Човек који кроји Трампове најконтроверзније политичке одлуке

Годинама је Стивен Милер био конзервативни хушкач у политичкој орбити Доналда Трампа.

Сада је постао громобран.

Његов непоколебљиви ратоборни стил за политичким кормилом у Белој кући покренуо је Трампову имигрантску политику и утиче на ширење америчке моћи на Западној хемисфери.

Убрзани почетак 2026. године у Трамповој администрацији, и код куће и у иностранству, само је учврстио његов положај као једне од најмоћнијих личности.

Али за оне на левици, он је зликовац.

У Вашингтону, плакати са Милеровим лицем излепљени су по јавним површинама са натписом „Фашизам није леп".

Демократе захтевају његову оставку.

Чак су и неки чланови његове властите странке јавно довели у питање Милерово политичко расуђивање и ефикасност.

А протеклих неколико недеља, Милер се затекао на неистраженој територији - играч иза кулиса који се нашао у националној жижи интересовања, чије се речи и дела сада налазе под лупом јавности.

Морао је да одступи, макар привремено, од оне врсте борбе у којој је често уживао.

'Увек буди јак, никад не посустај'

Убрзо пошто су двојица федералних имиграционих службеника прошлог месеца упуцали и убили Алекса Претија у Минеаполису, Милер је објавио неколико порука на друштвеној мрежи Икс оптуживши болничара из Минеаполиса да је био „домаћи терориста" и „атентатор".

Била је то уобичајена агресивна погрдна реторика човека који је говорио пре Трампа на његовим предизборним митинзима 2016. године.

Он је оптужио демократе за „распиривање пламена побуне".

Његове тврдње биле су такође чињенично нетачне.

Видео доказ је накнадно показао да Прети, иако је носио дозвољено ручно наоружање, није претио званичницима Царинске и граничне патроле (ЦБП) пре него што је био попрскан бибер-спрејом, оборен на земљу и упуцан 10 пута.

Неколико дана касније, Милер је дао изјаву за медије да је првобитна процена власти што се тиче пуцњаве била „заснована на извештајима имиграционих службеника са терена" и да ти агенти „можда нису следили" одговарајући протокол.

Било је то ретко повлачење ратоборног саветника, али није задовољило његове демократске критичаре, који га оптужују за охрабривање Службе за имиграцију и царину (ИЦЕ) на насилне реакције на протесте.

„Није било довољно за Стивена Милера то што су ове америчке грађане убили ИЦЕ и ЦБП, већ је морао да их оклевета лажима након њихове смрти", написао је конгресмен Дон Бејер из Вирџиније у објави на друштвеној мрежи Блускај.

„Милер је изопачени, крвожедни шовиниста, и његова политика угрожава животе људи сваког дана који проведе на власти."

У мају је Милер захтевао да имиграциони званичници раде више на привођењу и депортацији миграната без докумената у америчким градовима.

Администрација је зацртала циљ од 3.000 хапшења дневно, рекао је за Фокс њуз.

Према Вашингтон егземинеру, Милер је на једном састанку „искасапио" федералне службенике за имиграцију зато што нису чинили довољно на привођењу миграната без докумената широм САД.

У међувремену, администрација је појачала спровођење политике у све већем броју америчких градова, међу којима су били Вашингтон, Шарлот, Чикаго и, најскорије, Минеаполис.

„Све што сам урадила, урадила сам по налогу председника и Стивена", изјавила је Кристи Ноем, секретарка за националну безбедност недавно.

Американци не подржавају имиграциону тактику

Милер негира да је био мотивисан расизмом и шовинизмом.

Он брани Трампову миграциону политику.

А опет, у ономе што је доживљено као отклон од Милеровог агресивног приступа, Трамп је ове недеље изјавио да је иницијативи потребан „мекши додир" после смрти Претија и Рене Гуд, још једне америчке држављанке коју су убили имиграциони службеници у Минеаполису.

Подршка његовој имигрантској политици свеукупно је опала на 39 одсто, што је најнижи ниво откако се вратио у Белу кућу, према анкети коју су спровели Ројтерс-Ипсос.

А очигледна већина, 58 одсто њих, каже да су присилне тактике агената ИЦЕ-а отишле „предалеко.

Овај тренд смешта Милера суверено на нишан критике док се републиканци спремају за новембарске конгресне изборе средине мандата.

Милер је архитекта ове политике масовних депортација, рекао је Брајан Ланца, конзервативни стратег који је радио на Трамповим председничким кампањама 2016. и 2024.

„Знаћемо у новембру да ли ће он бити крив за то. Гласачи, кад се све сабере и одузме, умеју да не праштају."

Милер је, међутим, током година показао да уме да преживи свакакве кризе.

Изричити конзервативац од средњошколских дана у либералној Калифорнији, стигао је од члана особља у Сенату до саветника кампање за Белу кућу, где је успео да избегне разна лична сплеткарења и зврчке прве Трампове администрације.

Рекао је за Вашингтон пост 2019. године да је осетио „струјни удар у души" кад је Трамп најавио да ће се кандидовати за председника.

Милер је остао уз председника у његовим најмрачнијим данима, после изборног пораза 2020. године, напада присталица на амерички Капитал и његовог политичког изгнанства из Вашингтона.

И следио је Трампа на његовом повратку на власт прошле године.

„Стивен Милер је од кључне важности за Трампову психу", каже Ланца.

„Увек буди јак, никад не посустај. Он увек може да рачуна на то да ће Стивен подржати његов став по било ком питању."

У председниково име

Милерова званична титула у Белој кући је заменик шефа протокола за политику и саветник за националну безбедност.

„Стивен Милер је верно служио председнику Трампу годинама зато што је интелигентан, марљив и лојалан", рекла је за ББЦ секретарка за односе са јавношћу Беле куће Керолајн Левит.

„Стивен спаја све ћошкове владе да би осигурао да је свака политичка одлука, било страна или домаћа, спроведена у дело рекордном брзином. Резултати током претходне године говоре за себе."

У једном тренутку прошле године, Милер је помињан као потенцијални саветник за националну безбедност Беле куће, као замена за свргнутог Мајкла Волца - што су биле гласине које је председник здушно негирао.

„Стивен је много више на хијерархији од тога", рекао је Трамп.

У марту прошле године, док се Америка спремала да лансираја ваздушне нападе на Хуте у Јемену, низ текстуалних порука на Сигналу несвесно подељених са уредником Атлантика Џефријем Голдбергом показао је да је Милер у средишту планирања у Белој кући, говорећи у председниково име о његовој жељи да се напад спроведе у дело.

У јесен прошле године, Милер је наводно добио задужење да води војне операције у Карибима како би се лоцирали и уништили бродови осумњичени за учешће у трговини наркотицима - што се проширило у успешне напоре за уклањање венецуеланског председника Николаса Мадура са власти почетком јануара.

Кад је Трамп у одмаралишту у Мар-а-Лагу објавио да је војна операција доживела успех што се тиче заробљавања Мадура, Милер је био међу малобројним вишим званичницима који су стајали иза председника.

Милерова улога у спољној политици, истиче Ланца, јесте необична,али је у складу са неортодоксним деловањем Беле куће.

„Стивен је довољно паметан да зна да Доналд Трамп није традиционални председник и да ће гравитирати према онима око себе за савете и увиде", каже Ланца.

„Стивен ради добар посао док је око њега и пружа те увиде. Стивен не би имао исти успех под традиционалнијим председником."

Рани политички походи у Калифорнији

Милер је развио склоност ка контроверзама и провокацијама у релативно раним годинама.

Похађао је средњу школу у Санта Моники, обалској енклави у ширем Лос Анђелесу, где се залагао за образовање само на енглеском језику и друге конзервативне циљеве.

Започео је каријеру 1999, годину дана пошто је федерални суд поништио забрану социјалне помоћи мигрантима без докумената.

Било је то такође време кад је прилив имигранта на америчко-мексичкој граници скочио до нивоа који нису били виђени све до налета после Ковида током председничког мандата Џозефа Бајдена.

У једном говору снимљеном на видео касету током средњошколске владине кампање, он се жали што му је наложено да покупи своје смеће, рекавши да то треба да буде посао плаћених домара.

„Ја сам једини кандидат овде који се истиче", рекао је.

„Говорим и радим ствари које нико други при здравој памети не би рекао или урадио."

Милер је студирао политичке науке на Универзитету Дјук, где је писао десничарску колумну у студентском листу и постао извршни директор Конзервативне уније Дјука.

Стекао је извесну националну пажњу бранећи тројицу белих чланова тима лакроса на Дјуку које је једна црнкиња оптужила за силовање – лажно, испоставило се касније.

Био је то Милеров најпоноснији тренутак на универзитету, касније је рекао за часопис Атлантик, и помогао је да лансира Милерову каријеру у политици.

Убрзо после дипломирања, преузео је посао секретара за односе са јавношћу за Мишел Бахман, истакнуту конзервативну конгресменку из руралне Минесоте.

Погледајте снимак из Минеаполиса

'Гвоздени закони'

Током Трампове прве године повратка у Белу кућу, Милер се нашао у средишту неких од највећих политичких подухвата администрације.

А уз такав утицај долази већа видљивост и већи ризик.

После упада у Венецуелу, Милер се појавио на ЦНН-у да брани оно што је постао експанзионистички поглед на свет Трампове администрације који поставља Америку за доминантну силу у читавој западној хемисфери, чак и кад то значи сукобљавање са традиционалним савезницима.

Милерова жена Кејти Милер, утицајна подкастерка и бивша чланица Трамповог особља, била је та чија је објава на Иксу са Гренландом умотаним у америчку заставу вратила председникову жељу да набави данску територију у вести само неколико сати после напада на Венецуелу.

А Стивен Милер је био тај који је стајао пред камерама, нудећи хладнокрвни поглед на америчку силу и какве она везе има са председниковом жељом за данском територијом.

„Откуд Данској право да контролише Гренланд?", запитао се Милер.

Он је додао да „светом владају гвоздени закони".

„Живимо у свету, у стварном свету којим управља снага, којим управља сила, којом управља моћ", рекао је он.

Биле су то опојне изјаве после хируршки прецизне употребе америчке војне силе у Венецуели.

И, за председника који је неколико дана касније изјавио за Њујорк тајмс да је једино ограничење његових светских моћи „мој властити морал", могао је бити топло примљен.

Али је изнервирало неке у Трамповој властитој странци.

„Или Стивен Милер треба да уђе у простор у којем зна шта говори или да напусти овај посао", рекао је за ЦНН републикански сенатор Том Тилис из Северне Каролине, чести Трампов критичар у последње време.

Битка за цивилизацију

Милерови коментари су изазвали известан отпор искусних републиканских стручњака за спољну политику као што је Тилис, али је његов став према међународној политици у савршеном складу са Трамповим покретом „Америка на првом месту".

„Оно што дефинише политику Америке на првом месту је нешто што је у директном интересу грађанства САД", изјавио је Џошуа Тревино, виши сарадник Иницијативе за западну хемисферу при Институту за политику Америке на првом месту.

„Суочавамо се са променом ситуације у свету, а институције, праксе и рефлекси који су били усавршавани и веома успешни у прошлости, то више нису", рекао је он.

„А Трампова администрација сада покушава то да исправи."

За Милера, и за Трампа, то значи употребу сирове америчке војне, политичке и економске силе ради унапређења домаћих приоритета као што су имиграција, криминал, кријумчарење наркотика и трговина.

Они наводе Латинску Америку као извор већег дела фентанила и других опасних дрога које су довеле до смрти грађана у САД и тврде да су „нарко-терористи" допринели насилним злочинима у америчким градовима.

Такође оптужују Канаду за искоришћавање трговинских неравнотежа са САД како би ојачала властиту привреду.

Њихов глобални светоназор такође подразумева позиционирање Америке на светској сцени као браниоца одређених културних и политичких вредности - заштитника „западне цивилизације", како је Милер описује.

„Наша лоза и наш легат корене вуку од Атине, од Рима, од Филаделфије, од Монтичела", рекао је Милер на меморијалној служби за убијеног десничарског активисту Чарлија Кирка у септембру прошле године.

„Наши преци су подигли градове. Они су произвели уметност и архитектуру. Они су изградили индустрију. Ми се заузимамо за оно што је добро, што је морално и што је племенито."

То је сентимент који је Трамп лично изразио током боравка у Белој кући, „имајући одважност да очува нашу цивилизацију пред онима који би да је извитопере и униште", рекао је председник у говору 2017. године у Пољској.

Представивши улоге као егзистенцијалну кризу, Трамп и Милер могу да заговарају решења која би иначе деловала екстремно или непотребно.

Кад сат откуца дванаест за Трампа

Стручњаци за кријумчарење наркотика би могли да истакну да напади на венецуеланске бродове не чине много да зауставе прилив фентанила, који углавном стиже преко америчке границе из Мексика.

Други би могли да оповргну тврдње да су латиноамерички мигранти склонији криминалитету или менталним болестима.

Они би могли да наведу бројке које показују да је америчко-канадска трговина од узајамне користи.

Али ако је циљ очување културе, онда би било који кораци за изоловање Америке од страних утицаја имиграције или трговине могли да се оправдају по њиховом виђењу.

То је, међутим, такође изложило Милера и Трампа оптужбама за расизам и етно-национализам.

„Стивен Милер је централна личност за обликовање циљева Трампове администрације", написала је либерална група „Заједнички циљ" у објави на блогу из 2025. године.

„Од омогућавања државног насиља над имигрантским породицама до промовисање белачке националистичке реторике у влади, његова каријера је упозорење шта се деси кад шовинизам стекне институционалну моћ."

Упркос свој контроверзи коју је Милер произвео, међутим, његова веза са Трампом је разлог зашто његов положај у председниковом најужем кругу и даље делује сигурно.

„Поручујем мојим колегама који верују да могу да убеде Доналда Трампа да је Стивен Милер лош по њега, срећно вам било с тим", рекао је Линдзи Грејем, сенатор из Јужне Каролине прошле недеље.

„Кад сат откуца крај Трампове ере, биће врло мало људи који ће изаћи на врата заједно са њим.

„Стивен Милер ће бити у тој групи."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk