Измене Закона о уџбеницима: Да ли треба да буду 'национални' и шта то значи

У јеку огромне друштвено-политичке кризе у Србији, премијер Ђуро Мацут и његов претходник Милош Вучевић сврстали су промене једног закона међу успехе на које су посебно поносни.

Измене Закона о уџбеницима, по којима ће књиге из националних предмета израђивати искључиво држава, добиле су истакнуто место.

„Вратићемо се коренима и ономе што је национални идентитет Србије са националним издавачима, односно ауторима", рекао је премијер Ђуро Мацут.

Његову владу у априлу дочекале су блокаде факултета, насиље на антирежимским протестима и критике европских званичника.

„Ако су национални уџбеници одраз дугорочне и добро промишљене стратегије образовања, они могу да буду корисни.

„То сада није случај, већ се ради о једном ад хоц решењу, врсти кризног менаџмента јер је процењено да би то донело неке политичке бодове", каже историчар Стефан Радојковић за ББЦ на српском.

Идеја о увођењу такозваних националних уџбеника није нова, али се изменама закона, о којима треба да се изјасне посланици Скупштине Србије, одмакло најдаље у њеном остварењу.

У основи је намера да државни Завод за уџбенике израђује књиге за основну школу из националних предмета: српског језика, историје, географије, музичке и ликовне културе, природе и друштва, и света око нас, иако је програме и досад прописивала држава.

„Национални уџбеници се превасходно раде због наставе историје, која је под великом политичком лупом", каже Марко Шуица, професор историје на београдском Филозофском факултету и аутор више уџбеника, за ББЦ на српском.

„То видимо у свим државама насталим после Југославије, у којима је појачана потреба за историјским утемељењем, и где се сувише наглашава њихова појединачна улога, а занемарују заједнички елементи", додаје.

Поред утемељења националног идентитета, измене предвиђају и да ће тежина и цена књига бити ограничена.

Пошто ће Завод за уџбенике бити једини издавач за националне предмете, приватне издавачке куће назвала су цео подухват „монополизацијом тржишта".

Министарство просвете није одговорило на питања ББЦ новинарке, али је у образложењу измена закона нашироко критиковало садашње тржиште уџбеника.

Доминација појединачних издавачких кућа, „повећан ризик од коруптивних пракси", попут давања поклона наставницима да би изабрали одређеног издавача, гомилање садржаја како би се вештачки подигла цена књига, само су неке од истакнутих неправилности.

Јавни издавач нема интерес зараде профита, напомињу.

„Док приватни издавачи бирају теме и уџбенике према профитабилности, предвиђено је да јавни издавач издаје уџбенике од националног значаја који промовишу културу, језик и историјско наслеђе, чиме штити национални идентитет", пише у образложењу Министарства.

Изменама је предвиђено и да Завод за уџбенике издаје школске књиге „од посебног значаја" за националне мањине.

Шта је национални идентитет?

„Очување националног идентитета" и „развој националне свести ученика" неки су од разлога за увођење националних уџбеника, наводи се у образложењу измена закона.

На који начин ће национални уџбеници остварити постављене циљеве, није прецизније објашњено.

Није објашњено ни шта се подразумева под националним идентитетом и зашто га нема у садашњим школским књигама.

„Национални идентитет представља осећај припадности који се темељи на заједничком језику, културним и традиционалним вредностима, заједничкој историји, митовима, сећању", каже Марко Шуица.

„Он се мења кроз историју, а данас код младих представља тек једну од компоненти личног идентитета, који је сложен, вишеслојан и може бити флуидан."

„Неки од њих ни не желе да се сврстају национално, етнички, родно", говори.

Сваки покушај наметања одређених вредности кроз инсистирање о националном идентитету створио би отпор и удаљио ученике од историје, верује историчар.

Досадашњи приговори представника власти били су да се у уџбеницима недовољно или на погрешан начин обрађују одређени догађаји из прошлости.

Председник Србије Александар Вучић замерио је што се Јасеновцу посвећује „десет минута часа", а премијер Милош Вучевић као један од примера издвојио је обраду битке на Кошарама.

Поједини историчари одбацују ове приговоре.

„Не постоји ништа ново што би могло да се нађе у будућим националним уџбеницима, а чега већ нема у садашњим.

„Не може бити више националне историје од онога колико је већ имамо, јер би свако њено додатно издвајање из општег контекста значило идеолошку инструментализацију науке", каже Шуица.

Према садашњим прописима, уџбенике проверавају државне комисије и они се пишу на основу програма у којем је већ истакнут значај националног, али и личног идентитета.

„Шта у досадашњим програмима и уџбеницима које стварају наши аутори није од националног интереса?", питање је које поставља Јелена Журић, уредница у издавачкој кући Едука.

„Зашто држави не одговарају постојећи уџбеници обликовани по програмима које је сама доносила и прописивала?", додаје.

Према доступним подацима, до сада није системски анализирано колико у програмима и уџбеницима има садржаја који је национално значајан.

„Када се погледају програми српског језика у првом циклусу образовања и васпитања, може се закључити да национални садржаји чине до 90 одсто тема", рекао је Златко Грушановић, директор Завод за унапређивање образовања и васпитања, листу Данас.

И други предмети у основној школи полазе од података који су блиски ученику, додао је.

„Свет око нас/природа и друштво започиње посматрањем најближег учениковог окружења (дом, школа, део насеља), у другом разреду упознаје се насеље са околином, у трећем крај у којем живи, а већ у четвртом држава Србија".

Грушановић није одговорио на молбу ББЦ новинарке за разговор за овај текст.

Погледајте видео из Јасеновца: Пробој из усташког логора смрти

Која је вредност уџбеника?

Јасан, прегледан, прилагођен узрасту - тако укратко Соња Арсић Вукомановић, наставница српског језика, описује како би квалитетан уџбеник требало да изгледа.

Проблем не види у књигама по којима предаје, већ у „преобимном градиву", у чији избор наставници нису укључени довољно.

„Нема довољно часова за утврђивање и вежбање. Неке ствари не морамо да обрађујемо, а неким другим да посветимо више пажње", говори.

Као родитељ, примећује да њена деца која су у основној школи неке од уџбеника не користе.

„Тешко успевам да детаљно пратим одакле уче и да ли све наручено употребе током године", каже.

Употребна вредност уџбеника пренаглашена је у јавности, верује Стефан Радојковић, који је до 2018. радио и као наставник историје.

„Држава одобрава садржај уџбеника гледајући да је он у складу са њеним виђењем историје.

„Али ако се спустимо са институционалног нивоа, видимо да породице из којих деца долазе имају сопствене историје и њихове интерпретације се разликују", говори.

Утицај родитеља, пријатеља и средине је посебно очигледан на примеру недавне прошлости и распада Југославије.

„У идеалним околностима, наставници би требало да пруже преглед ситуације - шта се десило, али и различите теорије које објашњавају распад Југославије.

„Можете да будете поштени и да им не дате једноставну причу, кроз дијалог би се више научило о одређеној теми него да им сервирате уџбенике од националног значаја или било који други, који нуди једну слику", каже.

Тежина торбе и цена

Не само да уџбеници морају да имају садржај којим се шири свест о националном идентитету, већ и њихова физичка тежина треба да испуни одређене критеријуме, предвиђају измене закона.

Највећа допуштена маса уџбеника, за ученике од првог до четвртог разреда основне школе је три килограма, за пети и шест је четири килограма, а за седми и осми пет килограма, пише у предлогу измена.

Овако одређена тежина прилагођена је препоруци лекара да ђачка торба не треба да прелази десет до 15 одсто тежине ученика.

„Ученици до четвртог разреда носе превише уџбеника у школу, а не искористе све. „Радне свеске остају често празне јер довољно задатака има и у самој граматици", преноси искуство из учионице Соња Арсић Вукомановић.

Као једно од решења за лакшу торбу, она предлаже и остављање књига у ормарићима.

Сличан предлог даје и Јелена Журић, која не мисли да је „најављено мерење килограма" прави пут.

Подсећа на ранију препоруку Министарства да се ограничи број страница по уџбенику, која није заживела у пракси.

Поред прописане тежине, изменама се најављује и ограничавање цене.

Тренутно постоји велика разлика у ценама уџбеника, наводи Министарство просвете у образложењу, илуструјући тврдњу конкретним примерима.

Најдрастичнија разлика је у цени уџбеника из географија, која може бити до 500 динара.

„Родитељи и држава немају утицај ни на избор ни на цену уџбеника, иако сносе трошкове.

„Неједнакост у доступности и цени уџбеника нарушава принцип једнаких услова образовања за све ученике", пише Министарство.

Ако измене буду усвојене, држава ће одређивати највишу малопродајну цену уџбеника, најкасније до 15. марта текуће године за наредну школску годину.

Погледајте видео: Како правилно спаковати ранац за школу

„Монополизација тржишта"

Колико је образложење да је потребно кроз уџбенике утврдити национални идентитет изазвало критике, толико је одлука да држава израђује школске књиге наишло на осуду међу приватним издавачима.

„Парадоксално је да се у времену приватних обданишта, основних и средњих школа универзитета и опште приватизације, супротно Уставу, укида слободно тржиште а успоставља монопол државног издавача", каже Јелена Журић из Едуке.

„Како можемо да будемо сигурни да ће се за тако кратко време, до 2026, у школама наћи управо најквалитетнији уџбеници, и то без икакве могућности конкуренције?", додаје.

До пре 20-ак година деца су учила из истих књига Завода за уџбенике, што се променило отварањем тржишта и доласком приватних издавача.

Соња Арсић Вукомановић добро памти време од пре две деценије, али јој је тешко да „извага шта смо добили, а шта изгубили доласком већег броја издавача".

Наставницима, каже, одговара што сада могу да бирају између више уџбеника.

„С друге стране, направило се море издавача, у коме је тешко и изабрати, при томе нам се и сугерише шта да бирамо, што ствара конфузију.

„Тиме се оптерећују и родитељи више деце, која не могу да наслеђују уџбенике, јер се не бирају исти издавачи сваке године", објашњава.

Аутори уџбеника, међутим, истичу да је улазак већег броја издавача на тржиште допринео већем квалитету.

Тај квалитет не огледа се у самом садржају, који је битно омеђен прописан програмом, већ у начину на који је он представљен и како подстиче децу на рад и размишљање.

„Свеукупно, рецимо на примеру пет издавача, може се, с великим поуздањем утврдити да уџбеници никада нису били бољи", каже Журић.

И структура уџбеника, и прилагођеност ђацима да из њих стичу знања, као и ликовно-графичка опремљеност значајно су узнапредовали, додаје.

Зато је критична према најавама надлежних.

„Квалитетно образовање један је од највиших националних интереса, а оно је директно засновано на добрим програмима и уџбеницима за све циклусе образовања и за све предмете, а не само за поједине", закључује Журић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]