Рио Тинто: 'Остајемо у Србији'

Аутор фотографије, Reuters
- Аутор, Јелена Субин
- Функција, ББЦ новинарка
- Време читања: 6 мин
Магла се подигла изнад Београда, па асматичари можда лакше дишу, али овог 13. новембра за противнике отварања рудника литијума у Србији чини се да су времена и даље мутна.
Рио Тинто је обуставио је пројекат експлоатације литијума у долини реке Јадар, у западној Србији, процењен на скоро три милијарде евра, објавио је Блумберг, позивајући се на интерне документе ове рударске аустралијске компаније.
„С обзиром на недостатак напретка у процесу издавања дозвола, нисмо у позицији да одржимо исти ниво трошкова и расподеле ресурса“, наведено је у допису компаније који су објавили медији.
Из међународног гиганта Рио Тинто, у писаној изјави за ББЦ на српском, нису ни потврдили, ни демантовали да су замрзли пројекат Јадар на западу Србије.
„Рио Тинто остаје у Србији и наставља да верује да је Јадар лежиште изузетног квалитета, с потенцијалом за дугорочну експлоатацију и да може да има значајну улогу у енергетској транзицији Србије и Европе", наводе у одговору.
Одлучено је, додају, да пројекат „уђе у 'одржавање и надзор', што је фаза свеобухватне процене трошкова и ресурса у оквиру пројекта".
„Приоритет компаније јесте да задржи законска права над пројектом“, кажу, напомињући да компанија већ 20 година послује у Србији.
„То је било очекивано, гомила пара је дата, а још се баве папирима.
„Мислим да чекају да заврше документацију са надлежнима у Србији, а законски рокови су одавно пробијени“, каже Александар Јововић, професор на Машинском факултету у Београду.
Под притиском протеста, власти у Србији су 2022. стопирале пројекат ископавања литијума, али су га две године касније оживеле.
И поред нових протеста 2024, Влада Србије усвојила је нову уредбу којом омогућава наставак пројекта изградње рудника литијума у долини Јадра.
Ископавањем јадарита добија се литијум, важан минерал за батерије мобилних телефона и електронских аутомобила.
У овом чланку се појављује садржај Google YouTube. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате Google YouTube политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of YouTube post
И даље је један од предуслова да Рио Тинто уопсте почне градњу рудника и ископавање литијума - студија о процени утицаја на животну средину.
Процена утицаја пројекта Јадар на животну средину „вероватно“ ће бити довршена за 18 месеци, рекла је недавно Ана Брнабић, председница Скупштине Србије, пренели су медији.
Шта ово значи за Србију, ББЦ на српском није добио одговор од Министарства рударства и енергетике Србије.
Литијум из Србије је био главна тема посете тадашњег немачког канцелара Олафа Шолца Београду, који је 2024. поручио да је то „добро за Србију" и да ће све бити урађено по еколошким стандардима.
На то му је домаћин председник Србије Александар Вучић одговорио да је то „прилика која се не пропушта".
Шта још каже Рио Тинто?
Из Рио Тинта поручују да се „неће бавити нагађањима у вези са тим шта ће бити резултати процене која је у току".
Компанија ће пружити подршку запосленима у процесу транзиције, али нису прецизирали шта то значи.
„Наставићемо да испуњавамо законске обавезе према локалној зајединици као одговорни власници земљишта у долини Јадра и као добри партнери локалној заједници", кажу.

Шта каже струка?
Рио Тинто је био далеко од копања литијума у Србији, верује Јововић.
„У сваком тренутку они могу да одмрзну пројекат, јер је земља њихова.
„Једино ако продају пројекат, а верујем да ће то урадити пре или касније, само је питање хоће ли се Србији тај други свидети", каже Јововић.
Рио Тинто је, додаје, већ смањио број запослених, јер су трошкови високи.
Упркос противљењима у Србији, Европска унија уврстила је план о отварању рудника литијума међу „13 стратешких пројеката" изван европског блока
Тако је пројекат Јадар добио зелено светло из Брисела, што је одмах наишло на критике овдашњих еколошких активиста.
Иако стратешки пројекти треба да обезбеде сировине неопходне за европску „зелену транзицију" и смањење загађења, ископавање литијума у Србији био је повод масовних демонстрација због последица по животну средину оваквим рударењем.
Европска комисија крајем марта ове године објавила је листу од 47 стратешких пројеката у земљама ЕУ и тада је речено да ће се накнадно одлучивати о сличним пословима изван ЕУ.
„Стратешки пројекти ће диверзификовати изворе снабдевања ЕУ и повећати економску сигурност", саопштила је ЕК.

Аутор фотографије, Fonet
Протестима због копања
Одлука Владе Србије да одобри наставак пројекта изградње рудника литијума у долини Јадра, стопираног 2022. године, изазвала је талас нових протеста у Србији.
У страху да ће пројекат на западу земље непоправљиво загадити воду и земљиште, еколошки активисти и грађани протестовали су у више од 28 градова и општина у земљи.
На свим скуповима имали су као главни захтев - забрану истраживања и рударења литијума.
Током 2024. блокиран је био и железнички саобраћај у Србији, када су демонстранти упали у београдску станицу Прокоп.
Железнице и путеви су били блокирани широм Србије.
„Све што смо могли институционално, ми смо искористили и употребили", рекао је тада Златко Кокановић, активиста из удружења „Не дамо Јадар".
Погледајте видео из августа 2024: Масовни протест у Београду због најаве копања литијума
Последњој серији протеста претходило је одбацивање предлога опозиције да се измени Закон о рударству како би се забранила експлоатација литијума у Србији.
Опозиција тврди да би рудник и ископавање јадарита, минерала из којег се добија литијум, могли нанети трајне еколошке последице, а да Србија од тога неће имати никакве економске користи.
Власт, међутим, одговара да је овај пројекат историјска развојна шанса, те да ће бити реализован тек ако се утврди да је све безбедно.
Компанија Рио Тинто обећава да ће све активности бити у складу са еколошким стандардима.
Таман када су крајем октобра 2024. утихнули протести због намере компаније Рио Тинта, 1. новембра у Новом Саду обрушила се надстрешница на Железничкој станици и погинуло је 16 људи, а једна је тешко повређена.
Пад надстрешнице довео је до блокада факултета и масовних антивладиних протеста предвођених студентима који трају више од годину дана.
Званични су од тада неколико пута тврдили да се ствара лоша пословна клима у Србији.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]














