Трамп је заслужан за прекид ватре у Гази, али пут ка миру је далеко

Брзо путовање Доналда Трампа у Израел и Египат било је победнички круг који је толико желео.

Свако ко је пратио говоре које је одржао у Јерусалиму и Шарм ел-Шеику могао је да види човека који ужива у властитој моћи - прија му аплауз у израелском парламенту и Египту, радује се чињеници да је допутовало много шефова држава и влада.

Један искусни дипломата у просторији рекао је да је изгледало као да је светске лидере доживео као статисте на снимању његовог филма.

Трампова порука изречена у Шарм ел-Шеику свела се практично на то да је створио историјску прекретницу.

„Све што сам радио читавог живота било је да склапам погодбе. Највеће погодбе напросто се десе... Тако је било и овде. А можда ће се ово испоставити највећом погодбом од свих“, рекао је он.

Посматрачи су такође из његових говора могли да стекну утисак да је посао обављен.

Није.

Без сваке сумње, Трамп полаже право на заслуге за постизање споразума о прекиду ватре и размени талаца за затвореника.

Катар, Турска и Египат су искористили властиту моћ код Хамаса да га приморају да прихвати договор.

То је све ово чинило заједничким напором, али је Трампова улога заиста била одлучујућа.

Без његовог притиска у захтевању од премијера Бенјамина Нетанјахуа да пристане на услове које је претходно одбијао, споразум не би био потписан.

То помаже да се увиди шта тај споразум јесте - а шта није.

Договор је био за прекид ватре и размену талаца за затворенике.

То није мировни споразум нити чак почетак мировног процеса.

Следећа фаза Трамповог плана у 20 тачака захтева да споразум попуни рупе оквира који тражи да се Појас Газе демилитаризује, обезбеди и да над њим влада одбор који укључује Палестинце.

Он ће одговарати Одбору за мир којим ће председавати председник Трамп.

Мора још да се уради још много тога на детаљима неопходним да би се то остварило.

Споразум о Гази није путоказ ка миру на Блиском истоку, крајњег и, до сада, немогућег одредишта.

Једнако озбиљно, не постоје докази о политичкој вољи неопходној да се постигне прави мировни споразум.

Већина ратова завршава се тако што исцрпљене зараћене стране склопе неку врсту договора.

Рат у Гази постао је један од таквих, ако је, како Трамп тврди, он заиста окончан.

Други начин да се рат заврши је уз потпуну победу која омогућава победнику да диктира правац којим ће се ићи даље.

Најбољи пример за то је безусловна предаја нацистичке Немачке 1945. године.

Пре 9. септембра, кад је Нетанјаху издао наређење за ракетни напад на Катар, он је деловао и даље одлучан да сломи израелског непријатеља толико темељно да ће Израел моћи да диктира будућност Газе.

Тај ваздушни напад је разбеснео Трампа.

Катар је један од кључних савезника Америке у региону и домаћин највеће америчке базе на Блиском истоку.

То је такође место на ком његови синови обављају уносне послове.

Трамп је одбацио Нетанјахуово оправдање да је мета, која је била промашена, била Хамасово вођство, а не Катар.

За Трампа, амерички интереси су изнад израелских.

Он није попут Џозефа Бајдена, који је био спреман да прихвати штету по амерички положај у региону као нужну цену за подршку Израелу.

Трамп се вратио у Вашингтон ДЦ.

Дипломате кажу да су Американци свесни да је разрада циљева кључна и да се то неће десити брзо.

Проблем је што они можда за то неће имати довољно времена.

Примирја се увек крше у њиховим раним фазама.

Она која опстану обично су заснована на тесним споразумима, које су склопиле зараћене стране свесне да је њихова најбоља опција да се потруде да они функционишу.

Опасност је да споразум за Газу нема ту подлогу.

Само 24 сата пошто су Израелци и Палестинци, свако из веома различитих разлога, поделили радост и олакшање што су таоци, затвореници и притвореници стигли кући, почеле су да се јављају пукотине у споразуму.

Хамас је, до сада, вратио само четири тела од 28 талаца који су погинули током њиховог заточеништва.

Њихово објашњење је да је веома тешко наћи њихове гробове у мору рушевина које је Израел створио у Гази.

Стрпљење Израела је на измаку.

Судбина тела талаца постајаће све већи проблем у Израелу ако њихови посмртни остаци не буду били враћени.

У уторак увече, јављено је да Израел у среду неће поново отворити гранични прелаз Рафа између Газе и Египт, и да ће смањити улазак помоћи на територију све док Хамас не пронађе тела и не пошаље их кући.

Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) и даље држе под окупацијом 55 одсто Појаса Газе.

Јуче ујутро њихови војници убили су Палестинце за које су тврдили да су прилазили њиховим снагама.

Палестинска цивилна одбрана у Гази рекла је за ББЦ да је седморо људи убијено у два инцидента.

Могуће је да ИДФ и даље следи правила ангажовања која је користио пре примирја.

Они су издали наређење трупама да мотре на две имагинарне линије око њихових положаја.

Ако једна буде пређена, испаљују хице упозорења.

Ако Палестинци наставе да прилази њиховим положајима и пређу и другу имагинарну линију, онда трупе ИДФ-а смеју да пуцају да убију.

Велики проблем с овим системом је да Палестинци не знају где се налазе те линије.

То је контролисање масе бојевом муницијом.

Што се Хамаса тиче, он поново успоставља моћ.

Његови људи, наоружани и маскирани, вратили су се на улице.

Хамас је напао ривалске наоружане кланове, од којих је неке штитио ИДФ.

Круже снимци на којима Хамас убија клечеће мушкарце са повезима преко очију оптужене за сарадњу са Израелцима.

Брутални снимци вансудских погубљења на улицама шаљу поруку било којим Палестинцима који желе да им пруже отпор да се не усуђују то да раде - баш као и спољном свету да је Хамас преживео израелску офанзиву.

Тачка број 15 Трамповог плана за Газу каже да ће САД „сарађивати са арапским и међународним партнерима на развијању привремених Међународних стабилизационих снага (ИСФ) које ће моментално бити распоређене у Гази“.

Окупљање и размештање тих снага неће бити могуће ако примирје није чврсто.

Нико неће слати властите трупе да користе силу како би разоружале Хамас.

Хамас је наговестио да би могао да се одрекне неког тешког наоружања, али да неће бити разоружан.

Он гаји идеологију исламског отпора Израелу и зна да ће без оружја његови палестински непријатељи доћи да се освете.

Нетанјаху прети да ако нико други то не буде урадио, Израел ће довршити тај посао.

Хамасово оружје мора да оде, рекао је он, „на лакши или тежи начин“.

Трамп је објавио да ће његов споразум о Гази, овакав какав је, окончати генерације сукоба између Арапа и Јевреја око земље између реке Јордан и Медитеранског мора.

Он такође инсистира на томе да ће споразум довести до ширег мира на читавом Блиском истоку.

Ако он стварно верује да је посао стварања мира довршен, онда се тешко заварава.

Сам труд захтева концентрисану пажњу, тежак дипломатски рад и одлуку две стране у борби да је дошло време да се доносе болне жртве и компромиси.

Да би се остварио мир, мора доћи до одрицања од неких других снова.

Прошли амерички председници такође су веровали да могу да постигну мир на Блиском истоку.

Трамп ће открити да до мира неће доћи само зато што је председник, колико год моћан био, одлучио да ће се он десити.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]