Рудник литијума у Србији је 'стратешки пројекат' ЕУ, кажу из Брисела

Упркос противљењима у Србији, Европска унија уврстила је план о отварању рудника литијума међу 13 „стратешких пројеката" изван европског блока.

Тако је пројекат Јадар у оквиру којег међународна рударска компанија Рио Тинто планира изградњу рудника на западу Србије добио зелено светло из Брисела, што је одмах наишло на критике овдашњих еколошких активиста.

Иако стратешки пројекти треба да обезбеде сировине неопходне за европску „зелену транзицију" и смањење загађења, ископавање литијума у Србији био је повод масовних демонстрација због последица по животну средину оваквим рударењем.

Европска комисија крајем марта ове године објавила је листу од 47 стратешких пројеката у земљама ЕУ и тада је речено да ће се накнадно одлучивати о сличним пословима изван ЕУ.

„Стратешки пројекти ц́е диверзификовати изворе снабдевања ЕУ и повец́ати економску сигурност", саопштила је ЕК, на чијем је челу Урсула фон дер Лајен.

Најновија одлука Брисела уследила је пошто је Кина, на коју се већи део света ослања за критичне сировине, увела додатна ограничења на извоз, што је угрозило пословање бројних фабрика, пише агенција Ројтерс.

Стратешке пројекте процењивали су независни стручњаци, посебно узимајући у обзир испуњеност еколошких, социјалних и управљачких стандарда, као и техничке изводљивости, саопштила је Европска комисија.

Прошле године, ЕУ је усвојила Зако о критичним сировинама који предвиђа избор „стратешких пројеката" како би се између осталог смањила и зависност од увоза таквих сировина из Кине.

„Пројекти изван ЕУ, попут планираног Пројекта Јадар, од суштинског су значаја за Србију и Европу у остваривању циљева зелене транзиције и дигитализације", саопштила је компанија Рио Тинто у писаним одговорима за ББЦ на српском у марту 2025.

У најновијем саопштењу, компанија је поздравила одлуку Европске комисије, наводећи да она потврђује да се пројекат Јадар може развијати у складу са стандардима ЕУ.

„Одлука ЕУ да 'Јадар' прогласи пројектом од стратешког значаја, потврђује да Србија има важну улогу у енергетској и дигиталној будућности Европе.

„Посвећени смо развоју пројекта у складу са законима Србије и европским стандардима, уз транспарентан приступ и стални дијалог са свим заинтересованим странама", изјавио је директор пројекта „Јадар" Чед Блуит.

За разлику од Блуита, еколошки активисти и мештани дела Србије, где је планиран рудник, критиковали су одлуку извршне владе ЕУ.

ЕУ је скинула рукавице и показала шта заиста мисли, рекао је Златко Кокановић из Удружења „Не дамо Јадар" за Н1.

Најављено ископавање литијума у Србији био је повод више масовних скупова на којима је истицан негативан утицај овог рудника на животну средину.

Недавно је и протест у Лозници, у организацији студената који месецима блокирају факултете у Србији, био посвећен планираном пројекту Јадар.

„Ово није само протест ради испуњења наших захтева, већ и протест због ископавања литијума", рекао је тада Михајло Ранковић, 23- годишњи студент Политехничког факултета у Београду, за ББЦ на српском.

Погледајте видео са студентског 'Марша на Дрину' против ископавања литијума у Лозници

Олаф Шолц, тадашњи немачки канцелар, поручио је прошле године у Београду да је пројекат Јадар добар за Србију.

Током његове посете потписан је и необавезујући Меморандум о партнерству Србије и ЕУ у области одрживих сировина, којима припада и литијум.

Немачки канцелар и председник Србије Александар Вучић рекли су тада да током ископавања литијума морају бити поштовани стандарди заштите животне средине.

Неки чланови академске заједнице у Србији и студенти сматрају међутим да би овај подухват имао негативне последице због чега су предали писмо Европској комисији у коме су затражили да ово тело не прогласи Рио Тинтов пројекат за стратешки.

Опозициони покрет Крени-промени предао је 1. априла више од 300.000 потписа грађана представницима Европске уније у Београду, захтевајући да се пројекат Јадар изузме из стратешких пројеката Уније у земљама ван ње.

Представници академске заједнице и студенти неких факултета у блокади такође су предали писмо делегацији ЕУ у Србији, са истим захтевом.

Кажу да би тај пројекат био „први рудник литијума на насељеном и веома плодном тлу".

Шта каже Европска комисија?

„Критичне сировине су незаменљиве за декарбонизацију Европе.

„Али Европа тренутно зависи од трец́их земаља за многе сировине које су јој најпотребније.

„Данас смо идентификовали 47 нових стратешких пројеката који ц́е нам по први пут помоц́и да обезбедимо сопствене домац́е сировина", рекао је Стефан Сежурне, извршни потпредседник за индустријску стратегију, када је одабрана прва група пројеката.

Када би Јадар добио статус стратешког пројекта, „то би сигурно био сигнал да ЕК мисли да испуњава стандарде заштите животне средине, људских и социјалних права и да држава у којој се спроводи задовољава стандардне добре управе", рекао је раније за ББЦ на српском Мирко Поповић, из невладине организације РЕРИ.

На основу до сада доступних информација и догађаја који су пратили протесте против литијума РЕРИ сматра да то није случај, истакао је.

Компаније чији су пројекти означени као „стратешки" лакше добијају дозволе, што не подразумева смањење стандарда заштите животне средине, такође им је олакшан приступ финансирању, објаснио је Поповић.

Ни Рио Тинто, нити било која друга компанија, не може да пријави пројекат ЕК за добијање статуса „стратешког" а да претходно не добије одобрење од државе у којој би се пројекат спроводио, навела је ЕК за портал ЕWБ у јулу прошле године.

„У случају да неки пројекат ЕК прогласи стратешким, овлашћени органи у земљама у којима би се пројекти спроводили нису дужни да издају дозволе извођачима", речено је.

Невладине организације Марш са Дрине (Србија) и Green Legal Impact (Немачка), затражиле су прошле године од ЕК да Јадар не постане „стратешки пројекат".

„Пројекат Јадар не би требало да добије стратешки статус из правних, еколошких, друштвених и политичких разлога.

„Познати ризици укључују рударске активности које угрожавају околне водене ресурсе, репресију над активистима за заштиту животне средине, недостатак административне транспарентности и одговорности", навеле су.

Компанија Рио Тинто рекли су да је „пројекат Јадар један од најперспективнијих и најбоље истражених литијумских пројеката у Европи".

У току је израда и ажурирању Студије утицаја на животну средину за подземни рудник. Циљ је да се на научним основама утврди да ли пројекат може бити спроведен у складу са највишим стандардима заштите животне средине Србије и ЕУ, што је кључни предуслов да пројекат буде реализован, казали су из компаније.

'Политичко питање'

Пошто се пројекат Јадар није нашао на првобитној листи од 47 „стратешких пројеката" из марта ове године, председник Србије Александар Вучић је казао да ће се то десити ускоро „за седам, осам дана".

„Пожурили су они који су се данас обрадовали што пројекта Јадар нема на листи", рекао је Вучић српским медијима, после радне вечере са шефицом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен и председником Европског савета Антониом Коштом.

Председник Србије Александар Вучић „једини је који гура" отварање рудника литијума, али он то „не може да обезбеди Европској унији", рекао је раније за ББЦ на српском Владимир Међак, консултант у области европских интеграција и права ЕУ.

„У случају политичке промене, ниједна будућа власт неће смети да дирне тај пројект, јер је то потпуно токсична тема у Србији.

„Са становишта ЕУ, било би најпаметнија да од тога одустану и врате се стварима које се важније, као што је безбедност на Балкану и демократија, уместо што занемарују ова питања због обећања о литијуму које неће бити остварено", рекао је.

Према ранијим проценама, литијум из Србије могао би да задовољи између десет и 15 одсто потреба Европе до 2030. године.

„Рудник литијума неминовно морамо посматрати и као пројекат који има значајне политичке и друштвене импликације у Србији и Европској унији.

„Нити је цела ЕУ, нити су све појединачне чланице пружале подршку овом пројекту", рекао је Мирко Поповић.

Представници власти су у више наврата говорили да би од рудника и ископавања литијума Србија имала велике економске користи.

Док се не утврди да је све безбедно, тај пројекат неће бити реализован, рекла је током скупштинске расправе у октобру министарка енергетике и рударства Дубравка Ђедовић Хандановић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]