Religija i istorija: Kako je izgledao Božić pre Isusa - u čemu je tajna

Naslov možda zvuči čudno za savremeno zapadno društvo koje poreklo Božića tradicionalno vezuje za rođenje Isusa pre 2.000 godina i sva verska učenja hrišćanstva izgrađena su na toj osnovi.

Međutim, ima mnogo dokaza da su ljudi slavili Božić oko 7.000 godina pre Hrista, što ovu proslavu čini starom skoro koliko i sam koncept civilizacije.

Objašnjenje leži u prirodi.

Ako se civilizacija vrati na poljoprivredne korene, nema ničeg prirodnijeg od proslave zimske kratkodnevice kao trenutka ponovnog rađanja i obnove.

Naravno, mi razmišljamo iz perspektive ljudi na severnoj polulopti.

U vremenu kada nauka nije postojala, ljudi su prirodnim fenomenima pripisavali natprirodne moći i značenja.

Zimski solsticij, koji pada u ovom delu sveta oko Božića, ukazuje da će dan od tog datuma trajati duže.

Sunčeva svetlost od tada sve duže traje i jača je.

I to je ono što poljoprivrednicima donosi nove useve, a svima hranu za sledeću godinu.

U knjizi Religija u Rimu, istoričari Meri Bird i Džon Nort podsećaju da je period slavljenja solsticija u potpunosti posvećen jednom bogu - Mitri - trajao nedelju dana i bio prožet proslavama porodica, razmenom poklona i hranom.

Dakle, ne razlikuje se od savremenog Božića.

Mitra je bio persijski bog mudrosti, koji je predstavljao svetlost i pobedu dobra nad zlom.

U rimskom svetu, ljudi su počeli da uvode i drugo božanstvo - Saturn.

Bio je to početak „novog" sunca - prirodno je bilo da se ljudi zahvale bogu poljoprivrede.

Ali Mitra je bio i božanstvo koje se mešalo sa samim Suncem.

Kočijama je putovao nebom svakog dana želeći da donese svetlost i zaplaši sile tame.

Dvadesetpeti decembar počinje da se obeležava u trećem veku naše ere - ali i dalje bez Isusa.

„Krivicu" za to snosi rimski car Aurelije (214-275).

On je odlučio da institucionalizuje praznik koji je već dugo slavila rimska vojska.

„Mnogo vojnika je poštovalo i klanjalo se božanstvu poznatom kao Sol Inviktus", kaže Andre Leonardo Ševitareze, profesor uporedne istorije na Institutu za istoriju Univerziteta Rio de Žaneiro.

U društvima koja su bila zavisna od godišnjih doba, kada ljudi nisu imali naučno znanje da objasne promene vremena, logično je da božanstva imaju u osnovi cilj da opravdaju dobre i loše useve.

„Bilo je mnogo proslava datuma rođenja istorijskih ili mitskih likova, a neki datumi su se poklapali sa ravnodnevicama i kratkodnevicama.

„A poljoprivrednici su uvek radosno dočekivali promene godišnjih doba", kaže filozof i teolog Fernando Altemjer Žunior, profesor na Papskom katoličkom univerzitetu u Sao Paolu.

Dakle, Božić je...

A onda se rodila nova religija i postajala sve jača i značajnija.

Najpre progonjena jevrejska sekta, rođena je nova doktrina - hrišćanstvo.

U srcu je bio čovek rođen u Vitlejemu, gradu u rimskoj provinciji u Judeji, na Bliskom istoku.

Tačan datum?

Niko ga nije znao tada, a ne zna se ni danas.

„Nije bilo jasnih podataka, niti dokumentacije oko navođenja datuma rođenja Isusa", kaže Ševitareze.

„Ne znamo tačno ni godinu kada je rođen, a kamoli dan. Jevanđelja su napisana oko 70. godine naše ere, 40-ak godina posle navodne Isusove smrti".

U njima se pojavljuju detalji koje se „istorijski ne poklapaju sa onim što znamo", objašnjava Gerson Leite de Moraeš, istoričar, filozof i teolog, profesor na Univerzitetu Mekenzi Prezbiterijan.

Ševitareze podseća da analize drevnih spisa pokazuju da su hrišćanske zajednice preuzele nepouzdane podatke.

„Više nije bilo načina da se priča vrati na početak, kako bi se utvrdile činjenice u vezi sa Isusovim rođenjem", dodaje on.

„Ne znamo tačan datum rođenja Isusa, sina Marije i Josifa iz Nazareta", zaključuje filozof i teolog Fernando Altemjer Žunior, profesor na Papskom katoličkom univerzitetu u Sao Paolu.

Rimski carevi i Božić

Ako je u vreme Aurelija počeo da se slavi Sol Inviktus, važno je pomenuti još dva rimska cara koji su doprineli stvaranju slike Božića kakav znamo danas.

To su Konstantin (272-337) i Flavije Teodosije (346-395).

Dok je prvi dozvolio hrišćanima da slobodno praktikuju veru, drugi je hrišćansku religiju proglasio za zvaničnu u Rimu, ističe Moraeš.

„U tom istorijskom trenutku hrišćanstvo prestaje da bude marginalna, progonjena sekta i postaje zvanična religija imperije", naglašava on.

Prirodno je, stoga, da se Isus posmatra kao „svetlo života" i obeleži praznik njegovog rođenja, u isto vreme kada i praznik Sola Inviktusa, ponovno rađanja sunca koje postaje sve veće.

„U pripovedanju, ideja povezivanje Isusa sa svetlošću, sa zvezdom koja obasjava puteve, ima smisla.

„Od druge polovine trećeg veka pa nadalje, postoji dijalog i razmena verskih iskustava i to je veoma zanimljiv pokret za hrišćanstvo", kaže Ševitareze.

Stoga, 25. decembar kao Božić nije bio „izmišljen", već nešto „što je logično", objašnjava sociolog Francisko Borba Ribeiro Neto.

„Drevni Rimljani su slavili na taj dan zimsku kratkodnevnicu na severnoj hemisferi.

„Hrišćani su u najranijem periodu povezivali Isusa sa svetlošću koja osvetljava čovečanstvo i vodi ga iz tame", kaže on.

„Dakle, identifikacija sa Suncem je bila sasvim prirodna mentalitetu tog vremena.

„Rane hrišćanske crkve su takođe često koristile materijale iz paganskih hramova, kako bi pokazale da stara verovanja nisu odbačena, već su integrisana u nova", kaže on.

„Hrišćani su počeli da slave praznik prirode kojem su dali novo značenje rođenjem sina božijeg", dodaje Altemjer Žunior.

Kada se Isus rodio?

Tačan datum rođenja Isusa je misterija koja nikada neće biti otkrivena, smatraju naučnici.

Nema podataka iz tog doba, a u jevanđeljima se nije obraćala pažnja na takve detalje.

Jevanđelja po Mateju i Luki su „više teološki pregled koji prepričava Isusovo rođenje u kontekstu božanskog događaja", tvrdi Ševitareze.

„Tako je Isus stekao karakteristike božjeg sina, božanskog čoveka, nekog drugačijeg, moćnog, čudotvorca.

„Ne govori se o datumu, i nikada nije utvrđen", kaže ovaj naučnik.

Istoričari pretpostavljaju da je Isus rođen na kraju vladavine Iroda Velikog, između šeste i četvrte godine pre naše ere.

„Zamislite kakav bu haos nastao da kažete - Isus je rođen pre Hrista.

„Vremenom se došlo do 25. decembra kao datuma", zaključuje on.

Kada je hrišćanstvo postalo zvanična rimska religija, održan je niz crkvenih sabora na kojima su određene doktrine, dogme i važni datumi.

Tada je prvi put zabeleženo današnje viđenje Božića.

Ozvaničio ga jepapa Julije Prv, koji je 350. godine objavio dekret kojim se proglašava da se umesto boga Sunca slavi datum Isusovog rođenja.

Bio je to i način da spreči paganske zimske gozbe.

„Hrišćanstvo je znalo kako da vodi dijalog sa pripadnicima drugih vera.

„To je ono što mu je pomoglo da opstane - sposobnost da se menja", ocenjuje Ševitareze

Moraeš kaže da su „drugi narodi već slavili taj datum".

„Kako je hrišćanstvo rođeno u Rimskom carstvu, taj datum su prisvojili hrišćani.

„Ali to se nije desilo preko noći", kaže.

Sociolog Ribeiro Neto ukazuje da se radi o „dobro poznatoj strategiji koja se i danas koristi".

„Lakše je preispitivati prakse i običaje koji su već ukorenjeni u životima ljudi nego stvarati nove ", naglašava on.

„Na primer, skoro sve proslave koje obeležavaju trenutke kao što su mature i diplomiranja, uz parade i pompu, oponašaju slične gestove koje postoje u religijama", kaže Neto.

Hrišćanstvo je, objašnjava, „zasnovano na pretpostavci da ljudsko srce uvek žali za Bogom, čak i ako ga ne poznaje ili poriče".

„Zato je za hrišćansku logiku bilo prirodno da je dolazak Hrista već bio intuitivan i slavljen i pre nego što se rodio."

Izlazak sunca i vraćanje dužeg dana posle zimske kratkodnevice bili su znaci nade da će bog doći i olakšati im život.

„Baš kao što se sunce uvek vraća posle noći", kaže Neto.

Promene danas

Božić je imao različita značenja dok se nije učvrstio sadašnji model - komercijalni, ne nužno i religiozni.

„Danas je to datum koji je učvrstila i prisvojila kapitalistička tradicija.

„Drugim rečima: hrišćanstvo je dalo novo značenje Božiću, ali on i dalje dobija nova", ukazuje Moraeš.

„Hrišćanstvo je prihvatilo ponešto iz ranijih verovanja i zato mi i danas slavimo Božić.

„Međutim, Božić se i dalje menja i dobija nova značenja - kako kroz kapitalistički način proizvodnje, tako i kroz slavlja", zaključuje on.

Pogledajte video o svešteniku koji strimuje video igre

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]