Астрономска трошења на војске угрожавају животну средину на Земљи

Војске из читавог света говоре о хитној потреби за додатним наоружавањем, док истовремено климатски крах постаје огромна претња по безбедност, упркос томе што њихове властите емисије угљеника настављају да расту.

Штавише, извештај генералног секретара УН-а Антонија Гутереша упозорава да астрономско трошење на војску може заправо да убрза климатски крах.

На све то, рапидно ширење потенцијално продужених сукоба широм света могло би да укаже на значајно веће трошење на војску у догледној будућности, а самим тим и на раст емисија угљеника.

Неки стручњаци се брину и зато што се ресурси преусмеравају са ублажавања климатске кризе и прилагођавања на њу на одбрану.

Колико емисија војске стварно испуштају?

Не постоји један проверен извор бројки о емисијама војски из читавог света, али неке владе стварно објављују ове цифре добровољно.

Поједини стручњаци су изградили глобалну слику на основу пројекција и прорачуна.

Према најновијем извештају генералног секретара Уједињених нација, „тренутне најбоље рачунице сугеришу да светски војни сектор емитује између 3,3 и 7 одсто укупних емисија гасова ефекта стаклене баште.“

Да су војске из читавог света једна земља, биле би четврти највећи емитер после Кине, САД и Индије, према заједничкој студији из 2022. године Опсерваторије сукоба и животне средине, добротворне организације из Велике Британије која истражује утицај војних активности на животну средину, и Научника за глобалну одговорност, независне организације која заговара праксу етичких наука у технологији.

А све већи војни буџети у читавом свету указују на то да ће све то бити само још горе.

Светско трошење на војску достигло је 2024. године 2,7 билиона долара, обележивши раст од 9,4 одсто у односу на претходну годину и рекордни сок најмање од окончања Хладног рата, према Стокхолмском институту за међународно истраживање мира, независне организације која истражује сукобе.

Он истиче да је 2024. године више од 100 земаља повећало трошење на војску, са посебно рапидним растом у Европи и на Блиском истоку.

Раније ове године, Северноатлантски савез (НАТО) саопштио је да ће до 2035. године његове земље чланице повећати трошење на одбрану и безбедност са два на пет одсто њиховог бруто друштвеног производа (БДП).

Ово је уследило пошто се крупни војни карбонски отисак НАТО чланица повећао за 30 милиона тона између 2021. и 2023. године, пратећи раст трошења на војску у истом периоду.

То је отприлике еквивалент више од осам милиона аутомобила на путевима, према Транснационалном институту, међународном институту за истраживање и заступање који ради на одрживости планете.

Ко највише загађује животну средину?

Стручњаци упозоравају да су прави изазови декарбонизовати велике оружане системе као што су борбени авиони, тенкови, ратни бродови и подморнице, који захтевају значајну количину горива да би функционисали.

Светски гледано, борбени авиони спадају међу машине које су најгладније енергије, кажу они.

У америчкој војсци, млазно гориво је износило 55 одсто укупне потрошене енергије за америчко Министарство одбране (сада преименовано у Министарство рата) у последњих пола године, према нашироко цитираној студији.

На сваких пређених 100 наутичких миља (185 километара), ловац Ф-35 америчких ваздухопловних снага емитује угљен диоксид као просечан британски аутомобил на бензин за годину дана, према истраживању објављеном 2022. године у часопису Нејчер.

„Сваке године, употреба млазног горива само у америчкој војсци произведе еквивалент шест милиона америчких путничких аутомобила“, додаје се.

Упркос овоме, Америка је 2024. године повећала потрошњу за 5,7 одсто у односу на претходну годину и остала је земља која највише троши на одбрану на свету, према Стокхолмском институту за међународни мир.

„Појачавање војне производње да би се повећале војне залихе троши много енергије, док технолошки напреци у војној технологији са мањим трошењем угљеника остају ограничени“, рекао је Даг Вир из Опсерваторије за сукобе и животну средину.

Јасни приоритети

ББЦ је питао америчко Министарство рата шта би ова повећана потрошња могла да значи за његове емисије угљеника и да ли постоје планови за декарбонизацију њиховог војног сектора.

„Америчко Министарство рата избацује програме и иницијативе климатских промена који нису у складу са суштинском мисијом ратовања овог министарства“, написао је главни портпарол Пентагона Шон Парнел у одговору мејлом ББЦ-ју.

„Усредсређени смо на унапређење убитачности, ратовања и борбене готовости као главних циљева наших напора.

„Ми то радимо на три начина: тако што враћамо ратнички дух, обнављамо нашу војску и поново успостављамо одвраћање.“

НАТО није одговорио на слична питања која смо им послали, али аналитичари кажу да напори ове организације за ублажавање њихових увећаних емисија угљеника нису нарочито ефикасни.

„У овом тренутку, напори за декарбонизацију остају скромни у поређењу са размерама буџета за наоружавање“, каже Димитра Кутузи, виша политичка службеница при Европској организацији војних удружења и синдиката у Бриселу.

„Европске одбрамбене индустрије почињу да интегришу енергетску ефикасност и одрживост у њихово планирање, али за системе који се произведу данас и даље ће бити потребне године пре него што постану оперативни“, упозорила је она.

Цена рата

Иако је тешко измерити тачну цену сукоба у погледу климатске штете коју наноси, неки актуелни ратови пружају увид у масовност њиховог утицаја на животну средину.

Анализа рата Русије и Украјине проценила је да је у првој години сукоба емитовано око 175 милиона тона гасова ефекта стаклене баште, према извештају објављеном 2024. године.

Једна друга студија објављена у мају о рату Израела и Газе проценио је емисије угљеника из директних војних активности на скоро 1,9 милиона тона, за шта је рекла да је годишња емисија 36 појединачних земаља и територија.

„Било да је у питању брзи борбени авион, или фрегата, или тенк, ми још увек немамо технологију која ће обезбедити војне способности без емисија“, рекао је Ричард Наџи, пензионисани генерал британске војске и бивши виши званичник НАТО.

„И стога морамо да прихватимо реалност, а то је да све док се та технологија не појави, нећемо моћи да смањимо наше емисије онолико колико бисмо волели.“

Дакле, више новца за одбрану значи мање новца за климатска средства.

Извештај генералног секретара Уједињених нација објављен у септембру показује да је годишња финансијски рупа за Одрживе развојне циљеве УН-а већ четири билиона долара (половина од тога је недостатак конкретно намењен за енергетске и климатске потребе).

У извештају се упозорава да ће наредних година дефицит порасти на 6,4 билиона долара истовремено док би светско трошење на војску могло да достигне 6,6 билиона долара до 2035. године.

Пише и да најбогатије земље света троше 30 пута више на војску него што издвајају за климатска средства за најугроженије земље.

Погледајте видео: Богате земље прекршиле обећање вредно 100 милијарди долара за заштиту планете

После овогодишње климатске конференције ЦОП29 у Азербејџану, развијене земље су се сложиле да обезбеде 300 милијарди долара годишње до 2035. године, док земље у развоју кажу да је потребно више од билион долара годишње за прилагођавање на најгоре последице климатских промена.

„Светски буџет за војску износи око 2 билиона долара годишње“, рекао је Хуан Карлос Монтереј Гомез, специјални заступник Панаме за климатске промене, на климатским преговорима ЦОП29 у Бакуу, у Азербејџану, у новембру 2024. године.

„Два и по билиона долара да убијамо једни друге није превише, али је билион долара за спасавање живота неразумно.“

Али сада почињу да се јављају сумње да ли ће уопште претходна обећања бити испуњена.

Према Организацији за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), 11 земаља донатора најавило је да ће срезати званичну развојну помоћ, што је помоћ страним земљама која обухвата и климатске средства - између 2025. и 2027. године.

Велика Британија, на пример, рекла је да ће повећати улагања у одбрану смањењем трошења на хуманитарну помоћ са 0,5 одсто бруто националног дохотка на 0,3 одсто до 2027. године.

„Имаћемо војске хтели ми то или не“, каже генерал Наџи.

„Најбољи начин да се смање емисије војски у рату је тако што ћете за почетак имати јаку војску која се понаша као фактор одвраћања, а управо то НАТО и Велика Британија покушавају да постигну.“

Други би могли да се запитају да ли ће повратак јаких војски заиста успети да заштити људе од разорних последица погоршавања климе или ће само убрзати њене последице.

Оружја попут овог доприносе загађењу животне средине:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]