Зашто је Америка бомбардовала иранско острво Харг

Доналд Трамп је саопштио да је америчка војска бомбардовала острвце уз обалу Ирана - дом великог нафтног терминала који се сматра економском жилом куцавицом земље.

Амерички председник је рекао да су војна постројења на острву Харг „потпуно избрисана“, али да је одложио гађање његове нафтне инфраструктуре.

Трамп је, међутим, упозорио да би преиспитао одлуку да не гађа нафтна постројења на острву ако Иран или неко други „уради било шта да се умеша“ у безбедан пролаз бродова кроз Ормски мореуз" - један од најважнијих пловних канала на свету, лоциран јужно од иранске обале.

Иранска војска је саопштила да ће нафтна и енергетска инфраструктура у власништву фирми које сарађују са Америком бити „моментално уништена“ ако нафтна инфраструктура на Каргу буде била нападнута.

Зашто је острво Карг важно за Иран?

Зашто је острво Харг важно за Иран?

Острво Харг је мали изданак стена свега 15 наутичких миља (24 километра) од обале Ирана.

Упркос његовој величини, то је једно од најкритичнијих места за иранску енергетску инфраструктуру.

Амерички напад на ово мало, али витално острво у северном Заливу је као да сте ударили право у иранску економску жилу куцавицу.

Деведесет одсто иранске сирове нафте пролази кроз терминал на острву.

Свакога дана терминал преради, процењује се, 1,3 милиона барела сирове нафте, транспортоване кроз сложену мрежу подводних цевовода од иранска три главна нафтна поља на мору - Абузар, Форузан и Доруд.

И оно има складишни капацитет од 18 милиона барела - око 10 до12 дана извоза у нормалним условима.

Веома велики танкери – способни да понесу и до 85 милиона галона нафте - могу да приђу веома дугим пристаништима на острву да би преузели нафту.

Обала острва је довољно близу дубоких вода, за разлику од плиће обале копненог дела.

Танкери се потом враћају у Залив, пролазе кроз Ормуски мореуз и плове ка Кини - главном купцу иранске нафте.

Терминал за извоз иранске нафте, ово острво представља крупан извор прихода за Исламску револуционарну гарду (ИРГЦ).

Зашто Америка није гађала нафтна постројења на острву?

Зашто САД нису циљале нафтна постројења на острву?

Трамп је рекао да је америчка Централна команда „извела једну од најсложенијих бомбардерских напада у историји Блиског истока и потпуно збрисала сваку ВОЈНУ мету на иранском крунском драгуљу острву Карг“.

Он је додао да је, „из разлога пристојности“, одлучио да „НЕ уништи нафтну инфраструктуру на острву“.

Ирански државни медији известили су да нафтна постројења на острву нису била оштећена.

Новинска агенција Фарс јавила је да су амерички напади гађали противваздушну одбрану, поморску базу, контролни торањ аеродрома и хангар за хеликоптере.

Војска земље упозорила је да ће нафтна и енергетска инфраструктура у власништву фирми које сарађују са Америком „моментално бити уништена и претворена у хрпу пепела“ ако њихова енергетска постројења буду била нападнута.

Војна акција за уништење острвске инфраструктуре била би изузетно штетна по Иран.

Она би такође представљала значајну ескалацију сукоба.

Вероватно би гурнуло светске цене нафте још више у небеса и такође би могло да доведе до тога да Иран почне да гађа више нафтне инфраструктуре широм Блиског истока.

Две недеље од почетка рата, Иран још увек има капацитета да испаљује велики број јефтиних дронова са великом количином експлозива на арапске суседе из Залива као и теретне бродове.

Он потенцијално може да прошири те мете тако да обухвате виталну инфраструктуру као што су постројења за десалинизацију која обезбеђују пијаћу воду милионима људи.

Џастин Крамп, војни аналитичар и бивши официр британске војске, рекао је да је бомбардовање било Трампов покушај да одврати Иран од додатне ескалације сукоба.

„Он то представља као милосрђе, тврдећи да би могао да буде суровији према ИРГЦ-у“ ако буде гађао нафтна постројења, каже за ББЦ Радио 4 Крамп, који је и извршни директор обавештајне саветодавне фирме Сибелин.

Трамп је претходно изјавио да је циљ рата омогућавање народу Ирана да се дигне на устанак и сруши режим Исламске Републике.

Иако је од тада исказао неке друге мотиве за рат, Крамп каже да је гађање острвске нафтне инфраструктуре „тешко“, јер би уништило економску сламку спаса земље на дужи временски период.

„То не звучи баш сјајно за будућност иранског народа“, рекао је он, додавши да кад је нафтна инфраструктура острва била уништена током иранско-ирачког рата 1980-их, било је потребно много времена да се оно обнови.

Хоће ли Америка покушати да заузме острво?

Кружиле су спекулације о томе да ли би америчке снаге у неком тренутку покушале да заузму острво Харг.

Преузимање острва не само да би зауставило ирански извоз нафте, већ би и дало платформу са које би могли да се врше напади на копнену област.

Амерички медији јављају да се сада у Залив шаљу десантни бродови који носе и до 5.000 маринаца и морнара, што само додатно појачава те спекулације.

Пентагон је одбио да коментарише.

Заузимање острва би практично одсекло економску жилу куцавицу ИРГЦ-а, утичући на њену способност да води рат, каже аналитичар за безбедност Мајки Кеј, водитељ ББЦ-јеве емисије Сецуритy Бриеф.

Каква је историја острва Харг?

Харг игра стратешку улогу у Заливу још од времена Персијског царства, пре више од 2.000 година, кад су га његови природни извори претворили у важну трговинску луку.

Било је под португалском и холандском влашћу у 16. и 17. веку, а на њему се раних 1900-тих налазио строго чувани затвор.

Потом, 1950-тих, током владавине краља Мухамеда Резе Пахлавија, почела је градња складишта угљјоводоника и дистрибутивног центра, који је ускоро постао главна иранска тачка извоза.

Острво од 24 квадратна километра играло је кључну улогу у иранском извозу нафте од 1960-тих, кад је његова инфраструктура изграђена уз учешће америчке нафтне компаније Амоко.

И све до Исламске револуције из 1979. године, део острвске инфраструктуре био је у власништву америчких компанија које тамо оперишу.

Додатно извештавање: ББЦ Мундо