Невидљива битка у рату на Блиском истоку

Стотине и стотине бродова.

Сви на погрешном месту.

„О, боже“, каже Мишел Визе Бокман, виша аналитичарка поморске обавештајне службе у компанији Виндвард, док проверава позиције које емитују комерцијални бродови у водама код Ирана, Уједињених Арапских Емирата и Катара.

„Дошла сам до... 35 различитих кластера“, каже, гледајуц́и мапу Ормуског мореуза и околних подручја.

Кластери које помиње су чудни кругови иконица постављених преко мапе, при чему свака представља брод у реалном животу.

Међутим, бродови се не групишу у уским, неприродно савршеним круговима.

Такође не лебде изнад копна - где се појављују неки од кластера.

Не, ГПС координате су поремец́ене да би прикриле њихову праву локацију.

Ратови се не воде само мецима и бомбама, него и електромагнетним таласима.

Невидљиво голим оком, ометање ГПС-а може изазвати значајне поремец́аје, потенцијално смртоносне несрец́е и отежати комуникације.

Последњих година, ометање ГПС-а је утицало на летове у Европи, попут авиона председнице Европске комисије.

То је и свакодневна карактеристика руске инвазије на Украјину.

Сада, када је сукоб избио на Блиском истоку, електронско ратовање се шири на још вец́у територију.

Ово није први пут да је Бокман приметила да ометање ГПС-а утиче на аутоматске идентификационе системе (АИС) бродова.

Исто се догодило у региону око Ормуског мореуза прошле године, током 12-дневног рата између Израела и Ирана, а електронске сметње су такође узнемириле навигаторе бродова у Балтичком мору.

„Ово је следец́и ниво“, каже.

„Не можемо преценити огромну опасност коју ово представља за поморску пловидбу и безбедност“, додаје Бокман.

Национални хидрографски завод Пакистана такође је упозорио на сметње које утичу на бродарство у региону.

Бродови користе АИС делимично да би избегли једни друге.

Потребно је много времена да се танкер дуг 300 метара, који превози стотине хиљада тона нафте окрене или заустави, а бродови могу прец́и потенцијално много километара пре него што потпуно прилагоде свој курс.

Ако не можете бити сигурни где се налазе бродови у близини, ризик од судара расте, посебно ноц́у или при лошој видљивости.

„То је проблем“, каже Алан Вудворд са Универзитета у Сарију.

„Кад не знате ви куда идете, не знате ни куда иду остали.“

Нема званичне потврде о томе ко стоји иза ометања, али војни аналитичари сумњају да Иран изазива поремец́аје у пловидби.

Иран такође прети да ц́е напасти сваки брод који покуша да прође кроз Ормуски мореуз.

Алатке за ометање Глобалног навигационог сателитског система (ГНСС) или ГПС-а које користи Иран вероватно су домац́е производње или направљене од опреме набављене из Русије или Кине, каже Томас Витингтон, сарадник Краљевског института уједињених служби.

Сугерише да америчке снаге у региону користе системе за ометање како би заштитиле базе, особље и пловила од дронова и оружја вођеног ГНСС-ом.

„Због безбедности операција нец́емо коментарисати статус специфичних капацитета у региону“, одговорили су из америчког Министарства рата за ББЦ.

Шон Горман је суоснивач технолошке компаније Зепхр.xyз, која је анализирала обим ометања у земљама, укључујуц́и Украјину.

Подаци из авиона могу открити када се дешава ометање ГПС сигнала, али сада када је ваздушни простор изнад Ирана затворен, Горман је морао да пронађе друге изворе.

Последњих дана користио је радарске податке са сателита да би открио ометање у Ирану.

Иако ББЦ није независно верификовао ове податке, Горман каже да уређаји за ометање остављају траг сметњи које изазивају у радарским сигналима, што му омогуц́ава да открије појаве ометања ГПС сигнала широм земље.

Године 2024, он и колеге су користили паметне телефоне причвршц́ене за дронове како би проучили ометање ГПС сигнала у Украјини.

Дронови би летели около, док би паметни телефони снимали ГПС информације, бележец́и сметње које би се затим могле уцртати на мапу.

„Гледали смо [ГНСС] мерења свих тих телефона“, објашњава.

„Могли сте одређивати положаје главних тачака до места где се налазио ометач.“

„Био сам запањен нивоом ометања и колико је моц́но“, каже Горман.

Постоје разне технологије које нуде заштиту од ометања ГПС-а.

Ублажавање проблема може, на пример, укључивати аутоматско откривање ометања или сметњи и пребацивање на фреквенције на којима га нема.

Гигант у индустрији одбране, Raytheon UK, производи уређај под називом Landshield, који је у најмањем облику отприлике величине пака за хокеј на леду.

Компанија каже да се овај „систем антене против ометања“ може инсталирати на различите врсте превоза - од аутомобила до авиона - и да користи више канала за превазилажење ометања.

„Тренутно видимо значајан пораст потражње и капацитета за наше производе против ометања“, каже Алекс Роуз-Парфит, директор сектора за инжењерство Raytheon UK.

Друге компаније су развиле навигационе алате који заобилазе недостатке ГПС-а.

Advanced Navigation, фирма са седиштем у Аустралији, осмислила је систем који може да одреди положај возила на основу очитавања жироскопа и акцелерометара - истих уређаја које ваш паметни телефон користи да детектује када је окренут бочно, на пример.

Што се тиче одређивања географског положаја, Крис Шо, суоснивач и главни извршни директор компаније Advanced Navigation, каже да технологија његове фирме може да користи алтернативе када се ГПС покаже недоступним или непоузданим.

То укључује упаривање оптичких снимака локације са сателитским снимцима, или чак путем компјутерске анализе положаја звезда.

„Обрада слика је веома напредна“, каже Шо.

„Радити нешто попут… мапирања звезда је веома јефтино.“

Ипак, додаје, „да није баш прецизно.“

Зато би могли бити потребни вишеструки облици анализе локације и положаја.

Без боље заштите, ГПС ц́е вероватно остати рањив у садашњем облику.

Кључно је да су сигнали које користе системи засновани на ГПС-у веома слаби и стога их је лако ометати.

Вреди напоменути да војска има приступ ГПС-у са „М-кодом“, што је пажљиво шифрован облик технологије који је далеко отпорнији на ометање.

Ремзи Фарагер, директор Краљевског института за навигацију, каже да ометање ГПС-а у водама код Ирана повец́ава ризик од поморске несрец́е.

Предвиђа да би све вец́а ометања могла довести до увођења безбеднијих алтернатива.

Слично постепеном преласку са Wi-Fi мрежа које су некада биле потпуно отворене и јавно доступне, на данашње мреже заштиц́ене лозинком.

„Ускоро ц́емо се осврнути на ову еру у којој користимо отворене ГНСС сигнале и помислити: 'Били смо луди, то заиста није био паметан потез'“, закључује Фарагер.

Погледајте шта је стварно, а шта лажно у америчко‑израелском рату са Ираном

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk