Трампова нова безбедносна стратегија наговештава радикални заокрет америчке спољне политике

Стратегија за националну безбедност администрације председника Доналда Трампа изазвала је узбуну код најближих америчких савезника и представља драматични раскид са принципима који су деценијама чинили основ америчке спољне политике.

Документ на 33 стране, недавно објављен, представља свет превасходно као економску арену, издигавши билатералне споразуме и економски национализам изнад мултилатерализма и промовисања демократије.

То одражава „најидеолошкије црте“ Трампове администрације, каже дописник ББЦ њуза из Стејт департмента Том Бејтмен за подкаст Глобална прича.

А једнако је упечатљиво шта документ пропушта да помене, изостављајући готово било какву критику на рачун традиционалних ривала као што су Русија и Кина.

Уместо тога, најоштрији речник користи када помиње Европу, што је изазвало забринутост у европским престоницама.

'Брисање цивилизације'

Док су претходне националне стратегије за безбедност обично учвршћивале америчке вредности и приоритете са европским земљама, овај документ прави другачији заокрет.

Европа ће бити „непрепознатљива за 20 година или мање“, пише.

И то због прихватања мултилатералних институција и мигрантске политике на континенту, што је постао штетан утицај по „западни идентитет“.

Европа суочава са „брисањем цивилизације", истиче се.

Европски лидери, макар приватно, били су „ужаснути“ документом, рекао је у подкасту наш дописник из Стејт департмента.

„Нису изненађени да је ово идеолошки став људи из администрације, али да је то артикулисано у документу званичне политике је прилично забрињавајуће за њих“, каже.

Погоршање односа Америке и Европе месецима је очигледно.

Један од првих знакова става Трампове администрације према Европи догодио се у фебруару, кад је потпредседник Џеј Ди Венс у говору на Минхенској безбедносној конференцији оштро напао европске демократије.

Омаловажавао је европске лидере због игнорисања забринутости бирача око миграције и слободе говора.

А како ти нови упитни односи Америке и Европе изгледају у пракси, показало се у по питању рата у Украјини.

Документ као да сугерише да Европа не разуме тренутну динамику моћи и да САД морају да троше дипломатску енергију како би стабилизовале регион.

Европска унија је оптужена да блокира америчке напоре за окончање рата у Украјини и зато Америка мора „поново да успостави стратешку стабилност са Русијом", а која ће „стабилизовати европске економије“, пише у документу.

Суштинска порука је да Украјина треба да остане самостална држава, али то захтева прихватање доминантног положаја Русије.

Доналд Трамп „губи стрпљење“ са Европом и Украјином, каже наш дописник.

„Очигледно је да се врши притисак на Европљане да пристану на позицију коју ће Украјинци практично доживети као капитулацију“, рекао је у подкасту.

Напетости око Украјине већ су испливале на површину.

То се пре свега видело на састанку Трампа са украјинским председником Владимиром Зеленским у Белој кући, када је Зеленски критикован као „неучтив“ и „незахвалан“.

Европски лидери се сада суочавају са могућношћу да САД инсистирају на исходу много ближем жељама Москве него Кијева.

Русија је веома топло поздравила Стратегију за националну безбедност, описавши је као „углавном у складу“ са њеном визијом.

'Трампов додатак'

Уз критике на рачун Европе, нова стратегија истиче амерички континент - називају га „Западном хемисфером“ - као примарни нагласак америчке спољне политике.

Администрација жели да европски регион буде „довољно стабилан и добро вођен да спречи и обесхрабри масовне миграције у Америку“, пише у документу.

Стратегија уводи идеју „Трамповог додатка“ на Монроову доктрину, као наставак политике америчког председника Џејмса Монроа из 19. века, која је утврдила примат САД на америчком континенту и одбацивање уплитања европских колонијалних сила.

Трампова администрација види ову обновљену пажњу као неопходну за супротстављање утицају Кине у Латинској Америци, рекао је наш дописник у подкасту.

Кина није директно поменута у документу.

Званични Пекинг је стекао сувише велико економски упориште у региону, сматра Трамп, иако његова тврдња да Кина „управља“ Панамским каналом није тачна.

Скорашњи амерички дипломатски напори, међу којима је посета државног секретара Марка Рубија земљама Латинске Америке, указују на намеру Вашингтона да поново успостави и економску и стратешку доминацију у региону.

Иако се стратегија не бави војном димензијом политике, ваздушни напади на наводне трговце дрогом у Карибима и присуство бројних америчких бојних бродова и војника уз обалу Венецуеле, сугеришу претњу војном силом.

Нова Стратегија за националну безбедност већ је изазвала расправе у Вашингтону и широм Европе.

Њен утицај на Украјину, односе Америке и Европе и шири светски поредак тек ће бити утврђен.

Међутим, једно је јасно - Трампова администрација намерава да редефинише приоритете америчке спољне политике.

Од савезника се очекује да се само прилагоде новој реалности.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]