Nevidljiva bitka u ratu na Bliskom istoku

Stotine i stotine brodova.

Svi na pogrešnom mestu.

„O, bože“, kaže Mišel Vize Bokman, viša analitičarka pomorske obaveštajne službe u kompaniji Vindvard, dok proverava pozicije koje emituju komercijalni brodovi u vodama kod Irana, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara.

„Došla sam do... 35 različitih klastera“, kaže, gledajući mapu Ormuskog moreuza i okolnih područja.

Klasteri koje pominje su čudni krugovi ikonica postavljenih preko mape, pri čemu svaka predstavlja brod u realnom životu.

Međutim, brodovi se ne grupišu u uskim, neprirodno savršenim krugovima.

Takođe ne lebde iznad kopna - gde se pojavljuju neki od klastera.

Ne, GPS koordinate su poremećene da bi prikrile njihovu pravu lokaciju.

Ratovi se ne vode samo mecima i bombama, nego i elektromagnetnim talasima.

Nevidljivo golim okom, ometanje GPS-a može izazvati značajne poremećaje, potencijalno smrtonosne nesreće i otežati komunikacije.

Poslednjih godina, ometanje GPS-a je uticalo na letove u Evropi, poput aviona predsednice Evropske komisije.

To je i svakodnevna karakteristika ruske invazije na Ukrajinu.

Sada, kada je sukob izbio na Bliskom istoku, elektronsko ratovanje se širi na još veću teritoriju.

Ovo nije prvi put da je Bokman primetila da ometanje GPS-a utiče na automatske identifikacione sisteme (AIS) brodova.

Isto se dogodilo u regionu oko Ormuskog moreuza prošle godine, tokom 12-dnevnog rata između Izraela i Irana, a elektronske smetnje su takođe uznemirile navigatore brodova u Baltičkom moru.

„Ovo je sledeći nivo“, kaže.

„Ne možemo preceniti ogromnu opasnost koju ovo predstavlja za pomorsku plovidbu i bezbednost“, dodaje Bokman.

Nacionalni hidrografski zavod Pakistana takođe je upozorio na smetnje koje utiču na brodarstvo u regionu.

Brodovi koriste AIS delimično da bi izbegli jedni druge.

Potrebno je mnogo vremena da se tanker dug 300 metara, koji prevozi stotine hiljada tona nafte okrene ili zaustavi, a brodovi mogu preći potencijalno mnogo kilometara pre nego što potpuno prilagode svoj kurs.

Ako ne možete biti sigurni gde se nalaze brodovi u blizini, rizik od sudara raste, posebno noću ili pri lošoj vidljivosti.

„To je problem“, kaže Alan Vudvord sa Univerziteta u Sariju.

„Kad ne znate vi kuda idete, ne znate ni kuda idu ostali.“

Nema zvanične potvrde o tome ko stoji iza ometanja, ali vojni analitičari sumnjaju da Iran izaziva poremećaje u plovidbi.

Iran takođe preti da će napasti svaki brod koji pokuša da prođe kroz Ormuski moreuz.

Alatke za ometanje Globalnog navigacionog satelitskog sistema (GNSS) ili GPS-a koje koristi Iran verovatno su domaće proizvodnje ili napravljene od opreme nabavljene iz Rusije ili Kine, kaže Tomas Vitington, saradnik Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.

Sugeriše da američke snage u regionu koriste sisteme za ometanje kako bi zaštitile baze, osoblje i plovila od dronova i oružja vođenog GNSS-om.

„Zbog bezbednosti operacija nećemo komentarisati status specifičnih kapaciteta u regionu“, odgovorili su iz američkog Ministarstva rata za BBC.

Šon Gorman je suosnivač tehnološke kompanije Zephr.xyz, koja je analizirala obim ometanja u zemljama, uključujući Ukrajinu.

Podaci iz aviona mogu otkriti kada se dešava ometanje GPS signala, ali sada kada je vazdušni prostor iznad Irana zatvoren, Gorman je morao da pronađe druge izvore.

Poslednjih dana koristio je radarske podatke sa satelita da bi otkrio ometanje u Iranu.

Iako BBC nije nezavisno verifikovao ove podatke, Gorman kaže da uređaji za ometanje ostavljaju trag smetnji koje izazivaju u radarskim signalima, što mu omogućava da otkrije pojave ometanja GPS signala širom zemlje.

Godine 2024, on i kolege su koristili pametne telefone pričvršćene za dronove kako bi proučili ometanje GPS signala u Ukrajini.

Dronovi bi leteli okolo, dok bi pametni telefoni snimali GPS informacije, beležeći smetnje koje bi se zatim mogle ucrtati na mapu.

„Gledali smo [GNSS] merenja svih tih telefona“, objašnjava.

„Mogli ste određivati položaje glavnih tačaka do mesta gde se nalazio ometač.“

„Bio sam zapanjen nivoom ometanja i koliko je moćno“, kaže Gorman.

Postoje razne tehnologije koje nude zaštitu od ometanja GPS-a.

Ublažavanje problema može, na primer, uključivati automatsko otkrivanje ometanja ili smetnji i prebacivanje na frekvencije na kojima ga nema.

Gigant u industriji odbrane, Raytheon UK, proizvodi uređaj pod nazivom Landshield, koji je u najmanjem obliku otprilike veličine paka za hokej na ledu.

Kompanija kaže da se ovaj „sistem antene protiv ometanja“ može instalirati na različite vrste prevoza - od automobila do aviona - i da koristi više kanala za prevazilaženje ometanja.

„Trenutno vidimo značajan porast potražnje i kapaciteta za naše proizvode protiv ometanja“, kaže Aleks Rouz-Parfit, direktor sektora za inženjerstvo Raytheon UK.

Druge kompanije su razvile navigacione alate koji zaobilaze nedostatke GPS-a.

Advanced Navigation, firma sa sedištem u Australiji, osmislila je sistem koji može da odredi položaj vozila na osnovu očitavanja žiroskopa i akcelerometara - istih uređaja koje vaš pametni telefon koristi da detektuje kada je okrenut bočno, na primer.

Što se tiče određivanja geografskog položaja, Kris Šo, suosnivač i glavni izvršni direktor kompanije Advanced Navigation, kaže da tehnologija njegove firme može da koristi alternative kada se GPS pokaže nedostupnim ili nepouzdanim.

To uključuje uparivanje optičkih snimaka lokacije sa satelitskim snimcima, ili čak putem kompjuterske analize položaja zvezda.

„Obrada slika je veoma napredna“, kaže Šo.

„Raditi nešto poput… mapiranja zvezda je veoma jeftino.“

Ipak, dodaje, „da nije baš precizno.“

Zato bi mogli biti potrebni višestruki oblici analize lokacije i položaja.

Bez bolje zaštite, GPS će verovatno ostati ranjiv u sadašnjem obliku.

Ključno je da su signali koje koriste sistemi zasnovani na GPS-u veoma slabi i stoga ih je lako ometati.

Vredi napomenuti da vojska ima pristup GPS-u sa „M-kodom“, što je pažljivo šifrovan oblik tehnologije koji je daleko otporniji na ometanje.

Remzi Farager, direktor Kraljevskog instituta za navigaciju, kaže da ometanje GPS-a u vodama kod Irana povećava rizik od pomorske nesreće.

Predviđa da bi sve veća ometanja mogla dovesti do uvođenja bezbednijih alternativa.

Slično postepenom prelasku sa Wi-Fi mreža koje su nekada bile potpuno otvorene i javno dostupne, na današnje mreže zaštićene lozinkom.

„Uskoro ćemo se osvrnuti na ovu eru u kojoj koristimo otvorene GNSS signale i pomisliti: 'Bili smo ludi, to zaista nije bio pametan potez'“, zaključuje Farager.

Pogledajte šta je stvarno, a šta lažno u američko‑izraelskom ratu sa Iranom

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk