Одлазак Јиргена Хабермаса: Гигант модерне филозофије, утицао на Ђинђића

Јирген Хабермас, један од најутицајнијих филозофа и јавних интелектуалаца у послератној Немачкој, преминуо је у 96. години.

Хабермас, који је почео да предаје филозофију и социологију на Универзитету у Франкфурту 1960-их, снажно је подржавао студентску побуну на западнонемачким универзитетима у то време.

Био је водец́и члан „Франкфуртске школе“, групе интелектуалаца која је критички гледала на капитализам из перспективе „нове левице“ различите од традиционалног марксизма.

Одрастао је у нацистичкој Немачкој, а 1980-их је учествовао у жестокој дебати са конзервативним историчарима који су доводили у питање да ли је Холокауст искључиво немачки феномен.

Вест о Хабермасовој смрти објавио је његов издавач, Зуркамп.

Рођен је у Диселдорфу у јуну 1929.

Његов отац, који је био на челу локалне привредне коморе, придружио се нацистичкој партији 1933. године.

Млади Јирген је био уписан у Хитлерову омладину, али је био премлад да би се борио у Другом светском рату.

После рата, Хабермас је студирао филозофију и докторирао на Универзитету у Марбургу пре него што се придружио Институту за друштвена истраживања Универзитета у Франкфурту.

Заједно са Максом Хоркхајмером и Теодором Адорном, постао је водец́и представник Франкфуртске школе.

Школа је најпознатија по критичкој теорији - која тврди да капиталистичко друштво, уместо да подстиче људску еманципацију, претвара активне грађане у пасивне потрошаче.

Хабермас је критиковао оно што је видео као комодификацију масовних медија и забаве, тврдец́и да масовно произведена култура уништава критичку јавну дебату.

Комодификација је процес претварања добара, услуга, идеја или људи, који изворно немају тржишну вредност, у робу којом се тргује.

Током 1989. и 1990. критиковао је брзу апсорпцију Источне Немачке Западу, плашец́и се оживљавања национализма и изражавајуц́и подршку постепенијем процесу.

Деведесетих година 20. века, Хабермас се залагао за уједињену Европу, коју је сматрао најбољом одбраном од поновног бујања националистичких ривалстава.

Његово најутицајније дело, „Теорија комуникативне акције", објављено 1981, тврдило је да људска друштва нису одржана због политичке или економске моц́и, вец́ захваљујући способноти за рационални дијалог.

Хабермас је рођен са расцепом непца која је захтевала поновљене операције у детињству, искуство за које је касније рекао да је помогло у обликовању његовог размишљања о језику и комуникацији.

Хабермас и Балкан, утицај на Ђинђића

Хабермас је био један од интелектуалаца који су пресудно утицали на ставове Зорана Ђинђића, првог демократског премијера Србије који је убијен 2003.

Ђинђић се осамдесетих година бавио научним радом у Немачкој, где је стекао докторат код Хабермасовог ученика Албрехта Велмера.

„Ђинђић је у Немачку стигао као заговорник идеја радикалне левице.

„У то време, Немачку и целу Европу потресале су терористичке акције Црвених бригада чији су предводници су били Андреас Бадер, Улрике Мајнхоф и Гудрун Енслин...

„Оријентисани на борбу против држа­ве и, како су они сматрали, њеног репресивног апарата, били су незаобилазна тема у разговорима у интелектуалним круговима, али без ширег одјека.

„У току студија у Београду Зоран Ђинђић је дао довољно доказа, а много касније је и говорио, 'да је и сам био склон радикалним решењима', и то на основу уверења, да 'ако су студенти у неком друштву незадовољни, то друштво не може бити добро'.

„Дебата о насиљу учинила га је скептичнијим према организацији Бадер Мајнхоф и њеним методама борбе: 'Хабермас ме је убедио. Тако сам и ја постао критичнији'", стоји у тексту на сајту Фондације Др Зоран Ђинђић у којој се цитира и изјава бившег премијера Србије.

Године 1999. Хабермас је говорио о НАТО бомбардовању Југославије.

Хабермас је сматрао да је НАТО интервенција 1999. године представљала неки облик „легитимне помоћи“, иако је спроведена без одобрења Уједињених нација.

Назвао га је ратом „на граници између права и морала".

Војна операција Северноатланског савеза почела је 24. марта 1999. године, а повод за интервенцију био је прогон Албанаца на Косову који су спроводиле безбедвносне снаге Србије.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk