'Мислио сам да је смак света': Разорни цунами 20 година касније

Пре 20 година, 26. децембра, један од највећих забележених земљотреса свих времена, са епицентром код западне Суматре, јачине 9,1 на Рихтеровој скали, погодио је обалу Индонезије створивши масивни цунами који је збрисао читаве заједнице широм Индијског океана.

Овај цунами, који се назива Цунамијем из Индијског океана или Божићним цунамијем, однео је животе скоро 230.000 људи, међу њима 9.000 страних туриста из разних земаља, према Уједињеним нацијама.

Смрти су забележене у 14 земаља.

Подаци које је објавила Коалиција за процену цунамија указују на то да је настрадало најмање 275.000 људи, док још много других наведено као нестало.

Више од 160.000 људи погинуло је у Индонезији, вец́ина њих у провинцији Ацех на Суматри.

Џамија у центру Банда Ацеха, једна од ретких преосталих зграда, огласила се у четвртак ујутро на минут сиреном у знак сец́ања на убијене.

„Мислио сам да је смак света", рекао је за АФП 54-годишњи учитељ који је присуствовао церемонији.

„У недељу ујутру, када је цела наша породица славила заједно, изненада се догодила катастрофа и све је нестало. Немам речи којима бих то могао да опишем".

Погледајте видео: 'Чудо од детета' - преживео цунами, недељама лутао међу олупинама

Смртоносни таласи

Један од знакова упозорења на смртоносни цунами било је повлачење мора примећено дуж обала, оголивши стотине метара плаже и морског дна.

Мање од 30 минута после земљотреса, масивни таласи почели су да ударају у обалу северне Суматре и индијска острва Никобар.

У року од два сата, таласи су стигли до Јужне Индије, Шри Ланке и Тајланда, и у року од неколико сати, погодили су Рог Африке.

Процењује се да економске последице катастрофе износе скоро 10 милијарди долара.

Шта је цунами?

Први Центар за узбуњивање на цунами америчке владе основан је 1949. године у Геомагнетској опсерваторији Хонолулуа.

Накнадно је постао кључни део Пацифичког центра за упозорење на цунами.

Али земље у региону Индијског океана 2004. године нису имале ни систем упозорења нити механизам да узбуне и евакуишу угрожену обалску популацију.

Систем за упозорење и ублажавање цунамија у Индијском океану основан 2005. године уз учешће 28 земаља постао је оперативан 2011. године.

Многе земље у региону такође примењују властите системе за упозоравање на цунами.

Цунами је јапанска реч двоструког корена, „цу" значи лука а „нами" значи талас.

Цунами настаје кад енергија из земљотреса вертикално измести морско дно за неколико метара, померивши стотине кубних километара воде.

Уједињене нације описују цунамије као „таласе који често изгледају као зидови воде и могу да нападну обалу и остану опасни сатима".

Први талас не мора увек да буде и највећи.

Код цунамија из Индијског океана 2004. године, највећи талас је био други, док је у Аљасканском цунамију из 1964. године, највећи талас био четврти.

Цунамије могу да изазову земљотреси, клизишта или вулканске ерупције.

Упозорење на цунами

Јапанци су били први који су повезали цунамије са сеизмичком активношћу, још 1896. године, после цунамија Санрику, у ком је страдало 22.000 људи.

Године 1923, пре него што је била која земља имала способност да издаје упозорења на цунамије, Томас Џагар, сеизмолог и оснивач Хавајске вулканске опсерваторије, био је први научник који је поменуо могућност цунамија после земљотреса на Камчатки у источној Русији.

Године 1941, основана је прва организација за рано упозоравање на цунами у Сендају, у Јапану.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]