Банковић.

„Чини ми се да је Београд у овом тренутку постао велики кружни ток из ког никако да потрефимо излаз".

Престоница Србије „лута у смислу стратегије шта хоће од саобраћаја", додаје Липовац.

„На пример, да ли хоћемо да стимулишемо оволики број возила, којима је град потпуно затрован, или смо за дестимулисање њиховог уласка у центар, што би био савремени концепт, од ког је Београд, плашим се, данас прилично далеко."

Градоначелник Шапић за то време најављује нове радове, реконструкције и проширења саобраћајница.

И кружне токове.

„Гужву морамо смањивати тако што ћемо имати другачији концепт саобраћаја, да улице буду за људе, не за возила, чији број треба смањити", истиче Липовац.

Можда тада и намучене београдске коцке мало одморе.

Погледајте и овај видео: Критичне тачке за бициклисте у Београду

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]