'Мозак иза напада 11. септембра' спреман да призна кривицу, зашто Америка покушава да га спречи

Оптуженик који је стајао иза напада 11. септембра 2001. године требало би да се изјасни кривим у петак, више од 23 година након што је читав свет уздрмала смрт скоро 3.000 људи у САД.

Халид Шеик Мухамед, често називан само КСМ, требало би да се изјасни на ратном суду у морнаричкој бази у заливу Гвантанамо, на југоистоку Кубе, где га скоро две деценије држе у војном затвору.

Мухамед је најозлоглашенији затвореник Гвантанама и један од последњих којег држе у овој бази.

Али могло би да дође до даљих одлагања пошто је америчка влада изнела тврдњу да би дозвољавање да дође до нагодбе нанело „непоправљиву" штету и њој и јавности.

Дан пре него што би требало да се саслушају споразумна признања кривице, владала је збуњеност међу породицама, званичницима и правним тимовима у бази док чекају да виде шта ће се даље дешавати.

Шта је заказано ове недеље?

На рочишту које треба да започне у петак ујутро, Мухамед би требало да се изјасни кривим за улогу у нападима од 11. септембра 2001. године, кад су отмичари заузели путничке авионе и ударили њима у Светски трговински центар у Њујорку и у Пентагон надомак Вашингтона.

Још један авион је ударио у поље у Пенсилванији након што су путници пружили отпор отмичарима.

Мухамед је оптужен за кривична дела међу којима су завера и убиство, а у његовој оптужници су наведена имена свих 2.976 жртава.

Он је претходно рекао да је испланирао „операцију 9/11 од А до З" – осмисливши идеју да обучи пилоте тако да се залете комерцијалним авионима у зграде и да је те планове средином деведесетих изнео Осами бин Ладену, лидеру милитантне исламистичке групе Ал Каида.

Ако буде дошло до њега, рочиште у петак требало би да се одржи у судници у бази, где ће породице настрадалих и новинари седети у галерији за посматраче иза дебелог стакла.

Зашто се ово дешава 23 године после напада?

Преткривични поступак, који се одржава на војном суду у морнаричкој бази, траје већ више од деценије, додатно закомпликован питањима да ли мучење Мухамеда и других оптуженика док су били у америчком притвору квари доказе.

После хапшења у Пакистану 2003. године, Мухамед је провео три године по тајним затворима ЦИА-е познатим као „црне локације", где је 183 пута био изложен симулираном дављењу, илити „вотербордингу", између осталих такозваних „напредних техника саслушања" у које спадају лишавање сна и принудна голотиња.

Карен Гринберг, ауторка књиге Најмање најгоре место: Како је Гвантанамо постао најозлоглашенији затвор на свету, каже да је употреба мучења учинила „практично немогућим да се ови случајеви доведу на суд на начин који би поштовао владавину права и америчку јуриспруденцију".

„Очигледно је немогуће изнети доказе у овим случајевима без употребе доказа добијених мучењем.

„Штавише, чињеница да су ови појединци били мучени додаје још један ниво сложености самом кривичном гоњењу", каже она.

Случај такође спада под надлежност војних комисија, које раде по другачијим правилима од традиционалног америчког кривичног правосуђа, што успорава сам процес.

Нагодба је постигнута прошлог лета, после две године преговора.

Шта ова нагодба подразумева?

Нису објављени сви детаљи нагодбе постигнуте са Мухамедом и двојицом његових саоптужених.

Знамо да нагодба значи да му не прети суђење са смртном казном.

На рочишту у среду, његов правни тим потврдио је да је он пристао да се изјасни кривим по свим тачкама оптужнице.

Мухамед се није обратио суду лично, већ је разговарао са властитим тимом који је прошао кроз читаву нагодбу, направивши мале корекције и измене формулација заједно са тужилаштвом и судијом.

Ако буде признао кривицу, а суд прихвати ту нагодбу, следећи корак биће именовање војне пороте, познате као веће, које ће саслушати доказе на током самог изрицања пресуде.

На суду у среду, адвокати су то описали као неку врсту јавног суђења, на ком би преживели и чланови породица настрадалих добили прилику да дају властите изјаве.

Кључна за пристанак тужилаштва на нагодбу била је гаранција „да можемо да представимо све доказе које смо сматрали неопходним за успостављање историјске евиденције о учешћу оптужених у ономе што се десило 11. септембра", рекао је тужилац Клејтон Џ. Тривет Млађи.

Али чак и ако нагодбе буду одобрене, проћи ће много месеци пре него што ови поступци буду започели и на крају буде била изречена пресуда.

Зашто америчка влада покушава да блокира нагодбе?

Амерички министар одбране Лојд Остин именовао је вишег званичника који је потписао нагодбу.

Али он је у време потписивања био на путу и наводно је био затечен тим чином, према писању Њујорк тајмса.

Неколико дана касније, покушао је да га повуче, рекавши у допису: „Одговорност за такву одлуку требало би да буде на мени као врховој власти."

Међутим, и војни судија и војно жалбено веће донели су одлуку да је погодба важећа и да је Остин реаговао прекасно.

У још једном покушају да блокира нагодбу, влада је ове недеље затражила од федералног апелационог суда да интервенише.

У судском поднеску стоји да су Мухамед и друга двојица оптужени за „чињење најтежег кривичног дела на тлу Америке у њеној савременој историји" и да би спровођење нагодбе „лишило владу и амерички народ јавног суђења за утврђивање кривице оптуженика и могућност смртне казне, упркос чињеници да је министар одбране повукао те споразуме".

После саопштавања нагодбе прошлог лета, републикански сенатор Мич Меконел, тада лидер странке у дому, издао је саопштење у ком ју је описао као „гнусно одрицање владе од одговорности да брани Америку и обезбеди правду".

Шта кажу породице настрадалих?

Неке породице настрадалих у нападима такође су критиковале нагодбу, рекавши да је сувише попустљива или нетранспарентна.

Говорећи за ББЦ прошлог лета, Тери Страда, чији је муж Том страдао у нападима, описала је нагодбу као „давање затвореницима у Гвантанаму тачно оно што желе".

Страда, национална председница групе активиста Уједињене породице 9/11, рекла је: „Ово је победа за Халида Шеика Мухамеда и другу двојицу, ово је победа за њих."

Друге породице виде споразуме као пут до пресуда у сложеном и дуготрајном поступку и биле су разочаране најновијом интервенцијом владе.

Стивен Герхарт, чији је млађи брат Ралф страдао у нападима, долетео је до залива Гвантанамо да би гледао Мухамедово изјашњавање о кривици.

„Који је крајњи циљ Бајденове администрације? Да добије одлагање и да се све пренесе на следећу администрацију? Са којим циљем? Мислите на породице. Зашто продужавате ову сагу?", рекао је он.

Герхарт је за ББЦ рекао да нагодбе „нису победа" за породице, али да је дошло „време да се пронађе начин да се све ово закључи, да се ти људи осуде".

Зашто се поступак води у Гвантанаму?

Мухамед је држан у војном затвору у заливу Гвантанамо од 2006. године.

Затвор је отворен пре 23 године – 11. јануара 2002. године – током „рата против терора" који је уследио после напада од 9/11, као место за држање осумњичених терориста и „илегалних непријатељских бораца".

Већина која је била држана тамо никада није оптужена, а војни затвор се нашао на мети критике група за заштиту људских права и Уједињених нација због тамошњег третмана притвореника.

Већина је сада репатрирана или пресељена у друге земље.

У затвору се тренутно налази њих 15 – што је најмањи број у његовој историји.

Сви сем њих шесторице оптужени су или осуђени за ратне злочине.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]