У биоскопу за бебе са мојом двогодишњом ћерком: Без 'шшш' и нервозе

За многе је одлазак у биоскоп синоним за опуштање, бег од свакодневице и неколико сати мира у мраку сале.

Међутим, за родитеље мале деце такав излазак често делује као немогућа мисија.

Ипак, ако сте мама или тата који и даље маштају о удобном седишту, грицкању кокица и филму на великом платну, постоји и таква могућност.

Када сам видела најаву за Беби биоскоп у београдској Кинотеци, помислила сам да би то могао бити занимљив начин да проведем поподне са ћерком.

Она има скоро две године, што значи да су нам дани испуњени плачем, лошим спавањем и нервозом због ницања зуба.

На први поглед, не баш идеалан период за увођење у филмски свет.

Ипак, скупила сам храброст и одлучила да одемо на пројекцију филма Поларни експрес.

Иако није био намењен бебећем узрасту, привукла ме је идеја да ћемо у публици моћи да устајемо, шетамо, постављамо питања и коментаришемо током филма, без шушкања и опомена.

Шта је Беби биоскоп?

Испред сале у којој се приказивао филм било је паркирано неколико колица за бебе - призор који се у Кинотеци не виђа често.

Сала је била пријатно загрејана, а испред платна простирале су се велике, шарене подлоге за пузање, са кутијама бојица и папирима за цртање.

У једном делу сале био је и сто за пресвлачење пелена.

Када смо се сместили, филм је почео.

Светла су остала благо пригушена, као и тон.

Првих неколико минута у сали је било готово тихо.

А онда су се чули дечји гласови: „Мама, хоћу овде да седнем“, „Мама, седиште се помера“, „Хајде да цртамо“.

Ипак, није било уобичајеног „шшшш“, нити нервозних опомена да мора да се ћути.

Моју ћерку место није дуго држало, убрзо је сишла и придружила се деци која су цртала испред платна.

Док су неки малишани били потпуно посвећени бојицама и папиру, нешто старија деца пратила су радњу филма.

Неки су грицкали ужину, други су задремали.

Биоскоп за бебе је програм намењен првенствено породицама са малом децом, али отворен и за ширу публику.

Пројекције су прилагођене потребама најмлађих.

Овакав вид дружења много ми је значио док сам живела у Великој Британији, каже Диана Дуканац, мајка двоје деце и једна од организаторки из културне организације „Књиженствене“.

„Знам колико сам била усамљена док су ми деца била мала.

„Често смо проводили дане сами, а биоскоп је био место где се могло разговарати и са другим родитељима“, објашњава она за ББЦ на српском.

Прва пројекција у организацији „Књиженствених" била је за родитеље беба до годину дана.

„Моје бебе су сисале, а потом су и дремнуле током филма“, каже за ББЦ на српском Нина Пантелић, мајка близнакиња Лане и Марте.

Њој се допада идеја да су овакве пројекције намењене родитељима с малом децом, јер омогућавају да и одрасли заиста уживају у филму, док најмлађи могу да се слободно крећу и буду бучни.

„Просто, да буду деца“, закључује.

Нина додаје да је било и оних који су пажљиво пратили филм, те се нада да им није сметало то што неки посетиоци нису били тихи.

У Великој Британији постоје биоскопи посебно прилагођени бебама и њиховим родитељима, познати као „Парент & Бабy“ пројекције.

Филмови се приказују у ланцима Шоукејс, Синеворлд, Одеон, као и у Барбикану и Еверимену у Лондону, Манчестеру и Бристолу.

Пројекције по правилу имају пригушена светла и тиши звук, а биоскопи нуде и простор за пресвлачење како би дошли родитељи са бебама (обично до 12 -18 месеци).

Зашто је оваква социјализација важна и за родитеље и за децу?

Опуштена друштвена искуства кључна су за емоционални и социјални развој деце, каже психолошкиња Љиљана Стојковић за ББЦ на српском.

„Боравак у простору где су дозвољени покрет, бука и спонтаност помаже деци да се осећају сигурно и прихваћено“, додаје.

Истовремено, и родитељи се на оваквим местима ослобађају притиска „правилног понашања“, што смањује стрес и јача везу са дететом.

„Детету није потребна савршена средина, већ она у којој може слободно да буде оно што јесте", написао је Доналд Виникот, енглески педијатар и психоаналитичар у раду „Довољно добра мајка“.

Ћерка и ја смо пет минута седеле и гледале филм, а преостало време се јуриле по сали.

Ипак, како сам се надала, супер је све прошло.

Погледајте видео: Зашто се не сећамо периода кад смо били бебе

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]