Све што треба да знате о новим Трамповим царинама и повраћају новца

Амерички Врховни суд је донео одлуку да је председник Доналд Трамп прекорачио овлашћења кад је прошле године увео свеобухватне царине читавом свету.

У одлуци донетој са шест гласова за и три против, суд је пресудио да Трамп не сме да користи закон из 1977. године – Закон о међународним економским силама у ванредном стању (ИЕЕПА) – како би наметнуо порез на увоз из скоро сваке земље на свету.

Судска одлука је оставила отворену могућност да потрошачи и фирме буду обештећени за око 130 милијарди долара које су донеле царине – што је могућност које се виши суд није дотакао, али ће вероватно постати предмет друге судске битке.

Свега неколико сати након што је обелодањена ова одлука, Трамп је потписао проглас користећи алтернативни закон, члан 122 Трговинског закона из 1974. године, који му дозвољава да уведе нове привремене царине од 10 одсто на робу из свих земаља света.

Дан касније, најавио је на мрежи Truth Social повећање на 15 одсто.

Ево шта треба знати о томе шта ће се даље дешавати са царинама и која питања још увек остају без одговора.

Које царине су проглашене незаконитим и зашто?

Одлука Врховног суда донета 20. фебруара односи се само на царине које је Трамп увео под ИЕЕПА, законом који омогућава председнику да регулише трговину у ванредним ситуацијама.

Трамп се први пут позвао на њега у фебруару 2025. године да би оцаринио робу из Кине, Мексика и Канаде, саопштивши да кријумчарење фентанила из тих земаља представља ванредну ситуацију.

Неколико месеци касније, у дану који је Трамп назвао „Даном ослобођења“, предузео је много крупнији корак, увевши намете од између 10 до 15 одсто на робу из скоро сваке земље света.

У овом случају, амерички трговински дефицит – када Америка више увози него што извози – представљао је „изузетну и несвакидашњу претњу“, према Трамповим тврдњама.

Суд је саопштио да Конгрес, а не председник, има овлашћење да уводи нове порезе и да регулатива под ИЕЕПА не подразумева подизање прихода.

Ипак, један број царина које је Трамп увео током протекле године није био саставни део ванредног стања које је прогласио под ИЕЕПА и могу остати невезано за одлуку Врховног суда.

У њих спадају индустријске царине на челик, алуминијум, дрвну грађу и аутомобилску индустрију, које је Трамп увео под другим америчким законом, чланом 232 Закона о проширењу трговине из 1962. године, позивајући се на забринутост за националну безбедност.

Трамп уводи нове привремене царине под другим законом

Након одлуке Врховног суда, Трамп је издао проглас за увођење царина од 10 одсто читавом свету на сав увоз у Америку под до сада никада коришћеним законом познатим као члан 122.

Најавио је и повећање на 15 одсто.

Овај члан му даје овлашћење да уведе царине од и до 15 одсто на временски период од 150 дана, када мора да се умеша Конгрес, што значи да је ово решење привремено.

Међутим, постоји могућност да Трамп заобиђе посланике.

Члан 122 не спречава изричито председника да дозволи да царине истекну после 150 дана и да потом прогласи ново ванредно стање како би их вратио, према Институту Кејто, десничарској експертској групи.

Трамп користи члан 122 „да реши фундаменталне међународне проблеме плаћања“ и спроведе ребаланс америчке трговине, према Белој кући, истовремено истражујући да ли може да уведе царине под чланом 301 Закона о трговини из 1974. године.

Овај закон омогућује америчком трговинском саветнику – што је положај на коме се тренутно налази Џејмисон Грир – да истражи трговинску праксу земље.

Он потом може да уведе царине ако утврди да је та пракса „дискриминаторна“ или „нефер“.

Администрација може да настави да намеће царине по члану 232 Закона о проширењу трговине из 1962. године, који је Трамп обилато користио и у првом мандату.

Ово омогућава администрацији да уведе порез на увоз који угрожава националну безбедност, али тек после спроведене истраге, што значи да је потребно време да се он уведе.

Један економиста је, међутим, рекао за ББЦ да захтеви истраге и њених закључака такође могу отежати оспоравање ових намета – и њихово поништавање – једном кад буду уведени.

Амерички министар финансија Скот Бесент рекао је да ће комбиновање царина из члана 122 са појачаним царинама из члана 232 и члана 301 „за резултат имати буквално непромењене приходе од царина 2026. године“, практично надокнадивши губитак царина из ИЕЕПА.

Хоће ли потрошачи и фирме добити повраћај новца од незаконитих царина?

Један од разлога које је Трамп навео за увођење царина је да новац који оне доносе иде у буџет америчког Министарства финансија, помажући да се ојача привреда земље.

Америчка влада је сакупила десетине милијарди долара од компанија које увозе стране производе, према многим извештајима.

Према проценама, та бројка креће се око 130 милијарди долара.

Кад је одлука Врховног суда утврдила да су Трампове царине из ИЕЕПА незаконите, није понудила смернице о враћању новца онима који су већ платили те таксе.

Трамп је новинарима рекао како очекује да било какав потенцијални повраћај новца буде блокиран у парницама годинама.

После саопштења судске одлуке, министар финансија Скот Бесент такође је рекао да би питање повраћаја новца могло да се развлачи годинама.

Говорећи на догађају у Даласу, Бесент је рекао да су приходи које су већ донеле царине из ИЕЕПА „предмет спора“ будући да Врховни суд није пружио никаква упутства о повраћају новца.

Очекује се да ће ово питање разрешити амерички међународни трговински суд.

Било какав повраћај новца највероватније ће ићи већим компанијама, кажу експерти, будући да мање фирме неће имати ресурсе да пролазе кроз бројне кораке процеса потраживања новца.

Алекс Жакез, шеф за политику и заступање при либералној експертској групи Граундворк колектив, рекао је ББЦ-јевом медијском партнеру ЦБС-у да је више од 1.000 фирми већ тражило повраћај новца од царина још пре него што је објављена судска пресуда.

Тај број, рекао је он, сада ће највероватније само расти.

Демократски гувернер Џеј Би Прицкер из Илиноиса такође је захтевао да Бела кућа изда чек на име повраћаја у износу од 1.700 долара сваком америчком домаћинству због незаконитих царина.

Трамп се у више наврата јавно разметао идејом издавања чека на повраћај новца од царина Американцима.

Које царине су тренутно на снази?

Почев од 24. фебруара у поноћ по Источном времену, нове царине од 15 одсто ступиће на снагу за скоро сав увоз у САД, без обзира на то одакле долази, према Белој кући.

Званичник Беле куће рекао је за ББЦ да ће се земље које су склопиле погодбе са САД, међу којима су и Велика Британија, Индија и ЕУ, такође суочити са светским царинама од 10 одсто према члану 122, уместо према стопи тарифа које су претходно договорили.

Трампова администрација очекује да те земље наставе да се придржавају уступака на које су пристали према трговинским споразумима, додао је званичник.

Неке робе ће бити изузете од пореза „због потреба америчке економије“ или да би боље одговарале царинама.

Оне спадају у крупне категорије, тако да ће неки кључни минерали, метали, енергенти, природни ресурси, усеви, фармацеутски производи, електроника, аутомобили, камиони и производи аерокосмичке индустрије бити изузети.

Такође, „информациони материјали (на пример, књиге), донације и придружени пртљаг“ неће бити опорезовани, према саопштењу из Беле куће.

За многе категорије изузете робе проглас је општи и не говори конкретно који артикли би могли бити изузети.

Још један важан изузетак је роба која је део УСМЦА – трговинског споразума између САД, Мексика и Канаде.

Та роба ће такође бити изузета од царина из ИЕЕПА, а премијер Марк Карни често је изјављивао да је Канада међу земљама са најнижим царинским стопама на свету због изузећа на основу УСМЦА.

Слично томе, текстили и одећа из Костарике, Доминиканске Републике, Ел Салвадора, Гватемале, Хондураса и Никарагве остаће ослобођени царине према Споразуму о слободној трговини са Доминиканском Републиком и Централном Америком.

Истовремено, Трамп је изјавио да ће задржати царину на робу ниских цена.

Он је прошле године поништио нешто што је било познато као изузеће де минимис, које је дозвољавало роби вредности од 800 долара или нижој да уђе у САД без плаћања било каквих царина.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk