'Наша деца нису нестала, отета су од нас и дата на усвајање'

„Добила си брата или сестру, зар не?

Твоја мама каже да јој више ниси потребна, она сада има нову бебу.

Хајде, пођи са мном".

Ово су речи жене која је разговарала са шестогодишњом Кјунг-ха док се девојчица играла испред њене куц́е у Јужној Кореји.

Кјунг-ха је пошла са женом, ушла у воз и заспала.

Када се пробудила, воз је већ био на крајњој станици.

Жена је нестала.

Изгубљена и збуњена, Кјунг-ха је отишла у оближњу полицијску станицу и затражила да јој помогну да нађе мајку.

Али, уместо тога, послата је у сиротиште у граду Јечеону.

Отприлике седам месеци касније, усвојила ју је породица из америчке савезне државе Вирџиније.

Тако је Шин Кјунг-ха одвојена од породице 1975. године.

Претходно је вођена као нестала из њеног дома у граду Чонгџуу у покрајини провинцији Чунгчонгу, у Јужној Кореји.

Од када јој је ћерка нестала, Хан Тае-сун, која сада има 73 године, никада више није мирно спавала.

Сваког дана је одлазила у полицију, путујуц́и до три сата у једном смера, делила летке, ишла по телевизијама и радио-станицама, и ћинила је све што је могла да пронађе ћерку.

После 44-годишње потраге, Хан је 2019. године коначно поново видела ћерку која живи у Сједињеним Државама (САД).

Поновни сусрет мајке и ћерке омогућило је ДНК тестирање и помоц́ организације 325Камра која спаја усвојенике са њиховим биолошким породицама.

Међутим, поновни сусрет са њеном ц́ерком није био сасвим радостан.

„Зашто би неко украо нечије дете и послао га у САД?

„Моја ц́ерка је мислила да је напуштена, не знајуц́и да је њена мајка тражила целог живота.

„Здравље ми је нарушено за ове 44 године потраге за њом, али ко ће да ми се извини за све те године?

„Нико", каже Хан за ББЦ корејски сервис.

Тек четири деценије након нестанка ћерке, Хан Тае-сун је сазнала истину - да јој ћерка усвојена.

Јужнокорејска деца се шаљу у иностранство

Хан Тае-сун није једина која има слично искуство.

У недавном извештају независне Комисије за истину и помирење (Трутх анд Рецонцилиатион Цоммиссион) утврђено је да су током поступка усвајања између 1960-их и 1990-их, кршена људска права многе деце која су послата на усвојење у другим земљама, као што су САД, Данска и Шведска.

У извештају се наводи са изворни идентитети и породични подаци те деце мењани или фалсификовани, и да нису предузете одговарајуц́е мере заштите деце након што су послата у иностранство.

Комисија је истражила евиденције о 367 деце усвојене у 11 земаља и утврдила да су људска права усвојеника прекршена у 56 случајева.

„Много породица је остале без деце, јер су их јужнокорејске власте незаконито слале у иностранство на усвојење", каже Чо Мин-хо, представник Коалиције за права детета (Цхилд Ригхтс Цоалитион), која помаже усвојеницима у страним земљама да открију њихово порекло.

Чо је заступао више од 100 оштећених породица.

Од 'несталог' до 'сирочета'

Ким До-Хјун, директор сигурне куће за међународне усвојенике Роот Хоусе, овај случај назива „присилним нестанком" и сматра да је одговорна јужнокорејска влада.

„Родитељи нису изгубили њихову децу. Она су насилно нестала.

„Жртве су и деца и родитељи", каже он за ББЦ корејски сервис.

Ким каже да су током 1970-их и 1980-их владе Јужне Кореје створиле сирочад, јер је била велика потражња за међународним усвојењем.

Деца су продавана као роба у индустрији усвајања, док су родитељи доживотно кривили себе за губитак њихове деце, каже он.

Др Ле Кјунг-еун, доктор међународног права на Националном универзитету у Сеулу, каже да је „све до примене посебног Закона о усвојењу 2012. године, број напштене која су евидентирана као сирочад био врло сличан броју деце која су усвојена у иностранству".

„Због овога се поставља питање да ли су међународна усвојење заиста био поступак проналажења домова за сирочад којима су биле потребне породице, или је то био поступак стварања сирочади да би се дали дрзгим земљама на усвојење", каже он.

Регистар сирочади се односи на стварање идентитета напуштеног детета тако што му се додели презиме и подаци о породици, без навођења икаквих података о родитељима.

Нох Хје-рјеон, почасни професор на Универзитету Сунгсилу који је радио за Холт Цхилдрен Сервицес, највец́у агенцији за усвајање у Јужној Кореји, спекулише да су „децу лажно представљали као сирочад ради лакшег поступка усвајења, јер је у то време било тешко на усвојење слати децу која су имала родитеље".

Међутим, Бо Чонг-ха, председник Холт Цхилдрен Сервицес током 1970-их, пориче оптужбе да су деца неезаконито представљана као сирочад за потребе међународног усвојења.

„Седамдесетих година, 90 одсто деце је било напуштено, а деца која су имала родитеље нису слата у иностранство на усвојење", тврди он.

У иностранство је послато 170.000 деце

У Јужној Кореји, пракса слања деце у иностранство на усвојење почела је 1950-их под изговором спасавања ратне сирочади и деце рођене из веза страних војника и Корејки.

Упоредо са брзим економским растом Јужне Кореје, број деце послате у иностранство на усвојење достигао је врхунац 1980-их.

Само током 1985. године, у иностранству је усвојено више од 8.800 деце, што је скоро свако 13. дете на 1.000 новорођенчади.

Према подацима, од 1950-их Јужна Кореја је била прва у свету по броју деце које је слала на усвојење у друге земље.

До 2022. године, најмање 170.000 јужнокорејске деце је усвојено у иностранству.

Према извештају Националне комисије за људска права из 2022. „више од 60 одсто усвојитеља је добило нетачне информације о смислу и утицају усвојења".

Роодитељи ове деце нису дали пристанак за њихово усвојење, нити су их напустили.

'Влада је била капетан, а агенције за усвајање су веслале'

После Корејског рата, Јужна Кореја је била једна од најсиромашнијих земаља у свету и веома мали број породица је желео да усвоји дете.

Влада Јужне Кореје је тада почела програм давања деце у иностранство на усвојење.

Програм је поверен приватним агенцијама којима су дата значајна овлашц́ења посебним законима о усвојењу.

Али, због системског недостатка надзора ових поступка, агенције су начиниле бројне пропусте, наводи се у извештају.

Сваког месеца, стране агенције су тражиле одређени број деце, додаје се у извештају.

У извештају се наводи да су се јужнокорејске агенције на то пристајале, „омогуц́авајуц́и масовна међународна усвојења уз минимални надзор ових поступка".

Како нису постојали прописи о износу провизије, корејске агенције су наплац́ивале велике новчане износе и тражиле „донације", што је усвојење претворило у „индустрију којом управља зарада", пише у извештају.

Уз то, деца су давана на усвојења без одговарајуц́е сагласности њихових биолошких мајки и није рађена адекватна процена усвојитеља.

Лажни идентитети

Агенције су такође кривотвориле извештаје у којима је писало да су деца заиста напуштена и дата на усвојење, и намерно су деци давале лажне идентитете.

Пошто су многи усвојеници имали лажне идентитете у њиховим документима, они сада имају проблема да добију информације о њиховим биолошким родитељима и немају одговарајућу правну заштиту, наводи се у извештају.

Комисија је препоручила влади да упути званично извињење и да обезбеди поштовање међународних стандарда за међународно усвојење.

Др Шин Пил-сик који истражује усвојење деце у иностранству каже да иако је влада успоставила институционалне поступке за међународна усвојења, дозволила је да их спроводе агенције за усвајање деце.

Додаје да због тога годинама кривицу пребацују једни на друге.

„Влада је била капетан, а агенције за усвајање су веслале".

Др Шин објашњава да је влада интервенисала одређивањем годишњих квота за број деце која могу да буду усвојена у иностранству или потпуним обустављањем усвојења у одређеним земљама.

Међутим мере нису подразумевале одговарајуц́и надзор и поступање по незаконитим праксама приватних агенција које су водиле поступак усвојења.

У одвогору Министарства здравља и социјалне заштите на питања ББЦ корејског сервиса о ранијим проблемима у поступцима усвојења, пише:

„Дубоко смо свесни историјског и друштвеног контекст у ком су спровођена међународна усвојења и настављамо да јачамо одговорност државе за поступак усвојења".

Јужна Кореја је трец́а земља у свету по 'извозу' деце

Јужна Кореја је једина чланица Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) која и даље шаље децу у иностранство на усвојење.

Ова азијска земља је 2022. године била трећи највећи 'извозник' деце на свету.

Истраживач Питер Селмана каже да на основу података које је прикупио, многе земље су обуставиле међународна усвојења због рата у Украјини, али је Јужна Кореја послала највец́и број деце у иностранство, после Колумбије и Индије.

Хан, која је после 44 године пронашла несталу ц́ерку, поднела је прошле године тужбу против јужнокорејске владе, захваљујући којој је први пут у јавности скренута пажња на незаконита усвојења нестале деце.

Министарство здравља и социјалне заштите је реаговало: „Дубоко саосец́амо са онима који су дуго били одвојени од њихових породица и искрено жалимо због њихове ситуације".

Усвојеници су и данас живи, а вец́ина је сада у средњој доби.

Један од усвојеника Хан Бун-јонг из Данске каже да многи родитељи који су били приморани да дају децу другим земљама на усвојење, тек треба да се поново сретну са њима.

„За те родитеље, ово је можда последња шанса, и ако сада не предузму нешто, можда ће касније бити прекасно".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]