'Насмејани анђео': Битка за спас ретког делфина без пераја

Кинески научници боре се да спасу једну од највећих животињских врста које живе у реци Јангце, а потпуна забрана рибарења у региону им помаже у томе.

На Институту за хидробиологију у Вухану, само пет километара од обале реке, очувана тела данас изумрлог речног делфина (баиђи на кинеском) и рибе веслоноса почивају у тишини иза стакленог окна.

„Сада када су они изумрли, спасићемо делфина из реке Јангце", каже за ББЦ професор Ванг Си.

„Овде важи за најважнију животињу."

Последњи знани баиђи угинуо је 2002. године, 22 године пошто су истраживачи са Института почели да се старају о њему.

Годину дана касније, последњи познати веслонос - тип рибе зракоперке који може да нарасте на више од три метра - случајно је постао улов риболовца и, упркос томе што је био обележен радио предајником и пуштен назад у природу, нестао.

Циљ је сада да се спречи да речни делфин без пераја из Јангцеа, од којих је, према проценама, у дивљини остало свега 1.200 примерака, према актуелним проценама, доживи исту судбину.

„То је једини врхунски грабљивац преостао у реци

„Они су ретки и њихове бројке одсликавају здравље екологије читавог система", објашњава професор Ванг.

Идеја о обустављању рибарења први пут је зачета код професора Цаоа Венсуана из Кинеске академије наука (ЦАС) 2006. године, али је било потребно много више притиска његових колега научника пре него што је на снагу ступила потпуна 10-годишња забрана пре скоро пет година.

Ко прекрши забрану и рибари дуж реку Јангце, као и на оближњим језерима и притокама, суочава се са потенцијалном затворском казном.

Забрана је свакако узбуркала животе људи и оставила 220.000 рибара без посла.

А опет делфин без пераја, који припада најстаријем живом огранку породичног стабла делфина, остаје критично угрожен и данас.

Они који су били приказани ББЦ-ју на Институту држе се у заточеништву да би их проучавала ЦАС.

Могу да се виде или изнад воде или испод, кад се спустите степеницама поред дубоког резервоара у ком се налази област за посматрање.

Научници кажу да се они узбуде у друштву људи, а сасвим сигурно изгледају као да воле да се размећу: тркају се кроз воду и пливају брзо, близу стакла са људима који стоје са друге стране.

Пливајући поред вас, делују као да вас гледају са несташним осмехом.

У дивљини, они и даље опстају тамо где друге врсте нису успевале.

Изградња главног дела Бране три клисуре 2006. године није директно утицала на делфина без пераја, који не мора да иде узводно да би се мрестио, мада јесте утицала на рибу коју они једу.

За друге крупне морске животиње, као што су веслонос или кинеска јесетра, грађевина је била катастрофална.

Ванг Динг, члан међународне Уније за конзервацију природе (ИУЦН), специјализован за цетацеане као што је делфин без пераја, посветио је живот очувању здравља реке Јангце.

Он види и добро и лоше у овим бранама и присећа се како је било некад.

„Сваке сезоне поплава морали бисмо да организујемо тим са снажним мишићима, користимо бројне људе, да спавамо на обалама река, само у случају да надођу поплаве", каже он.

„Потом, ако би заиста ударила поплава, сви би дали све од себе да очувају насипе чврстим, да осигурају да нису пробијени од опасне надолазеће воде."

Данас, каже он, брана три клисуре ублажава последице поплава.

Професор Ванг, међутим, истиче да масивна грађевина која блокира реку такође спречава да огромне јесетре из Јангцеа стигну до мрестилишта.

И док је угрожена риба деловала као да је накратко успела да пронађе алтернативну локацију, каже он, то више није тако.

Ових дана јесетре су у реци само зато што их истраживачи убацују у њу, по десет хиљада одједном.

Упркос милион јесетри узгојених у заточеништву и пуштених у реку Јангце прошле године, покушаји да се повећа њихова популација били су неуспешни, јер се ове рибе не размножавају саме од себе у дивљини.

Да делфини без пераја не би завршили исто тако, професор Ванг и други научници надају се да ће потпуна забрана рибарења остати на снази и након пошто прође првих десет година.

Њихово истраживање, објављено у Билтену Кинеске академије наука, бележи драстично повећање броја риба откако је забрана ступила на снагу 2021. године.

Другу претњу делфину без пераја би, међутим, могло бити теже разрешити.

Ванг Си је истакао да су „бродови веома опасни по мозак животиње јер су веома бучни".

Прича се да они производе облик подводног загађење буком која веома узнемирује животиње.

Погледајте видео: Звуци које производи човек угрожавају китове, делфине и друге морске животиње

Кинески научници мисле да је звук бродова можда допринео изумирању речних делфина баиђија у реци Јангце, који су користили сонар за комуникацију.

Али једно је забранити рибарење, а нешто сасвим друго потпуно зауставити прометни речни саобраћај који испоручује путнике баш као и робу, и обезбеђује животну снагу за највећи део привреде централне Кине.

Реалније је натерати фабрике које производе хемикалије да се одселе са Јангцеа.

Хиљаде њих су угашене или пресељене у последњој деценији, у потезу за који се каже да је значајно поправио квалитет воде у реци.

Постојала је и велика иницијатива за вршење притиска из саме заједнице.

После одласка у пензију, Јанг Хе је почео да се бави аматерском фотографијом.

Он сада каже да одлази сваког дана на реку са фотографском опремом у покушају да спази ове животиње.

Кад успе да направи неке добре фотографије, прослеђује их научницима, који кажу да он обавља бољи посао од скоро сваког другог ко прати њихов напредак.

Јанг каже да је једном видео узнемиреног делфина који се упетљао у мрежу.

Обавестио је локалне власти, које су затвориле део реке за саобраћај бродова док он не буде спасен, а испоставило се да је делфин који ће ускоро бити избављен заправо био трудан.

Осећао се веома добро због тога, каже он.

Број делфина је тај који, међутим, прича најубедљивију причу.

У дивљини је 1990-их било 3.300 делфина без пераја.

До 2006. године тај број се преполовио.

Онда је уследила забрана рибарења, фабрике су пресељене, а опадање њиховог броја се зауставило.

И не само то, већ је током последњих пет година вођења евиденције, број делфина порастао за скоро четвртину.

Научници су поносни на те бројке и указују колико су важни за здравље животне средине уопште.

„Ми спасавамо делфина без пераја да бисмо спасли реку Јангце", каже Ванг Динг.

„Ово вам је као велико огледало, да бисмо имали представу о томе колико нам добро иде заштита овог екосистема.

„Ако делфинима добро иде, ако њихов број расте, то значи да се еколошко здравље читаве реке такође поправља."

Погледајте и овај видео: Како живе делфини у Јадрану и ко се о њима брине

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]