Мировни план за Украјину: 'Проблем је руско отимање територија', каже Зеленски

Аутор фотографије, Reuters
Амерички и украјински преговарачи су саставили „ажурирани мировни оквир“ и планирају да наставе „интензиван“ рад на мировном плану у наредним данима, саопштиле су две земље.
У заједничком саопштењу наводе да су разговори о америчком плану у Женеви били „веома продуктивни“.
Међутим, главна портпаролка Европске комисије Паула Пињо каже да има „много посла“ пре него што се осигура мировни споразум за Украјину, али додаје да је европско ангажовање „донело конструктиван напредак“ у преговорима.
„Коалиција вољних“, група земаља које имају за циљ да подрже Украјину и повец́ају притисак на Русију, најавила је виртуелни састанак за уторак, 25. новембар.
Амерички државни секретар Марко Рубио рекао је да је постигнут „огроман напредак“ у усавршавању плана који је Русија опрезно поздравила, али не и лидери у Кијеву и Европи, који га сматрају превише повољним за Кремљ.
Рубио је рекао да „још има посла“, док је украјински председник Володимир Зеленски рекао да постоје „сигнали да нас тим председника [Доналда] Трампа слуша“.
Америчка администрација предложила је план од 28 тачака за окончање рата, за који је руски председник Владимир Путин рекао да би могао да послужи као основа за споразум.
Према плану, украјинска војска би се повукла из великог источног региона Донбаса, а сукоби на јужним линијама фронта би били замрзнути.
Уочи састанка у Женеви, Зеленски је рекао да се Украјина суочава са „једним од најтежих тренутака у историји“, док Трамп врши притисак да прихвати план.
У разговору са новинарима после састанка у Женеви, Рубио је рекао да су преговарачки тимови имали „веома добар дан“.
Рекао је да је главни циљ био да се смањи број „отворених ставки“ из америчког плана од 28 тачака и да су укључене стране то постигле на „значајан начин“.
Међутим, амерички високи дипломата је рекао да би сваки коначни споразум морали да договоре украјински и амерички председник пре него што би могао бити представљен Русији, и да се још преговара о неким питањима.
Позитивни извештаји о састанку стигли су неколико сати након што је Трамп оптужио украјинске лидере да не показују „никакву захвалност“ за напоре САД да окончају рат Русије и Украјине.
Амерички председник је рекао и да Европа, у којој Украјина има неке од најлојалнијих савезника, наставља да купује нафту од Русије.
Москва се у великој мери ослања на извоз нафте и гаса како би наставила да финансира рат у Украјини.
Неколико медија је известило да су видели алтернативни план за окончање рата који су саставили европски савезници Кијева, предвођени Великом Британијом, Француском и Немачком.
ББЦ није имао увид у европски документ, а Рубио је негирао било какво сазнање о његовом постојању.
Зеленски: Агресор мора да плати за рат
Украјински председник Володимир Зеленски каже да је ово „критичан тренутак“ и да Кијев „тесно сарађује са САД и другим европским партнерима како би дефинисала кораке“ за окончање рата.
„Путин жели правно признање онога што је украо, да прекрши принцип територијалног интегритета и суверенитета. То је главни проблем. Сви разумете шта то значи“, каже он.
Путин то жели „не само од Украјине, већ од целог света, и то је веома опасно“.
Зеленски додаје да су током досадашњих разговора успели да задрже „веома осетљиве тачке“ на столу, међу којима су ослобађање свих украјинских ратних заробљеника и повратак отете украјинске деце.
Али каже да има још тога да се уради и позива на одлуке о коришц́ењу замрзнуте руске имовине.
„Агресор мора у потпуности да плати за рат који је започео“, казао је Зеленски у видео обраћању посланицима шведског парламента.
Шта је у плану за мир од 28 тачака
Иако нацрт америчког плана САД није објављен у целости, кључни детаљи су процурели последњих дана.
Ево кључних детаља:
- Да Украјина преда Русији делове источног Донбаса, који су још под контролом украјинске војске
- План предвиђа да полуострво Крим, који је Русија анектирала 2014. као и да региони Луганск и Доњецк, из којих се састоји Донбас, буду признати као руски
- Замрзавање линије фронта на југу, односно у Херсонској и Запорошкој области. Обе области Русија је неколико месеци од почетка рата прогласила за своју територију
- Украјина би требало да смањи број војника са 880.000 на 600.000 људи
- Обећање Украјине да неће тражити чланство у НАТО-у. Уместо тога, Кијев би добио „поуздане гаранције безбедности“, о којима нису дати детаљи
- Русија би се обавезала да неће нападати суседне земље, али и гаранцију да се НАТО неће даље ширити
- Русији би биле укинуте западне санкције и поново би била укључена у глобалну економију и враћена у групу најмоћнијих земаља света (сада је Г7, а поново би била Г8)
- Замрзнута руска имовина вредна 100 милијарди долара била би инвестирана у америчке пројекте обнове Украјине, при чему би САД добиле 50 одсто профита, док би Европа додала додатних 100 милијарди долара за реконструкцију
Трамп је претходно дао Украјини рок до четвртка, 27. новембра да се сложи са предлозима, мада је касније рекао да нацрт не представља „коначну понуду“ након што су украјински савезници изразили забринутост.
Рубио је 23. новембра новинарима рекао да је „веома оптимистичан да ц́емо стиц́и тамо у веома разумном року врло брзо“, било да је то четвртак, други дани или почетак следец́е недеље.
Уочи састанка група америчких сенатора изнела је тврдњу да план није амерички, већ руски, и да им је то рекао Рубио.
Амерички државни сектетар је то порекао, рекавши да је аутор плана САД, уз „допринос“ Москве и Кијева.
Европски лидери упозоравају на ризике мировног плана
Одважни и неконвенционални приступ Трампа у преговорима о миру у Украјини наишао је на очекивани опрез европских савезника и других партнера.
Представници девет европских земаља, као и Јапана и Канаде, јавно су изразили забринутост због америчког плана, истичући да се ради о „почетном нацрту“ који ће „захтевати додатни рад“.
Премијер Велике Британије Кир Стармер признао је да план има „неке важне елементе“, али да „још много тога треба урадити“.
Француски председник Емануел Макрон нагласио је потребу за решењем „које је добро за Украјинце“, док је немачки канцелар Фридрих Мерц истакао да „рат може бити окончан само уз безрезервни пристанак Украјине“.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













