Разгледница Риге: Сецесија, залив и пијаца

Зелена и плава, шарена и сивкаста - све су то нијансе Риге.

Главни град Летоније спаја мноштво боја, како градским зеленилом, шумама и реком Западном Двином (Даугава), која се улива у залив назван по престоници - делу Балтичког мора, тако и архитектуром и временским приликама.

Рига је настала почетком 13. века као лучки град и у наредних пар векова била један од центара Ханзеатске лиге, средњовековног савеза трговачких еснафа (удружење људи који раде исти посао или занат) градова у централној и северној Европи, доминантне на Балтичком мору.

Иако је већи део објеката изгорео или уништен у ратовима, историјски центар Риге је заштићен и налази се на листи Светске културне баштине (УНЕСКО) од 1997.

Летонска престоница, у којој живи око 850.000 људи, више од трећине укупног становништва ове балтичке земље, сведок је многих историјских догађаја, освајања и укрштања бројних култура, као и економских и трговачких путева, те не чуди што се у њој данас осликавају разни утицаји.

Зато широм Риге наилазимо на различити културне, архитектонске и географске симболе, између осталих, сецесију, уметнички стил, радо виђен на бројним градским објектима, оближњи Ришки залив и, једну од најимпозантнијих пијаца у Европи, несвакидашњег историјата.

Европска престоница сецесије

Оно што је у архитектонском смислу Суботица за Србију, то је Рига за Европу - престоница сецесије.

Више стотина зграда у овом граду на реци Западној Двини (другачије Даугава) изграђено је у овом лепршавом уметничком стилу, заступљеном крајем 19. и почетком 20. века.

То се поклапа са периодом у коме је Рига доживела економски и демографски процват.

Најзаступљенија је у делу града под називом „Тихи центар", а бисер сецесије је вероватно улица Алберта, где се овај уметнички стил може запазити на фасадама више објеката, изграђеним од 1901. до 1908. године.

Чак осам грађевина у овој улици су препознате као „архитектонски споменици од националног значаја".

Важне зграде у стилу сецесије налазе се, између осталог, у улицама Елизабетес и Стрелниеку.

Дете Балтичког мора - Ришки залив

Ришки залив и Балтичко море деле заједничку прошлост.

Ово море на северу Европе које, између осталог, запљускује обале Скандинавског полуострва, може се посматрати као „чедо последњег леденог доба" које се завршило пре око 12.000 година.

На простору Балтика некада се налазио велики ледник иза кога је, по повлачењу, остала огромна водена површина која је прошла кроз различите фазе, како кроз језерску, тако и кроз морску.

Последња се завршила пре око 8.000 година када је настало, релативно младо, Балтичко море каквим га данас познајемо - и којем припада Ришки залив.

И данас током зиме долази до смрзавања делова Ришког залива, те се кроз рупе на површини одвија риболов на леду, те пецају његове редовне станарке, рибе папалине и харинге.

На обалама Ришког залива, пола сата возом од Риге, налази се и туристичко место Јурмала, наводно једно од омиљених летовалишта највиших комунистичких функционера из времена Совјетског савеза.

На више километара дугој пешчаној обали је и објекат у сецесији из 1916. године, такозвана кућа на плажи Емилије Рацене.

Некада хангар за цепелине, данас једна од највећих пијаца Европе

У срцу Риге, покрај Западне Двине, налази се и њена чувена Централна пијаца.

Поред тога што је једна од највећих у Европи, пијаца има и интересантан развојни пут.

Састоји се од пет великих објеката са полукружним кровом који су првобитно изграђени као хангари за немачке цепелине (другачије дирижабл), врсту великог ваздушног брода.

За потребе пијаце су после Првог светског рата реконструисани, те су задржани само њихови горњи делови, док су основне конструкције изграђене од цигли и армираног бетона.

Отворена је 1930. и део је заштићеног историјског центра Риге под УНЕСКО-м.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]