Због чега сви желе на Месец и ко води у новој свемирској трци

Прва мисија са људском посадом на Месец после више од 50 година требало би да полети у наредним недељама.

Артемида Два (Артемис Два), мисија америчке свемирске агенције НАСА-е, могла би да полети у било ком тренутку од марта до почетка априла, у зависности од низа чинилаца, међу којима су завршне провере летелице, положај Месеца и временски услови.

Иако посада неће крочити на површину Месеца, НАСА се нада да ће десетодневна мисија утрти пут ка „трајном присуству на Месецу и слању Американаца на Марс".

Међутим, Сједињене Америчке Државе (САД) нису једина земља која жели да се спусти на Месец.

Зашто државе сада журе да „спусте чизме" на ово небеско тело и због чега се води нова свемирска трка?

Која је сврха мисије?

За разлику од чувених Аполо мисија на Месец током 1960-их и 1970-их, ово путовање не значи само слање људи и њихов повратак на Земљу, каже за ББЦ др Намрата Госвами, ауторка књиге Сцрамбле фор тхе Скиес.

То је одскочна даска ка циљу САД-а, а то је успостављање трајног присуства на Месецу и експлоатација вредних минерала, каже она.

Ово путовање је наставак мисије без посаде Артемиде Један 2022. године, која је била први тест тада новог система НАСА-е за истраживање дубоког свемира.

Између осталог, посада Артемиде Два ће увежбавати управљање и прецизно позиционирање свемирске летелице Ориона за слетања на Месец у будућности.

Најудаљенија тачка у дубоком свемиру до које ће летелица стићи биће око 7.400 километара иза удаљене (тамне) стране Месеца.

Зашто је требало толико дуго за повратак на Месец?

Последњи пут су људи ходали по Месецу током мисије НАСА-е Апола 17, 1972. године, у време Хладног рата.

До тада су САД већ добиле свемирску трку, пошто су прве спустиле астронауте на Месец током мисије Апола 11 1969. године, што Совјетски Савез никада није урадио.

Пошто је циљ био остварен, није било много разлога да се наставе путовања на Месец, која су била изузетно скупа, каже Госвами.

Програм Аполо је од 1961. до 1972. коштао 25,8 милијарди долара, што данас одговара износу између 290 и 320 милијарди долара.

Међутим, од тада су технолошка достигнућа, као што су ракете за вишекратну употребу које су развиле компаније Спејс Икс (СпацеX) Илона Маска и Блу ориџин (Блуе Оригин) Џефа Безоса, значајно смањили трошкове, што је довело до процвата стартап сектора у области свемирских летова и пораста броја држава које желе да истражују свемир.

Погледајте видео о Нилу Армстронгу, првом човеку који је спустио ногу на Месец

Данас више од 70 земаља има сопствене националне свемирске програме.

Али можда највећи разлог што САД поново имају амбиције везане за Месец је Кина и њен све већи успех у тој области.

Кина је 2019. постала прва земља која је спустила њену сонду Чанг-е 4 (Цханг-е 4) на тамну страну Месеца.

Госвами каже да је то слетање „пробудило" САД, слично као својевремено Спутњик, мислећи на први вештачки сателит који је Совјетски Савез лансирао у орбиту 1957.

„Схватили су: 'Вау, није да Кина само копира руску технологију'", додаје она.

Чак и пре овог кинеског достигнућа, амерички председник Доналд Трамп се изричито обавезао да врати астронауте на Месец и да спроведе даља истраживања свемира потписивањем директиве о свемиру 2017. током његовог првог мандата у Белој кући.

Тада је рекао да ће та директива „осигурати да амерички свемирски програм поново предводи и надахњује цело човечанство".

Због чега је важан повратак на Месец?

Иако Кина негира да је у свемирској трци са САД-ом, стручњаци углавном верују да она већ траје и да је циљ бити прва земља која ће се вратити на Месец.

Већина аналитичара сматра да би земље које прве успоставе трајно присуство на Месецу могле да стекну контролу над вредним налазиштима, међу којима је и јужни пол, где је откривен водени лед.

Тај ресурс би могао да се користи за воду за пиће, производњу кисеоника, па чак и за прављење ракетног горива раздвајањем кисеоника и водоника и њиховим претварањем у течно стање, што отвара могућност допуне горива у свемиру.

Стручњаци кажу да би то смањило потребу за скупим лансирањима са Земље и повећало изгледе за мисије на Марсу у будућности.

Поред воде, на Месецу су откривени и друга природна добра, међу којима су метали који се користе у грађевинарству, попут гвожђа, алуминијума и титанијума, а откривају се и нова налазишта.

Редак изотоп хелијума, изузетно цењени хелијум-3, на Земљи достиже цену од невероватних 20 милиона долара по килограму и у будућности би могао да се користи за напајање нуклеарних фузионих реактора.

Међутим, добијање ресурса попут хелијума-3 је изузетно тешко.

Међу изазовима је и то што би рударска опрема морала да издржи температуре на Месецу у распону од око 120 степени Целзијуса током дана до око -170 степени Целзијуса ноћу.

Због тога би рударење хелијума-3 у будућности захтевало огромна улагања, као и технологију за обраду огромних количина месечевог тла.

„Да би нешто било исплативо, морате да будете у стању да га извадите, продате и остварите добит на начин који има економског смисла, и да то оправда почетно улагање у одлазак по тај ресурс", каже Либи Џексон, шефица одељења за свемир у Музеју науке у Уједињеном Краљевству (УК).

„Морали бисте да обрадите око метричку тону реголита, односно растреситог слоја хетерогеног материјала који прекрива чврсту стену, да бисте добили свега неколико милиграма хелијума-3".

Која земља ће прва поново спустити људе на Месец?

САД и Кина се данас сматрају водећим свемирским силама.

САД се надају да ће поново спустити астронауте на Месец мисијом Артемидом ИИИ, а циљ да то остваре је најраније 2027. године.

Кина је остварење тог циљ поставила до 2030. године.

Међутим, оне нису једине земље које имају амбицију да кроче на Месец.

Индија, која брзо напредује у развоју сопствене свемирске технологије, планира да пошаље астронауте на Месец до 2040. године.

У августу 2023. године, Индија је постала је четврта земља, после САД-а, Русије и Кине, која је спустила свемирску летелицу на Месец, и прва која је спустила сонду на јужни пол.

Иако Русија никада званично није објавила да јој је то циљ, у извештају државне новинске агенције Тасс из 2023. године каже се да Москва планира да пошаље космонауте на Месец и тамо успостави присуство између 2031. и 2040. године.

Дакле, ко ће први стићи на Месец?

Неки стручњаци верују да Пекинг тренутно има предност, захваљујући брзом технолошком напретку и мањем броју потешкоћа од програма Артемиде.

Госвами каже да је исход ове нове свемирске трке „још важнији од прве".

Данас постоји више од 70 држава које имају „свемирске институције и агенције и које су заинтересоване за економски потенцијал Месеца", додаје она.

„Ово је потпуно другачија утакмица".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk