Зашто Загреб жели да постане домаћин најбољег божићног сајма у Европи

Божићни сајмови у Европи нису само традиција, већ и велики бизнис који градовима доноси огроман економски подстицај сваке зимске сезоне.

За Загреб, главни град Хрватске, ово је ефикасан начин да привуче туристе и ван главне летње сезоне.

Речи „туризам“ и „Хрватска“ обично призивају слике предивних јадранских пејзажа током натоплијих месеци у години.

Туризам чини више од петине привреде ове балканске земље, а власти желе да подстакну долазак посетилаца и у другим месецима осим летњих.

Божић и празнични догађаји постали су кључни део те стратегије.

„Правимо трансформацију“, каже хрватски министар туризма Тончи Главина.

Додаје да се Хрватска развија као дестинација за туризам током целе године и да више није само земља коју би требало посетити током лета.

„Хрватска је заиста постигла значајан развој, пре неколико година била је земља само сунца и мора, а данас нуди много различитих туристичких производа", каже Главина.

Загреб Адвент, како се заједнички називају божићни сајмови и догађаји у главном граду Хрватске, постао је прави пример ове стратегије.

Билборди у суседним земљама позивају људе да посете Загреб, а ове године кампања се проширила чак до лондонских станица метроа и миланских аутобуса.

Директни возови доводе посетиоце из Словеније и Мађарске.

Док се у неким градовима божићни сајмови ограничавају на једну локацију, загребачки адвент је вишелокацијски спектакл.

„Цео град је постао празнична арена за прославу Божића током целог децембра", каже Славица Олујић Клапчић, која управља једним делом божићног сајма.

Додаје да је заиста посебно што свака локација има сопствену тему, мало другачију декорацију и садржај који нуди.

„За посетиоце је то одлична понуда, јер шетњом кроз Загреб могу да обиђу много различитих места", додаје.

Као и на другим божичним сајмовима у Европи, не мањка традицоналних сезонских специјалитета попут кобасица и куваног вина.

Али посетиоцима су на располагању и штандови са рукотворинама, продавци традиционалне хрватске хране, уметничке инсталације, музичке бине и огромно клизалиште.

„Загреб живи захваљујући овоме", сматра Зринка Фарина која учествује у организацији божићних догађаја код хотела Еспланаде, као и у припреми гастро-музичког сајма на оближњем тргу Стросмајер под називом Фулирање, што би се могло превести као „лудорије“.

Она истиче да су Хрвати изузетно озбиљни када је у питању организовање најбољег божићног сајма у Европи.

„Ми смо нација која воли спорт и такмичења, када нешто радимо, желимо да будемо најбољи на свету", додаје Фарина.

Велики труд град улаже у Загреб Адвент још од његовог првог издања 2014. године, што је резултрало тим да је сајам три године заредом, од 2015. до 2017, проглашен најбољим божићним сајмом у Европи.

Такмичење организује туристички сајт Најбоље дестинације у Европи, а захваљујући успеху Загреба, број посетилаца у граду значајно расте сваког децембра.

Још 2014, у Загребу је у децембру забележено 100.198 ноћења туриста.

До 2024. године тај број је више него удвостручен, на 245.352 што је, према подацима туристичке организације донело економски подстицај од 100 милиона евра.

Ипак, Загреб мора да пређе дуг пут ако жели да сустигне европске гиганте међу божићним сајмовима.

Сајам у немачком граду Келну често се наводи као најпосећенији.

Очекује се да ће ове године привући четири милиона посетилаца, са економским утицајем од 229 милиона евра.

Божићни сајам у аустријском Бечу просечно посети око 2,8 милиона људи, а у француском Стразбуру око два милиона.

Загребачки адвент има кратку историју, ово му је тек 11. година.

Поређења ради, божићни маркет у немачком Дрездену који се сматра за најстарији на свету, први пут је одржан 1434.

Први овакав скуп у Стразбуру је одржан 1570. године, у Бечу 1764, а у Келну 1820.

Упркос томе што је у почетној фази, каже се да адвент у Загребу привлачи посетиоце из целе Европе.

„Долазе овде из Италије, Шпаније, Босне, Словеније, па чак и Велике Британије“, каже Луција Вркљан, која ради на клизалишту.

„Одлично је место за боравак“, каже Дарио Кожул, оснивач БиоМаније, бистроа са тезгом који нуди веганску и храну без глутена на божићној пијаци хотела Еспланада.

„Стално имамо ситуацију унакрсног маркетинга“, додаје он.

„Људи улазе на овај догађај и тестирају нашу храну – заиста су веома задовољни њоме. Онда причамо о нашем ресторану и у наредних неколико дана их видимо тамо.“

Марко Перић, декан Факултета за туризам на Универзитету у Ријеци у Хрватској, слаже се да Загребачки адвент доноси „неуобичајено висок“ број долазака и ноћења у децембру.

Али упозорава да је велико ослањање остатка Хрватске на летњу сезону слабост која још увек мора да се реши.

„Морамо да радимо и развијамо нашу туристичку понуду у другим деловима године, што обухвата и зиму“, каже он.

„Немамо снег, али можемо много да понудимо. Требало би да се ослонимо на нашу гастрономију, која је добро позната и многи туристи долазе управо због тога.

„И могли бисмо да користимо друге врсте догађаја попут карневала у фебруару или спортских догађаја.“

Тончи Главина, министар туризма, каже да Хрватска прави кораке у правом смеру. Он истиче да је број посетилаца током јула и августа заправо био мало мањи у односу на исти период 2024. године.

Али земља је и даље на путу ка рекордној години, захваљујући значајном расту са обе стране летњег врхунца, са око пет одсто више долазака у јуну и септембру. Ово је, каже министар, „савршено“, као и пораст од 10 одсто у односу на претходну годину током прве недеље децембра.

„Трансформишемо Хрватску у одрживу туристичку дестинацију, што значи отприлике исти број гостију у шпицу сезоне, развијамо предсезоне и, наравно, развијамо друге делове земље да буду главне туристичке дестинације.“

Адвент у Загребу је већ показао предности.

Иако то можда није прва ствар која посетиоцу падне на памет уз све традиционалне хрватске посластице које се нуде.

На крају крајева, шта може бити боље од фритуле (кнедле) после клизања, осим можда фритуле са чоколадним сосом.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]