Иде ли Република Српска ка независности: Шта пише у нацрту новог Устава

Бојана Шешлија већ осам година живи у Канади, у месту удаљеном 3.000 километара од главног града Отаве. Држављанка је Канаде и Босне и Херцеговине.

До 2017. је живела у Источном Сарајеву које је Дејтонским мировним споразумом смештено у Републику Српску, један од два ентитета у БиХ.

Последњих дана је у посети домовини - Босни и Херцеговини, а док се спрема за одлазак на кафу са пријатељицом с чуђењем одбацује могућност да ће ускоро можда морати да се одрекне једног држављанства.

„То није у реду", каже Шешлија за ББЦ.

То је само једна од новина новог Устава Републике Српске који су посланици у Народној скупштини Републике Српске (НСРС) усвојили у фази нацрта у четвртак увече, 13. марта.

Босна и Херцеговина је Дејтонским мировним споразумом, по окончању рата 1995, подељена на два ентитета - Републику Српску где живи већински српско становништво и Федерацију БиХ у којој су већином Бошњаци и Хрвати.

У односу на постојећи врховни правни акт у ентитету РС, новим је планирано је да се одузму многе надлежности држави БиХ попут војске, именовања амбасадора, укидања функције потпредседника и начина доношења закона.

„Мени то изгледа као играње са ватром и покушај Милорада Додика и врха режима да се супротставе можда и целој држави", каже Ђорђе Вучинић, посланик опозиционе Листе за правду и ред у НСРС.

„Као нека врста покушаја да се спасу од свих оних последица који чекају пред Судом Босне и Херцеговине и неких евентуалних нових процеса који се најављују."

Угрожавање Дејтонског мировног споразума

Претходних недеља Народна скупштина Републике Српске усвојила је низ спорних закона којима се на половини територије Босне и Херцеговине одузима надлежност Суда БИХ, Тужилаштва и безбедносне агенције, што је Уставни суд БиХ привремено укинуо.

Затим је Тужилаштво БиХ издало налог за привођење председника Републике Српске Милорада Додика, који је потписао све те законе, јер га сумњиче за „напад на уставни поредак".

Све је почело када је Додик првостепено осуђен на годину дана затвора због непоштовања одлука Високог представника међународне заједнице – врховног ауторитета у земљи последњих 30 година.

Додик читав процес назива „политичким прогоном и хајком".

„БиХ никада није предвиђена да буде надређена Републици Српској.

„Ми настављамо свој пут, не одустајемо. Покрећемо процедуру измена Устава РС, јер је време да јасно и гласно кажемо ' о Српској ће одлучивати само њене институције, а не страни центри моћи", написао је на Иксу.

Најава усвајања новог устава изазвала је бројне реакције.

Из канцеларије високог представника у БиХ Кристијана Шмита упозорили су народне посланике да тренутни процес у Скупштини РС представља озбиљну опасност.

„Предложени нацрт Устава Републике Српске јасно крши и Општи оквирни споразум за мир и Коначну арбитражну одлуку за Брчко и суштински их доводи у ризик", саопштено је из Канцеларије.

Из Мисије ОЕБС-а на чије мишљење се позвао Уставни суд приликом привремене суспензије недавно усвојених закона у НСРС кажу да Нацрт Устава Републике Српске директно крши уставни поредак БиХ.

„И представља опасан покушај нарушавања правног оквира државе, слабљења институционалног интегритета и продубљивања политичких подела."

Двојно држављанство

Према актуелном Закону о држављанству БиХ, грађани имају могућност двојног држављанства са државама са којима је БиХ потписала билатерални споразум, али не постоје механизми контроле ни за оне који имају пасоше и земаља са којима нема оваквог споразума.

„Нама који живимо у нестабилној земљи одговара да имамо двојно држављанство. Овде је увек нестабилно и волимо да имамо ту отворену могућност", искрена је Шешлија.

Међутим, то би измене устава могле ограничити.

У члану 11 нацрта Устава наводи се да грађани „Републике Српске могу имати и држављанство Србије у складу са међудржавним уговором Републике Српске и Републике Србије."

За Вучинића то је један од наспорнијих делова новопредложеног Устава.

Подсећа да БиХ тренутно има споразум о двојном држављанству са Србијом, Хрватском и Шведском.

„То је у овим оквирима неспроводиво, ово је само неки покушај у тренутној ситуацији да се атмосфера доведе до усијања", каже Вучинић који је у среду избачен са седнице НСРС.

Подсећа да у РС има доста Срба који су током ратних деведесетих дошли из Крајине, са простора Хрватске, па се поставља питање да ли они губе право на држављанство Хрватске, која је и чланица Европске уније.

Опозиција: Нови устав неспроводив

Многе најављене промене у новом Уставу су немогуће, оцењује Нурко Побрић, професор уставног права из Мостара.

„Њихова примена је немогућа", каже Побрић.

Нацрт Устава је усвојен са 50 гласова за од 83 посланика присутних у сали Скупштине.

Већина опозиционих заступника није присуствовала гласању, а посланици Социјалдемократске партије, Страннке демократске акције и Листе за правду и ред гласали су против нацрта.

Посланици опозиције који су против нацрта новог Устава кажу да су покушаји доношења новог Устава неспроводиви, нереални и да су исхитрени.

Посланици владајућих странака мисле супротно. Кажу да оно што не ваља могу поправљати у ходу - на јавним расправама.

„Нема ствари која може бити непроводљива", каже Данијел Јошић, посланик владајуће Додикове странке СНСД за ББЦ.

Многи новитети у новом Уставу у супротности су са законима на нивоу државе, сматра народни посланик и студент Правног факултета у Новом Саду.

И само покретање процедуре уставних промена сматра непромишљеним и беспотребним јер сада „није време за то".

„Идемо у једну авантуру која је пре свега неозбиљно припремљена. Некако се иде све да то завршимо кроз пет минута без неке озбиљније расправе", става је Вучинић.

Дан касније за скупштинском говорницом Додик је поручио како „Устав никада није авантуризам".

Право на самоопредељење

Нови Устав предвиђа и право на самоопредељење и повлачење из Оквирног споразума за мир којим је завршен крвави рат деведесетих.

У нацрту устава се помиње и како је Република Српска „држава српског народа и свих народа који у њој живе".

За Вучинића је то већ виђена прича о самосталној Републици Српској.

„Нацрт смо добили можда два сата пре седнице, тако па је врло неозбиљно да на тај начин дискутујемо о једној тако важној теми, ако уопште мисле озбиљно да се баве овим."

Посланици опозиционе Српске демократске странке избачени су пре гласања са седнице.

Оснивач СДС-а Радован Караџић пред Међународним механизмом за кривичне судове правоснажно је осуђен на доживотну казну затвора.

Проглашен је кривим за геноцид, злочине против човечности те кршење закона и обичаја ратовања.

Данас његов СДС позива на мир и рационално вођење политике, оптужујући председника Републике Српске да ради против интереса ентитета.

Милорад Додик је крајем фебруара неправоснажно осуђен на годину затвора и шест година забране обављања функције председника РС јер није поштовао одлуке високог представника у БиХ.

Истог дана је најавио измене закона којим се забрањује рад државног правосуђа у РС.

Уставним променама председник не може кривично одговарати због потеза направљених у служби.

Опозиција мисли да је управо процес против Додика, за којег је Тужилаштво издало наредбу о привођењу јер се није појавио на саслушању, стварни разлог предлога новог Устава.

„Ово само може да предложи човек, односно групација људи који прије свега не воде одговорну националну политику према свом народу, самим тим према Републици Српској и БиХ", рекао је за Огњен Бодирога, народни посланик СДС-а, који је у једном тренутку удаљен из скупштинске сале.

Сматра да предложене уставне промене производе атмосферу страха и угрожавају положај Републике Српске.

„Ово је један авантуризам који рационалном човеку не могу пасти на памет", каже за ББЦ у паузи скупштинског заседања.

Како се доноси нови Устав у РС?

За усвајање Нацрта новог Устава потребна је општа већина, а за усвајање Устава у форми предлога је потребна двотрећинска већина посланика од њих 83.

Која је процедура за доношење неопходна зависи од тога да ли је реч о изменама устава или доношењу новог Устава, каже Дејан Лучка, правник и директор Бањалучког центра за људска права.

Устав Републике Српске је донесен пре рата у БиХ, 1992. године и од тада је допуњаван са укупно 122 амандмана.

„Уставом Републике Српске је дефинисано да само Народна скупштина има уставотворну власт, док Веће народа има законодавну власт и одлучује о изменама постојећег устава, заједно са Народном скупштином, док је у самом уставу дефинисана 'промена устава'", појашњава Лучка.

Тренутно због уставних празнина постоје различита становишта о доношењу новог устава Републике Српске.

„Можда и највећа тачка спорења односи се на потребу потврде устава у Већу народа.

„Једна страна сматра да ово тело треба да учествује у доношењу новог устава, док друга сматра да Веће народа нема ту надлежност."

Веће народа је посебно тело које одлучује о томе да ли је повређен витални национални интерес, али и о промени Устава Републике Српске.

Бодирога ипак сматра да је одлуку о покретању израде новог устава морало потврдити и Веће народа.

„Јер уколико Веће народа потегне витални интерес, оно може да одбаци ову одлуку", става је Бодирога.

Професор Побрић сматра да ако би био усвојен нови устав он не би био у складу са државним Уставом, што би се могло проверити пред Уставним судом БиХ.

„Несумњиво да би тај устав био проглашен неуставним", уверен је Побрић.

Уколико буде настављен процес усвајања Устава то ће потрајати месецима.

Бојани то оставља довољно времена за размишљање.

„Још не знам да ли бих се одрекла канадског или босанског држављанства."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]