Случај надстрешница: Три поступка, а потврђено пола једне оптужнице

Три истраге, три поступка - 16 жртава - али потврђена само половина једне оптужнице.

Тако би се укратко могла описати замршеност поступака који се воде за пад надстрешнице железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024. године.

Скоро годину и по дана касније, време и даље неумитно пролази, а суђења и правде за жртве новосадске трагедије нема.

И не делује да ће судског епилога у скорије време бити.

Последња новина стигла је из Апелационог суда у Београду који је поново - други пут - укинуо одлуку о потврђивању такозване београдске оптужнице за пад надстрешнице, и наложио да се о њој поново одлучује.

Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) за то време оптужницу још није подигло, док је у „новосадском" поступку оптужница делимично потврђена.

„То нам говори само једно - власт не дозвољава да се тај предмет ради, јер ипак је све у њиховим рукама", каже Јасмина Пауновић, бивша тужитељка и чланица Анкетне комисије за пад надстрешнице, за ББЦ на српском.

„Заробили су правосуђе преко њихових људи који су председници судова и главни јавни тужиоци и на тај начин контролишу комплетан рад тужилаштва."

Предмет о случају надстрешница је, како каже, без икаквог јасног образложења подељен на три дела, а цео поступак треба да води ТОК.

„Не тврдим да бисмо на тај начин до данас имали оптужницу, јер опет на путу томе стоји власт, али би концентрација доказа и целисходност поступка били усмерени на то тужилаштво - знали бисмо како, зашто и због чега још није оптужница подигнута.

„Овако, када имате расцепкану надлежност - која у ствари и није надлежност, јер би и једни и други могли да пребаце надлежност на ТОК, али то не чине - сматрам да је све фарса", тврди.

Храбри је, додаје, само једна ствар - да су токови новца увек јасно видљиви и не могу да се избришу.

Београдски поступак

Одлука Апелационог суда у Београду од 13. фебруара односи се на такозвани београдски поступак.

Реч је о оптужници Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ) у Београду, подигнутој 4. марта 2025. године.

ВЈТ је „ефикасним реаговањем поводом сумње на извршена кривична дела дало максимум у поступању“, рекао је тада Ненад Стефановић, главни тужилац ВЈТ-а, ког често означавају као човека лојалног властима.

Поједини правници, међу којима су и чланови Анкетне комисије, тада су истицали да је овом оптужницом Стефановић желео да „опструише" новосадски поступак.

Оптужница београдског ВЈТ-а односи се на троје људи против којих је претходно била поднета кривична пријава новосадском ВЈТ, а коју је то тужилаштво одбацило.

Из београдског ВЈТ-а су тада за ББЦ рекли да такве наводе не коментаришу, истичући да „поступају у складу са Уставом и законима“.

Оптужницу је брзо потврдио Виши суд, Апелациони је - поступајући по жалби одбране - вратио на поновно одлучивање.

Виши суд ју је поново потврдио 31. октобра, дан уочи годишњице трагедије.

Апелациони суд је сада други пут укинуо одлуку о потврђивању оптужнице и вратио је на поновно одлучивање.

Новосадски поступак

Ни овде ситуација није баш најједноставнија.

Виши суд у Новом Саду 24. децембра 2025. одбацио је оптужницу против бившег министра грађевинарства и инфраструктуре Горана Весића, његове помоћнице Аните Димоски и Јелене Танасковић, бивше директорке Инфрастуктуре Железница Србије.

Били су оптужени за тешко дело против изазивања опште опасности.

Оптужница је одбачена и против Милана Спремића, Марине Гавриловић и Дејана Тодоровића, оптужених за непрописно и неправилно извођење грађевинских радова.

Више јавно тужилаштво у Новом Саду је због тога 29. децембра уложило жалбу Апелационом суду.

На одлуку Апелационог суда се и даље чека.

Оптужница је потврђена против бившег директора Инфраструктуре Железница Србије Небојше Шурлана, као и неколико људи одговорних за пројектовање и извођење радова - Слободана Наумовића, Милана Јелкића, Љиљане Милић Марковић, Јасне Стојиљковић Милић, Зорице Славковић Марјановић и Душана Јанковића.

На терет им се ставља кривично дело против опште сигурности, у вези са кривичним делом непрописног и неправилног извођења грађевинских радова.

То једина оптужница која је тренутно на снази за смрт 16 људи у паду надстрешнице.

Тужилаштво за организовани криминал

Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) у Београду води истрагу о могућој корупцији на пројекту модернизације пруге до границе са Мађарском.

За сада нема оптужнице.

Последњег дана фебруара 2025, ТОК је формирао Ударну групу за истраживање токова новца у пројекту „Модернизација и реконструкција мађарско-српске железничке пруге".

Поред тужилаца, у овом телу нашли су финансијски форензичари, припадници полиције, инспектори Пореске полиције, запослени из Управе за спречавање прања новца и Агенције за привредне регистре.

Пет месеци касније на темељу њихове истраге ухапшено је више људи - међу којима је и министар Томислав Момировић - и само месец и по дана касније из Ударне групе повучени су људи који раде ван тужилаштва.

Полиција је иступање образложила новом систематизацијом.

„Истражни поступак у овом предмету је од самог почетка озбиљно успорен и готово онемогућен због непоступања других државних органа", саопштено је 30. јануара 2026. из ТОК.

„Полиција ни након више поновљених захтева није доставила сву преосталу документацију, иако је за то имала законску обавезу, што је директно утицало и на немогућност да се законском року за трајање притвора, створе услови за подизање оптужнице или обуставу истраге", додају у саопштењу.

Код ситуација са ТОК-ом касније је дошло до додатног усложњавања.

То јест око његове будућности после усвајања такозваних Мрдићевих закона, по предлагачу закона, Угљеши Мрдићу, посланику владајуће Српске напредне странке.

Док владини званичници тврде да ће они допринети „бољем и ефикаснијем" правосудном систему, задуженом за контролу извршне и законодавне власти, опозиција и поједини правни стручњаци их виде као покушај да се правосуђе стави под контролу владе.

Истичу да је циљ је свега укидање или ограничавање моћи ТОК-а.

ТОК води истрагу и о случају Генералштаб, где је један од осумњичених такође високи званичник владајуће Српске напредне странке и министар Никола Селаковић.

Усвајање Мрдићевих закона би имало „изузетно тешке и далекосежне последице по функционисање правосудног система“, саопштили су раније из ТОК-а.

То значи „не само директно и тешко урушавање ТОК-а“, већ и „потпуну блокаду поступања у најсложенијим и најосетљивијим кривичним поступцима“, што називају „озбиљним кораком уназад у области владавине права“.

„Највеће погодности из тога ће имати окривљени“, нагласили су.

Ипак, Мрдићеви закони су усвојени, а потом их је потписао и председник Александар Вучић, чиме су ступили на снагу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk