Зашто неким наставницима у школама у Србији нису продужени уговори

Аутор фотографије, BBC/Dejana Vukadinović
- Аутор, Кристина Кљајић
- Функција, ББЦ новинарка
- Време читања: 7 мин
Да му уговор о раду није продужен сазнао је када је видео да је избачен из школске групе на апликацији Вајбер (Viber), три дана пре почетка наставе.
„Исто се догодило и неким мојим колегама који су подржали протесте.
„Започели смо обуставу наставе у јануару 2025. и трајала је до друге половине априла", каже Марко Аврамовић, наставник српског у школи у Младеновцу, београдској приградској општини, за ББЦ на српском.
Таласи антивладиних протеста у Србији предвођени студентима започели су крајем 2024, после пада надстрешнице у Новом Саду када је настрадало 16 људи, а тешко повређена једна жена.
У знак подршке студентима, неки просветари потпуно су обуставили наставу или су држали скраћене часове.
Потпуна обустава наставе је незаконита и наставници ће сносити последице, упозоравали су неколико пута из Министарства просвете.
Најавили су и дисциплинске поступке, као и умањене зараде.
То се и догодило.
„Сви који су подржавали протесте на неки начин су кажњени", каже Душан Кокот из Независног синдиката просветних радника Србије.
Ипак, пре почетка нове школске године неким наставницима у школама нису продужени уговори.
„Уговори на неодређено трају до 31. августа, што значи да школа нема никакву обавезу према запосленима да га продужи.
„И раније се то догађало, али како је сада та појава масовна, можемо да закључимо да је у питању нека врста освете", рекао је Кокот за ББЦ на српском.
Дејан Вук Станковић, министар просвете, одлучно одбацује оптужбе да је реч о освети власти према 'непослушним' просветним радницима.
„Наставницима који су били ангажовани за процес рада су истекли су уговори на одређено време.
„Када истекне уговор, онда послодавац, у овом случају директор школе процењује да ли ће и у којој мери обновити уговоре са тим људима.
„Ако ти људи, који су добили шансу у оквиру уговора на одређено време, нису испуњавали радне обавезе, не видим који је разлог да их неко поново ангажује", рекао је Станковић за Јуроњуз.
Потврдио је да су ти наставници учествовали у обустави наставе, односно блокадама, што значи да нису обављали њихову основну делатност.
„Да ли би, на пример, неки управник ресторана обновио уговор кувару, ако није кувао у претходном периоду? Не би.
„Па што онда директорка Пете београдске гимназије Данка Нешовић треба да обнови уговор наставнику, а није радио него је протестовао?", упитао је министар просвете.
У Петој београдској гимназији без посла је остало 19 професора, а у младеновачкој 12.
Покренути су поступци због потенцијалне дискриминације појединих просветних радника, рекла је Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.
Из Министарства просвете до објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ новинара о томе да ли имају увид и контролу о одлукама школа о продужетку уговора наставницима.
Шта је уговор о раду на одређено?
Марко је радио у школи више од десет година.
Ипак, није имао уговор о сталном запослењу.
„Било је врло ружно живети у неизвесности да ли ће нам уговори бити продужени или не", каже он.
Уговор на одређено се најчешће користи због замене одстуног запосленог до његовог повратка, објашњава адвокат Озрен Словић за ББЦ на српском.
По истеку уговора послодавац „може, а не мора да закључи нови", за шта „није потребно неко специфично образложење".
Ипак, додаје да се у просвети се „често злоупотребљава та могућност".
Законом о раду је прописано да запослени не може да ради на одређено дуже од 24 месеца.
У случају да до тога дође, сматра се да је заснован радни однос на неодређено.
„Ипак, таква могућност је искључена, јер је је Законом о основама Система образовања и васпитања прописано да радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време", каже Словић.
Уредба о забрани запошљавања, која је 2014. ступила на снагу као део владиних мера за штедњу, подразумева да се у јавном сектору не отварају нова радна места.
У питању је начин да се људи држе у неизвесности и страху, сматра Ана Димитријевић из Форума београдских гимназија.
„Све је мање професора у школама и студената који уписују наставничке смерове, па зато не видим потребу да постоји забрана запошљавања", каже она за ББЦ на српском.

Аутор фотографије, BBC/Kristina Kljajić
Шта наставници могу да ураде?
Марко сматра да не постоји правни основ на основу кога би могао да се жали на одлуку школе.
„Једино на шта можемо да се позовемо је дискриминација - нама који смо подржали протесте прекинути су уговори, а другим наставницима су продужени.
„Међутим, проблем је како то доказати", каже он.
У случају да запослени коме је истекао уговор о раду сматра да је то незаконито, има право да поднесе тужбу суду у року од 60 дана, објашњава адвокат Словић.
Ипак, како за продужавање уговора „није потребно неко посебно образложење", „нема реалног изгледа да успе по некој жалби, осим у случају кршења процедуре дискриминације."
Али дискриминацију није толико лако доказати, указује Словић.
Правна неизвесност и несигурност у судским поступцима, различито понашање истих судова по потпуно индентичним чињеничним питањима и правним основима, најбоље осликава колико је некада тешко доказати дискриминацију као разлог непродужавања уговора, закључује он.
Институција Повереника „нема могућност да поступа службеној дужности, већ поступак може да се покрене искључиво по поднетој притужби", објаснила је повереница Јанковић.
„Само у том оквиру могуће је утврдити да ли је дошло до повреде одредаба Закона о забрани дискриминације", рекла је.
Наставници који су добили отказе
Наставница српског језика Славица Филиповић до маја 2025. је радила у гимназији „Светозар Милетић" у Србобрану.
„После 24 године рада, добила сам отказ јер сам обуставила наставу на седам недеља", говори она за ББЦ на српском.
Још две њене колегинице доживеле су сличну судбину.
У решењу пише да је после дисциплинског поступка директор утврдио да су „учиниле тежу повреду радне обавезе" тако што су „неосновано и противзаконито" обуставиле рад.
„Тешко је када радите у малом месту, људи се боје и нема ко да вас подржи", каже Филиповић.
„Искрено нисам очекивала отказ, више неку дисциплинску меру", додаје она.
Уговор о раду склопљен на неодређено време траје док га једна од уговорних страна не откаже, а за то послодавац мора да има законом оправдани разлог, пише у Закону о раду.
Наставници могу да добију отказ када су технолошки вишак, ако изгубе услове за радно место или учине неки дисциплински преступ.
Свака дискриминација је забрањена законом, међу којима је и она због политичких убеђења, односно припадности или неприпадности политичкој странци или синдикалној организацији, како је прописано чланом 25. Закона о забрани дискриминације, рекла је Јанковић.
Министар просвете, међутим, не види никакву дискриминацију.
„Није опозиционарство основа за ангажовање у просвети нити припадност власти.
„То је лажни, нелогични, наметнути наратив да би се политизовало ово питање. Ово питање треба посматрати економски, радноправно и образовно", каже он за Јуроњуз.
„Радиш као учитељ или наставник, твоје је да држиш часове, да подстичеш децу да уче, да пратиш њихов напредак у савладавању градива, да их васпитаваш у мери у којој можеш и за то добијаш новац, као било ко за неку другу делатност", каже Дејан Вук Станковић.
'Ретко ко жели да ради у просвети'
Промена великог броја наставника утиче на ђаке и квалитет наставе, сматра Немања Милошевић, родитељ ученика Пете гимназије у Београду и председник удружења грађана Глас.
„Деца су се већ привикла на рад са одређеним људима, динамика у школи је промењена.
„Осим тога, неких предмета у распореду уопште нема, као што је случај са ликовним, вероватно нису пронашли адекватну замену", тврди он.
Неколико професора ове школе које је ББЦ новинарка контактирала нису желели да разговарају на ову тему.
Министар просвете каже да је обавештен да се настава у Петој београдској гимназији одржава несметано.
„Наставници којима није продужен уговор посао могу да траже у другој школи где се њиховим колегама догодило исто, јер нема кадрова", каже Ана Димитријевић, професорка енглеског.
„Ретко ко жели да ради у просвети", додаје она.
Марко Аврамовић није сигуран хоће ли опет потражити посао у школи.
„Не знам има ли смисла", закључује он.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













