Да ли је Аристотел био најважнија историјска личност

Да ли је могуће да је Аристотел најутицајнија личност која је икад живела?

Британски филозоф Џон Селарс свакако мисли тако.

Он тврди да је утицај старогрчког мислиоца толики да ми једва да и примећујемо колико је наш свет обликован његовим идејама.

Од политике до науке, књижевности и логике, Аристотелов утицај је посвуда.

Проучавао је морски живот, поставивши темеље биологије.

Истраживао је различите политичке системе, основавши политичку науку.

Његова анализа приповедања у Поетици и даље обликује савремену кинематографију.

А у логици, његови принципи резоновања поставили су темеље свему, од филозофије до дигиталног доба.

Селарс, професор на Ројал Холовеју, на Универзитету у Лондону, зна да је његова тврдња смела.

Али он инсистира да је Аристотелов утицај неприкосновен.

„Он је обликовао начин на који размишљамо", каже он.

Смела тврдња

У чланку за часопис Антигона, Селарс износи упечатљиву тврдњу:„Аристотел није само највећи филозоф свих времена — он је најважније људско биће које је икад живело."

То је изванредна изјава, коју он касније додатно истражује у књизи Аристотел: Разумевање највећег светског филозофа.

„Кад сам почео да студирам филозофију, знао сам да је Аристотел важан, али деловао ми је застрашујуће", присећа се Селарс.

„Кад год сам покушавао да га читам, губио бих се готово моментално."

Временом је схватио да Аристотел тражи стрпљење.

„Морате да знате како да га читате", каже он. „Полако."

Његова књига жели да спроведе читаоце кроз Аристотелове идеје и укаже на његов трајни утицај.

Живот проведен у учењу

Поред Сократа и Платона, Аристотел је део златног тријумвирата класичне филозофије.

Рођен у северној Грчкој, преселио се у Атину са 18 година да би студирао на Платоновој Академији, где је провео 20 година и као студент и као предавач.

Упркос његовом поштовању према Платону, Аристотел је развио властите ставове.

После смрти његовог ментора, напустио је Атину да би проучавао природу на острву Лезбос.

Његова репутација је расла и касније је одабран да подучава сина краља Филипа ИИ Македонског, који ће постати Александар Македонски.

Кад је Александар кренуо у освајања, Аристотел се вратио у Атину и основао властиту школу, Лицеј.

Провео је последње године живота предајући, пишући и истражујући, да би умро у 62. години.

Иако је сачуван само делић његових радова, он и даље износи скоро милион речи — изузетно интелектуално наслеђе.

Научни мислилац

Аристотел није био само филозоф, већ и један од првих научника.

Много пре микроскопа и генетике, систематски је проучавао свет природе, класификујући животиње и биљке на начин који је поставио темеље биологије као академске дисциплине.

Наравно, неки од његових закључака су касније оспорени.

Али Селарс тврди да је Аристотелово право достигнуће био његов метод – инсистирање да разумевање треба да се руководи посматрањем и доказима, уместо унапред формираним идејама.

Овај принцип остаје у сржи савремене науке.

Наслеђе у политици и књижевности

Аристотел је примењивао исти систематски приступ политици.

Сакупљао је и упоређивао уставе из различитих градова-држава како би разумео шта је чинило да нека друштва цветају, а друга пропадају.

Овај метод, заснован на доказима уместо на мишљењу, био је револуционаран и поставио је темеље за друштвене науке.

Његов утицај на књижевност био је једнако дубок.

У Поетици, он је анализирао грчку драму, разложивши приче на основне елементе – почетак, средину и крај – структуру која и даље обликује филмове и књиге дан-данас.

Отац логике и етике

Аристотелов рад на логици био је један од његових најтрајнијих доприноса.

Поставио је кључна начела, као што је идеја да сваки исказ мора бити истинит или лажан – оно што данас зовемо Законом искључења трећег.

Овај прости али моћан концепт прожима све, од филозофских расправа до бинарног кода иза компјутера.

Аристотел се такође дотакао једног од највећих животних питања: како треба да живимо?

У Никомаховој етици, тврдио је да људи цветају кад постигну равнотежу између разума, друштвених веза и интелектуалне радозналости.

Добар живот, веровао је он, јесте онај кад успемо да развијемо самоконтролу, учествујемо у нашим заједницама и у сталној смо потрази за знањем.

Утицај који више не примећујемо

Селарс верује да су Аристотелове идеје толико дубоко укорењене у савременој мисли да их ми више ни не примећујемо.

„Његови концепти су посвуда", каже он, „али ми их узимамо здраво за готово."

Дакле, да ли је Аристотел најважнија особа у историји?

Селарс свакако има добре аргументе за ту тврдњу.

Али на крају је на читаоцу да сам пресуди – да ли је Аристотел био тек велики мислилац или је он, како Селарс тврди, најважније људско биће у историји?

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk