'Звучни топ' на протесту у Београду: Где смо годину дана касније

Не дешава се често да један догађај преживи више недеља у медијским насловима.

Управо је то била судбина „звучног топа" - необјашњивог звука који је прекинуо 16-минутну тишину на једном од највећих студентских протеста 15. марта 2025. године у Београду и натерао окупљене у бег.

Велико интересовање није помогло да се открије разлог панике која је преплавила масу док је у миру одавала пошту погинулима у паду надстрешнице у Новом Саду.

Већ 16. марта мислила сам да би ме такав одговор ослободио свепрожимајућег осећаја несигурности.

Јер, и те вечери на углу улица Краља Милана и Ресавске, у центру Београда, али и недељама касније, пратила ме је мисао: „Нигде ниси безбедан".

Та мисао је ишчилела после годину дана, али је остало питање - шта се десило 15. марта у 19 сати и 11 минута. Јасног одговора до данас нема.

Представници власти одбацили су тврдње опозиције и представника студентског покрета да су државне структуре употребиле звучно оружје против окупљених.

„Ово је био унапред смишљен и организован напад на државу са циљем да се испровоцира апсолутна нестабилност и насилно рушење поретка", тврдио је председник Србије Александар Вучић.

Тужилаштво и даље води истрагу

Прво основно јавно тужилаштво у Београду једино и даље води истрагу о „звучном топу" пошто се претходно Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) повукло из поступања у овом предмету.

ТОК је примио више кривичних пријава за тероризам због употребе средства које је створило панику међу окупљенима.

„Повлачење ТОК-а и препуштање истраге тужилаштву које је најниже у хијерархији умањује тежину дела, и говори о томе да истрага неће обухватити све аспекте догађаја", каже Владица Илић, правник Београдског центра за људска права, за ББЦ на српском.

Предмет „Звучни топ“ формиран је у Првом основном јавном тужилаштву одмах после протеста у Београду 15. марта.

Било је то највеће окупљање на коме је тражена одговорност за пад надстрешнице на новосадској железничкој станици, када је погинуло 16 људи, а једна девојка тешко повређена.

Три дана после скупа из Првог основног тужилаштва саопштили су да звучни топ није употребљен и да настављају истрагу како би се утврдило шта је изазвало панику код учесника.

Тужилаштво је до сада прикупило извештаје од релевантних институција и узело изјаве од око 170 грађана који су пријавили да су претрпели одређене тегобе, наводе у писаним одговорима за ББЦ на српском.

Из тужилаштва нису одговорили на додатна питања од којих институција су узели извештаје и на шта се они односе.

Саопштили су да ће се огласити о даљем поступању после „прикупљања обавештења од свих лица".

„У овом случају очекивао бих одузимање предмета који би могли да буду сумњиви - звучни уређаји за које се испоставило да их МУП има, испитивање да ли су коришћени, прегледање видео-снимака магацина у којима су били и податке са камера које су покривале простор где је такав уређај био на дан протеста", каже Илић.

„Треба објаснити и зашто је било забрањено снимање скупа из дрона тог дана.

„Много је ствари које недостају, а које имамо право да знамо", додаје.

Илић каже да је „врло јасно да је неко средство употребљено" и да се по „понашању власти, против којих су организовани протести, може закључити да имају везе са тим".

Половином марта 2025, студенти још нису тражили ванредне изборе, али их је Вучић више пута оптужио да спроводе „обојену револуцију".

„Против Србије, када се води обојена револуција, води се политички, економски и информативно-психолошки рат.

„Ово је био овај трећи облик", рекао је Вучић о тврдњама да је против демонстраната употребљено звучно оружје.

Погледајте видео на Јутјуб каналу ББЦ на српском о звуку који је прекинуо тишину и изазвао панику међу антивладиним демонстрантима 15. марта 2025.

Европски суд још без одлуке

Београдски центар за људска права, заједно за више организација цивилног друштва, обратио се Европском суду за људска права.

Суд је изрекао Србији „привремену меру", указујући „да би држава требало да спречи употребу звучног оружја или сличних уређаја на будућим протестима".

„Ова одлука не значи да је суд заузео било какав став да ли су таква оружја употребљена 15. марта 2025. године", наводи се у саопштењу суда о одлуци од 29. априла.

Привремене мере су хитне мере које суд одређује у ситуацијама када постоји „непосредан ризик" да ће настати „непоправљива штета" услед кршења Конвенције о људским правима, наводи се на сајту суда.

Суд није даље поступао у овом предмету, каже Владица Илића.

„Ми ћемо суд повремено обавештавати о напретку или ненапретку истраге и то је оно што ми можемо да урадимо", додаје.

Поред Европског суда за људска права, о догађајима од 15. марта говорили су специјални известиоци Уједињених нација.

Обратили су се српским властима поводом тврдњи о употреби звучног оружја, тражећи додатне информације.

Употреба оваквог оружја „у тренутку када су учесници окупљања у тишини одавали почаст била би несразмерна и окрутна и могла је бити намерно употребљена да изазове највеће могуће психолошке и емоционалне последице", пише у обраћању известилаца УН-а.

Држава је на овај захтев одговорила понављајући да њене структуре нису употребиле звучни топ, подсетивши на налаз Првог основног тужилаштва.

На основу извештаја Министарстава унутрашњих послова, одбране, здравља и Безбедносно-информативне агенције, утврђено је да ниједна од наведених јединица нити њихови припадници који су учествовали у обезбеђивању протеста нису чули, видели, нити употребили такозвани „звучни топ“, стоји у одговору државе.

После одбацивања тврдњи да Србија поседује звучно оружје, министар полиције Ивица Дачић рекао је да МУП има више ЛРАД уређаја, али да они нису квалификовани као оружје, јер то не би било у складу са законом.

Ови уређаји, које је Дачић у једној од изјава назвао и „мало јачим мегафонима", намењени су обавештавању великог броја људи, рекао је он.

Зато је један од њих био постављен код Скупштине Србије на дан протеста, рекао је пошто су на друштвеним мрежама објављене фотографије ЛРАД-а код парламента.

У одговору УН-у, држава је саопштила и да је позвала „најпознатије и најауторитативније светске безбедносне службе - амерички Федерални истражни биро (ФБИ) и руску Федералну службу безбедности (ФСБ)" да спроведу независне истраге.

ФСБ и власт: Није било звучног топа

На позив је, према доступним информацијама, одговорио само руски ФСБ.

Према непотписаном извештају, објављеном на сајту Безбедносно-информативне агенције, ФСБ наводи да се на основу анализа „може донети категорични закључак да акустични уређаји типа емитера ЛРАД које поседују полицијски органи Србије нису примењени током протеста".

Владица Илић каже да није јасно на основу чега се руска служба укључила у истрагу.

„Питали смо тужилаштво да ли сте ви тражили ангажовање ФСБ, добили смо одговор: 'Не'", каже.

ФСБ је извештај засновао на тестирању ЛАРД уређаја на псима који нису „показали промену у понашању", и анализи аудио видео записа, добијених од БИА, који су настали током протеста.

„Уочљиво је да су у маси присутна лица која 'побуђују' и оријентишу масу, они стоје у првим редовима у односу на центар 'догађаја' и усмеравају кретање масе", стоји још у извештају.

Овај документ сугерише да је понашање окупљених било синхронизовано и намерно.

„Тај извештај по мом мишљењу служи само обмањивању и заташкавању догађаја", закључује Илић.

Годину дана касније, када се сетим 15. марта, врати ми се изненадна бука, која и даље одзвања као аутомобили који се у пуној брзини залећу у масу.

Уследила је панична реакција да одмах морам да се склоним и страх када схватим да ме маса носи и да немам контролу над покретима.

То није дошло ни од куда - нешто се јесте снажно чуло.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk