Zašto je Amerika bombardovala iransko ostrvo Harg

Donald Tramp je saopštio da je američka vojska bombardovala ostrvce uz obalu Irana - dom velikog naftnog terminala koji se smatra ekonomskom žilom kucavicom zemlje.

Američki predsednik je rekao da su vojna postrojenja na ostrvu Harg „potpuno izbrisana“, ali da je odložio gađanje njegove naftne infrastrukture.

Tramp je, međutim, upozorio da bi preispitao odluku da ne gađa naftna postrojenja na ostrvu ako Iran ili neko drugi „uradi bilo šta da se umeša“ u bezbedan prolaz brodova kroz Ormski moreuz" - jedan od najvažnijih plovnih kanala na svetu, lociran južno od iranske obale.

Iranska vojska je saopštila da će naftna i energetska infrastruktura u vlasništvu firmi koje sarađuju sa Amerikom biti „momentalno uništena“ ako naftna infrastruktura na Kargu bude bila napadnuta.

Zašto je ostrvo Karg važno za Iran?

Zašto je ostrvo Harg važno za Iran?

Ostrvo Harg je mali izdanak stena svega 15 nautičkih milja (24 kilometra) od obale Irana.

Uprkos njegovoj veličini, to je jedno od najkritičnijih mesta za iransku energetsku infrastrukturu.

Američki napad na ovo malo, ali vitalno ostrvo u severnom Zalivu je kao da ste udarili pravo u iransku ekonomsku žilu kucavicu.

Devedeset odsto iranske sirove nafte prolazi kroz terminal na ostrvu.

Svakoga dana terminal preradi, procenjuje se, 1,3 miliona barela sirove nafte, transportovane kroz složenu mrežu podvodnih cevovoda od iranska tri glavna naftna polja na moru - Abuzar, Foruzan i Dorud.

I ono ima skladišni kapacitet od 18 miliona barela - oko 10 do12 dana izvoza u normalnim uslovima.

Veoma veliki tankeri – sposobni da ponesu i do 85 miliona galona nafte - mogu da priđu veoma dugim pristaništima na ostrvu da bi preuzeli naftu.

Obala ostrva je dovoljno blizu dubokih voda, za razliku od pliće obale kopnenog dela.

Tankeri se potom vraćaju u Zaliv, prolaze kroz Ormuski moreuz i plove ka Kini - glavnom kupcu iranske nafte.

Terminal za izvoz iranske nafte, ovo ostrvo predstavlja krupan izvor prihoda za Islamsku revolucionarnu gardu (IRGC).

Zašto Amerika nije gađala naftna postrojenja na ostrvu?

Zašto SAD nisu ciljale naftna postrojenja na ostrvu?

Tramp je rekao da je američka Centralna komanda „izvela jednu od najsloženijih bombarderskih napada u istoriji Bliskog istoka i potpuno zbrisala svaku VOJNU metu na iranskom krunskom dragulju ostrvu Karg“.

On je dodao da je, „iz razloga pristojnosti“, odlučio da „NE uništi naftnu infrastrukturu na ostrvu“.

Iranski državni mediji izvestili su da naftna postrojenja na ostrvu nisu bila oštećena.

Novinska agencija Fars javila je da su američki napadi gađali protivvazdušnu odbranu, pomorsku bazu, kontrolni toranj aerodroma i hangar za helikoptere.

Vojska zemlje upozorila je da će naftna i energetska infrastruktura u vlasništvu firmi koje sarađuju sa Amerikom „momentalno biti uništena i pretvorena u hrpu pepela“ ako njihova energetska postrojenja budu bila napadnuta.

Vojna akcija za uništenje ostrvske infrastrukture bila bi izuzetno štetna po Iran.

Ona bi takođe predstavljala značajnu eskalaciju sukoba.

Verovatno bi gurnulo svetske cene nafte još više u nebesa i takođe bi moglo da dovede do toga da Iran počne da gađa više naftne infrastrukture širom Bliskog istoka.

Dve nedelje od početka rata, Iran još uvek ima kapaciteta da ispaljuje veliki broj jeftinih dronova sa velikom količinom eksploziva na arapske susede iz Zaliva kao i teretne brodove.

On potencijalno može da proširi te mete tako da obuhvate vitalnu infrastrukturu kao što su postrojenja za desalinizaciju koja obezbeđuju pijaću vodu milionima ljudi.

Džastin Kramp, vojni analitičar i bivši oficir britanske vojske, rekao je da je bombardovanje bilo Trampov pokušaj da odvrati Iran od dodatne eskalacije sukoba.

„On to predstavlja kao milosrđe, tvrdeći da bi mogao da bude suroviji prema IRGC-u“ ako bude gađao naftna postrojenja, kaže za BBC Radio 4 Kramp, koji je i izvršni direktor obaveštajne savetodavne firme Sibelin.

Tramp je prethodno izjavio da je cilj rata omogućavanje narodu Irana da se digne na ustanak i sruši režim Islamske Republike.

Iako je od tada iskazao neke druge motive za rat, Kramp kaže da je gađanje ostrvske naftne infrastrukture „teško“, jer bi uništilo ekonomsku slamku spasa zemlje na duži vremenski period.

„To ne zvuči baš sjajno za budućnost iranskog naroda“, rekao je on, dodavši da kad je naftna infrastruktura ostrva bila uništena tokom iransko-iračkog rata 1980-ih, bilo je potrebno mnogo vremena da se ono obnovi.

Hoće li Amerika pokušati da zauzme ostrvo?

Kružile su spekulacije o tome da li bi američke snage u nekom trenutku pokušale da zauzmu ostrvo Harg.

Preuzimanje ostrva ne samo da bi zaustavilo iranski izvoz nafte, već bi i dalo platformu sa koje bi mogli da se vrše napadi na kopnenu oblast.

Američki mediji javljaju da se sada u Zaliv šalju desantni brodovi koji nose i do 5.000 marinaca i mornara, što samo dodatno pojačava te spekulacije.

Pentagon je odbio da komentariše.

Zauzimanje ostrva bi praktično odseklo ekonomsku žilu kucavicu IRGC-a, utičući na njenu sposobnost da vodi rat, kaže analitičar za bezbednost Majki Kej, voditelj BBC-jeve emisije Security Brief.

Kakva je istorija ostrva Harg?

Harg igra stratešku ulogu u Zalivu još od vremena Persijskog carstva, pre više od 2.000 godina, kad su ga njegovi prirodni izvori pretvorili u važnu trgovinsku luku.

Bilo je pod portugalskom i holandskom vlašću u 16. i 17. veku, a na njemu se ranih 1900-tih nalazio strogo čuvani zatvor.

Potom, 1950-tih, tokom vladavine kralja Muhameda Reze Pahlavija, počela je gradnja skladišta ugljjovodonika i distributivnog centra, koji je uskoro postao glavna iranska tačka izvoza.

Ostrvo od 24 kvadratna kilometra igralo je ključnu ulogu u iranskom izvozu nafte od 1960-tih, kad je njegova infrastruktura izgrađena uz učešće američke naftne kompanije Amoko.

I sve do Islamske revolucije iz 1979. godine, deo ostrvske infrastrukture bio je u vlasništvu američkih kompanija koje tamo operišu.

Dodatno izveštavanje: BBC Mundo