Ритам блокаде: Који су хитови студентског протеста

„Не желим да се плашим мрака", „Живети слободно, светом се орити" или „Никад не бој се, с тобом неко је".

Колико пута су вас ови стихови Марка Луиса и Марчела, Ђорђа Балашевића и Yу Рок Мисије дочекали на друштвеним мрежама док листате видео снимке са студентских блокада и протеста?

Вероватно прегршт.

Ради се о песмама које за сада, између осталих, обележавају досадашњи ток тромесечних студентских демонстрација, а могу се спорадично, поред пиштаљки, вувузела и скандирања, чути и на улици, опеване хорски или појединачно.

„Тикток и Instagram алгоритми су схватили да сам активни учесник протеста, па ми је сваки други рилс везан за блокаде и тада већ постаје јако заморно слушати три трендинг песме укруг", говори Ана Константиновић, студенткиња Факултета драмских уметности (ФДУ), за ББЦ на српском.

Поред старијих песама са другом наменом, током демонстрација су објављене неке потпуно нове, попут незваничне химне „Сви на блокаде" новосадске групе студената Музичка продукција, „Не могу све да нас ухапсе" бенда Брави и „За Вас" од Скелет психо манијака.

Улога протестних песама је вишеструка.

Оне могу да мобилишу људе, одржавају енергију протеста, пружају осећај заједништва, као и да постану начин изражавања фрустрација и политичких ставова кроз уметност, каже Селена Шпица.

„Генерално музика има моћ да емоционално повеже људе, јача осећај солидарности, заједништва, и представаља симбол отпора", говори социолошкиња са Универзитета Париз 8, за ББЦ на српском.

На протестима се слушају, певају и свирају родољубиве песме попут „Востани Сербије" или химне Србије „Боже правде", револуционарна „Белла Циао", а понекад се студентском масом заори и покоја дечија нумера, рецимо „Заклео се бумбар".

Пре неколико дана је објављена и компилација „Бунт" више од 30 домаћих ди-џејева, међу којима су и Марко Настић, Пион, Калигари и Надезда, као подршка протестима.

Рекли су да ће сав приход од издања бити прослеђен студентима.

„Ватра у мраку" и „Живети слободно"

Ивана Неђић из Београда, честа посетитељка студентских и грађанских протеста, „једноставно не капира хајп" око „хитова са друштвених мрежа", како их назива.

„Када чујем Не желим и Жи-ве-ти сло… одмах ме савладају нервоза и неиздрж, гасим тон или шалтам даље", говори ова менаџерка за дигитални маркетинг за ББЦ на српском.

Песма „Ватра у мраку" Марка Луиса и Марчела објављена је крајем 2023. и посвећена је трагедији у београдској Основној школи „Владислав Рибникар" када је малолетни ђак усмртио деветоро деце и школског чувара и ранио шесторо.

Сетни делови рефрена често су музичка подлога бројних видео снимака мора људи на улицама, мостовима и раскрсницама.

Посебно је постала популарна током протеста на Славији децембра 2024, где се, на позив студената, према неким провенама окупило више од 100.000 људи, који су држали упаљена светла на телефонима у мраку.

Сличну судбину је доживела и „Живети слободно" преминулог новосадског кантаутора Ђорђа Балашевића са албума „Деведесете" из 2000, још једна незванична химна актуелних протеста.

Поред њих, неретко су на репертоару, и „Земља" групе ЕКВ, поједине ствари Београдског синдиката, „Не диктатури" новосадског панк састава 5 минута славе и „Пада влада", Момчила Бајагића Бајаге.

Неке од наведених песама послужиле су као инспирација за мимове, шаљиве слике и видео снимке на интернету, док их поједини корисници друштвених мрежа оштрије критикују.

Од панка, некада, до попа, данас

На догађајима попут студентских блокада и протеста, постојеће песме добијају ново значење, док се музички избор „успоставља на различите начине", сматра Марија Стојадиновић.

„Оно што је заједничко свим песмама јесте да су се природно наметнуле, памтљиве су, резонују са учесницима, делују мотивишуће и подстичу на заједништво", објашњава мастер теоретичарка уметности и медија, за ББЦ на српском.

Реч је о догађајима који „настају из искрених побуда и чине људе врло емотивним", додаје Стојадиновић.

„А музика и заједничко певање је нешто што нам природно долази када смо у групи и удружени око заједничког циља, тако је било одувек."

Упоређујући данашње протесте у односу на претходне, пре више деценија, каже да је једина разлика „то што су раније ангажоване песме долазиле из других жанрова, попут панка", а данас су то више поп песме и баладе.

Нови предлози, старе песме

Иако редовно посећује митинге и учествује у блокади Факултета драмских уметности, Ана Константиновић популарне протестне песме, мимо мрежа, као ни музику генерално, углавном није чула на улици.

„То ми је чудно, узевши у обзир претходне протесте који су увек били пропраћени разгласом и екс-Ју музиком", додаје студенткиња.

Како би „повезали генерације, проширили репертоар и повећали видљивост објава", Ана би волела да чује „неке хитова са протеста 1990-их", као и београдску рок групу Дисциплину кичме.

„Мислим да нам је потребно нешто мало 'тврђе', нешто што буди и позива", додаје студенткиња.

Подсећа да је блокадни Instagram профил њеног факултета недавно искористио песму млађег београдског састава Шајзербитерлемон, што је био „пун погодак".

Ивана Неђић воли када на протесту чује химну Србије „Боже правде", која при „громогласном народном певању" гаси њену жељу да оде из земље, као и „Марш на Дрину" и „Востани Сербије".

„Али за то је реално заслужан текст Доситеја Обрадовића, штета што и двеста година касније Србија није востала (устала)", оцењује она.

Поред традиционалних класика, на овим протестима је открила да је привлачно и „навијачко скандирање", посебно када загрме поједине студентске пароле попут „баци кобре да се играмо".

Ова песма је алузија на раније изјаве председника Србије Александра Вучића у којима је помињао Кобре, елитну војну јединицу, говорећи о децембарском протесту студената испред зграде Председништва.

„Сви у блокаде ми је и даље суперица - таманица, углавном ми се свиђа све што студенти направе", закључује Неђић.

'Сви у блокаде'

Својеврсна химна покрета и демонстрација „Сви у блокаде", настала је непланирано, у децембру 2024. на Академији уметности у Новом Саду.

Петоро колега са треће године музичке продукције ушло је у факултетски студио усред блокаде и током вишечасовне џем сесије направило протестни реп хит.

„Баш због тога што је настала спонтано и без циља да се постигне нешто више, већ да порука буде примарна, зато је, мислим, песма успела да нађе пут до неке шире публике", говори Матеја Јанковић, студент и члан групе коју су назвали Музичка продукција, за ББЦ на српском.

Инспирисан новим албумом београдског репера Ајс Нигрутина, на лицу места је написао текст којим позива на учешће у блокади и описује студентске активности, те саставио матрицу.

Надовезали су Ђура Пете бас гитаром и Јован Алексић линијама на синтисајзеру, док су пратеће вокале отпевале Душица Игњатијевић и Јована Антонић.

„Песма је у два сата куцана и аранжирана, а у трећем сату је миксана, чисто да дође до неке звучности, продукцијски, ништа креативно", објашњава Јанковић.

„Сви на блокаде" је на Јутјубу преслушана више од 135.000 пута, док поједини видео снимци на друштвеним мрежама са овом песмом имају више стотина хиљада прегледа.

До сада су је једном извели уживо, гостујући на новогодишњем специјалу телевизијске емисије „24 минута са Зораном Кесићем", на шта је Јанковић посебно поносан.

Тада су схватили да су „произвели химну за блокаде".

Будући да су снимили још четири песме и да је репертоар порастао, можда ће ускоро наступити на неком од протестних скупова, а планирају да по окончању блокада наставе да раде као бенд.

Погледајте видео: Седам дана и ноћи студентских протеста - од Аутокоманде до новосадских мостова

Може ли музика да донесе промене?

Добар је знак што су за ову прилику направљене и нове ствари јер то значи да „постоји нека покретачка снага и неки иновативни млади умови", сматра Селена Шпица.

„Свака клица промене, колико год да је корисно да се наслањамо на добре праксе из прошлости, може нешто ново и успешно да донесе.

„И мислим да је згодно што постоје неке постојеће нумере, али да се користе у сада нове сврхе", оцењује социолошкиња.

Једна од критика студентских демонстрација је да су попримиле „карневалски облик", те да музици није место на протесту чији је непосредни повод трагедија у Новом Саду од 1. новембра 2024, када је приликом пада надстрешнице погинуло 15 људи, а двоје тешко повређено.

„Музика је кроз историју била вид изражавања политичког става, симболика отпора и фрустрације, па и бола, у крајњем смислу.

„Тако да осим када би директно рушила нешто што указује на огромну тугу коју смо преживели, у том смислу не би било у реду, али све остало би требало да разумемо", указује Шпица.

Социолошкиња подсећа да је један од највећих европских фестивала Егзит у Новом Саду, настао управо из студентског покрета 1990-их који се борио против режима Слободана Милошевића.

„Музика као таква дефинитивно може да донесе озбиљне друштвене, културне и шире промене."

Погледајте видео: Студентски протести - стара камера за нови тренутак

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]