Норвежанин који је измислио суши са лососом

Човек са норвешког Арктика, који је гајио дубоку љубав према Јапану је 1986. године дошао на идеју која ће променити начин на који се суши прави и једе у свету.

Норвешка индустрија лососа је у то време доживљавала процват, али је морала да се прошири на нова тржишта.

Влада је покренула Пројекат Јапан да би повећала извоз рибе у земљу која је позната по љубави према морским плодовима.

Међутим, постојао је озбиљан проблем - Јапанци нису јели сирови лосос.

Бјорн Еирик Олсен, млади Норвежанин који је био фасциниран Јапаном, ангажован је да анализира тржиште.

Страст према јапанској култури развио је у 12. години, када је погледао култни филм Акире Куросаве Седам самураја.

„Био сам потпуно очаран тим филмом и у том тренутку сам одлучио да желим да будем као они", каже Бјорн Еирик за ББЦ Светски сервис.

Због тог интересовања отишао је у Осаку, велики јапански град југозападно од престонице Токија, где је учио језик, а затим и на Универзитет Кјушу у Фукуоки, где је студирао производњу и употребу морских алги.

Првобитна идеја Пројекта Јапан била је проналажење новог тржишта за капелин, шкампе, црвенперку ​​и харингу.

До краја 1980-их, норвешка индустрија узгоја лососа је брзо расла и Бјорн-Еирику је постало јасно да ова риба има огроман потенцијал.

„Видео сам да су најзанимљивији сегмент јапанског тржишта управо тржиште сушија и сашимија, којим доминирају изузетно скупи морски плодови, као што су атлантска туна плавоперка, орада и разне врсте шкољки", каже он за ББЦ Светски сервис.

Риба која се служи сирова у сушију и сашимију могла је да достигне и до десет пута већу цену од оне намењене термичкој обради.

Ако би норвешки лосос успео да се пробије у тај сегмент тржишта, то би било револуционарно.

Међутим, постојала је велика препрека.

'Мирише на реку'

„Када смо први пут представили лосос за суши и сашими велетрговцима и увозницима у тој индустрији, говорили су нам: 'Не, ми Јапанци не једемо сирови лосос'", присећа се Бјорн Еирик.

„Сматрали су да мирише на реку, да нема добру текстуру и да боја није довољно црвена".

Поред тога, у Јапану се веровало да дивљи пацифички лосос носи ризик од паразита, а да је узгајани атлантски лосос лошијег квалитета.

'Норуее саамон' (Норвешки лосос)

У покушају да промене такав став, Бјорн Еирик и његов тим су осмислили ново име за њихов производ.

Избегли су јапанску реч за лосос „схаке", и уместо ње користили назив „Норуее саамон", што на јапанском значи „норвешки лосос".

Затим су покренули маркетиншке кампање и сарадњу са врхунским куварима, међу којима је био и Јуката Ишинабе, звезда изузетно популарне телевизијске кулинарске емисије.

Упркос свим напорима, напредак је био спор.

А онда је наступила криза.

Почетком 1990-их производња узгајаног лососа у Норвешкој расла је много брже од потражње на тржиштима Европе и Сједињених Држава (САД), па је чак 37.500 тона лососа остало у замрзивачима, непродато.

Цене су нагло пале, а половина рибљих фарми у земљи се суочила са банкротом.

„Постојала је реална опасност да цела индустрија лососа банкротира", каже Бјорн Еирик.

У очајничком покушају да се ослободе залиха, норвешки извозници разматрали су продају 12.000 тона лососа једној од највећих јапанских компанија за промет морских плодова за потребе традиционалног кувања, а не за суши, додаје.

„Ако то дозволите, уништићете све што смо урадили на изградњи новог бренда норвешког лососа за суши и сашими", рекао је тада званичницима.

Успео је да постигне договор са јапанском компанијом Ницхиреи о куповини 5.000 тона лососа и пласману на тржиште као лососа за суши.

Суши на 'покретној траци'

Ипак, други догађај је имао још већи утицај на Јапанце да на крају прихвате сирови лосос.

После деценије брзог раста, јапански економски балон је пукао почетком 1990-их, због чега је порасла популарност повољнијих суши ресторана где се овај специјалиатет служи на покретној траци (каитен-зусхи).

„Док риба кружи на покретној траци, деца једноставно могу да зграбе оно што им се допадне.

„Деца нису имала негативан став према лососу, па када би видела ову рибу наранџасте или златне боје како пролази поред њих, узела би је и много им се допала", указује Бјорн Еирик.

„У року од неколико година популарност норвешког лососа је експлодирала управо захваљујући овом новом начину обедовања".

Када је његов ангажман на промоцији норвешког лососа за суши завршен 1994. године, Бјорн Еирик је напустио Токио и вратио се у Норвешку.

Надао се да је суши са лососом нашао место на јапанским јеловницима, али ипак није био сасвим сигуран.

Међутим, када је годину дана касније посетио Јапан, приметио је пластичне моделе традиционалног јапанског сушија нигирија са лососом у излогу продавнице сушија, где се традиционално излажу пластичне реплике свих јела која се служе.

То је био јасан знак да је суши са лососом заиста заживео.

„Тада сам схватио да је остварен прави пробој, јер чак и фабрике које праве те пластичне имитације сушија сада производе нигири са лососом", каже Бјорн Еирик.

Лосос је сада један од најпопуларнијих додатака сушију широм света.

Норвешка је и даље највећи светски произвођач узгајаног лососа, иако се све чешће покрећу питања о еколошким последицама ове индустрије и њеном утицају на популације дивљих риба.

Бјорн Еирик и даље редовно посећује његов вољени Јапан и пише књигу о његовој мисији да Јапанце убеди да прихвате суши са лососом, која је била лична колико и професионална.

„Изузетно сам срећан што сам видео како се јапанска култура спаја са делом норвешке", каже он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]