Љубавна прича муслимана и јеврејке који су спасавали људе од талибана

Када је Кабул пао у руке талибана у августу 2021. године, свет је гледао хаотичне призоре Авганистанаца који се гурају на аеродрому, очајнички покушавајући да побегну из земље.

У Вашингтону, престоници Сједињених Држава (САД), бивши болничар у америчкој морнарици по имену Сафи Рауф почињао је сопствену мисију спасавања пријатеља и колега у Авганистану.

Није могао ни да замисли да ће спасавајући животе пронаћи и љубав, и да ће се, иако је муслиман, заљубити у јеврејку, упркос верским и другим разликама.

„Бојажљиво сам почео да помажем једном човеку", присећа се Сафи.

„То је успело.

„Онда сам помогао другом, па трећем.

„И одједном је то постала огромна операција која је подразумевала стотине људи на терену у Авганистану и десетине нас у Вашингтону".

Сафи, који је рођен у избегличком кампу и као тинејџер емигрирао у САД, био је у средишту акције спасавања.

У тим напетим околностима упознао је Сами Канолд, позоришну редитељку из Њујорка, која је очајнички покушавала да извуче породицу пријатеља из авганистанске престонице Кабула.

„Нисам имала апсолутно никакве везе преко којих би могла да помогнем тим људима", прича Сами.

„Онда сам видела телевизијски прилог о Сафијевој групи.

„Обратила сам му се за помоћ.

„Рекао ми је да је најбоље да дођем у Вашингтон и волонтирам у његовом тиму."

Спаковала је кофер, села у воз за Вашингтон и ушла у оперативни центар препун војних ветерана.

„Ја живим у позоришном свету мјузикла", каже уз осмех.

„Ово је био потпуни културни шок."

Сами није знала ништа о Авганистану, али је имала вештине које су се убрзо показале неопходним.

„Навикла сам на рад у табелама и комуникацију.

„Тако сам постала задужена за комуникације. Ко би то очекивао?"

Искре љубави усред хаоса

Упркос ванредном стању и напетости у оперативном центру, дешавало се и нешто неочекивано.

„Да ли је постојала привлачности? Мислим да јесте", признаје Сами.

Сећа се да је на интернету потражила податке о Сафију да провери да ли је „довољно млад за везу".

„Претражила сам његово име и године јер је тада био толико мршав услед стреса да је изгледао много старије него данас", додаје она.

У прву дугу шетњу кренули су у три ујутру, у ноћи када су са зебњом чекали да евакуисани људи прођу контролне пунктове талибана.

Шетали су поред споменика у Вашингтона док нису стигли до Меморијалног центра Абрахама Линколна.

„Било је као у филму", каже Сами.

„Помислила сам: 'Хоћу ли се удати за овог типа?'".

Њихов први пољубац се догодио касније, на балкону оперативног центра.

Сафи је био нервозан, и почео је да прича о аутомобилима.

Ипак, њихова веза је брзо јачала, чак и када су наилазили на културолошке препреке.

„Сами би ме питала хоћу ли је упознати са породицом и говорила би да то није могуће", каже Сафи.

Његова побожна муслиманска породица очекивала је да ће се по уговореном браку оженити Авганистанком.

А Сами је јеврејка.

Ипак су наставили романтичну везу.

Један од испита њихове љубави био је када је Сами увела Сафија у њен свет - свет мјузикла.

Заједно су отишли да гледају мјузикл Јадници.

„Укратко, Сафи је одлепио за мјузиклима", каже Сами.

„Много се заљубио у мјузикле, а посебно у Јаднике, што је за мене била реакција какву сам само могла да сањам".

Сафи је био опчињен.

„Одрастао сам борећи се за опстанак и дубоко сам се поистоветио са ликом Маријуса, који је бунтовник, али је и способан да воли".

Заточеништво

У децембру 2021. године Сафи је са братом отишао у Кабул ради хуманитарног рада.

Иако су га саветовали да не иде, Сафи каже да су му талибани гарантовали амнестију и заштиту.

Међутим, дана када је требало да напусте Авганистан, Сафија, његовог брата и још пет страних држављана ухапсила је талибанска обавештајна служба.

Првих неколико дана био је сам у леденој ћелији у подруму.

„Соба је била мања од четири квадратна метра.

„Без прозора, без кревета", сећа се Сафи.

За то време Сами је у Њујорку била у паници.

Проверила је његову локацију на Гугл мапи која је показивала седиште обавештајне службе талибана.

„Нисам знала много о локацијама у Кабулу, али сам знала да је то веома лоше", сећа се она.

После неког времена Сафи је успео да се спријатељи са незадовољним стражаром.

Искористио је чињеницу да је стражару био потребан новац за венчање, па је организовао да му рођак достави готовину и мобилни телефон.

У његовој ћелији у подруму, Сафи се попео брату на рамена да ухвати сигнал и послао је Сами поруку: „Здраво, како си? Волим те".

„Први позив стигао је седамнаестог дана", каже Сами.

„Само сазнање да је жив ми је значило све на свеу.

„Било је невероватно чути му глас, али и застрашујуће помислити шта би све тамо могло да се дешава".

Сафи је у заточеништву стално мислио на мјузикл Јадници.

„Првих 70 дана нисам видео сунце.

„Све време смо били у подруму", прича Сафи.

„Било је још седам страних талаца, један од њих се озбиљно разболео, а други је пао у очај".

Тада би тихо запевао Do you hear the people sing?

„То је постала моја песма отпора", каже он.

„Уз сву неизвесност, то је било нешто лепо што ми је помагало да истрајем".

Наставио је да води тајне разговоре са Сами.

„Шапутао сам да ме стражари не би чули, покривао бих се ћебетом", прича он.

„А мој брат је био на око пола метра.

„Понекад је изгледало чудно што у таквим условима покушавам да водим неки романтичан разговор са Сами".

Упознавање родитеља

Преговори са талибанима су се отегли.

Али 70. дана постигнут је договор о ослобађању Сафија.

Сами каже да су у једном тренутку талибани претили погубљењем ако САД не реагују.

„Одлучено је да Сафијеви родитељи и ја одемо у Катар, где су се водили многи преговори и да извршимо притисак да се поступак убрза."

Сами је отпутовала авионом у Катар где су се одржавали преговори, и тамо је упознала Сафијеве родитеље.

„Нису знали да постојим", признаје она.

„А онда смо одједном живели заједно у стану две недеље.

„Пошто Сафијеви родитељи не говоре течно енглески, одлучено је да ја будем нека врста представника породице."

За конзервативне авганистанске муслимане сазнање да им је син у тајној вези са јеврејком је било шок.

Али, ова ситуација их је приморала да је прихвате.

„Заслужни су Сафијеви родитељи", каже Сами.

„Изванредно су ме прихватили."

После 105 дана, Сафи је ослобођен, напустио је Авганистан и коначно је поново био са Сами.

Заједнички живот

Када се Сафи вратио у САД, пар је почео заједнички живот.

Убрзо су организовали венчање на којем су спојили авганистанске, јеврејске и позоришне традиције.

Гости су носили традиционалну авганистанску одећу, певале су се јеврејске песме, а Сафи је чак са пријатељима извео и чувени плес из мјузикла Виолиниста на крову.

Један од дирљивих тренутака био је када је Сами читала одломке из дневника који је водила док је Сафи био у заточеништву.

Сами је 32. дана записала: „Сањам дан када ћу ово читати док седим поред тебе на трему. Молим те, молим те, врати се".

Дневник није читала док га је водила.

„Било је превише болно.

„Али на нашем венчању смо га читали заједно."

И у веренички прстен је уткан делић њихове историје.

Сафи је у њега уградио комадић метала из браве његове затворске ћелије.

„То искуство је поставило темеље нашег живота", каже он.

Лекције о љубави

Сами верује да су њихова искушење утицала на њихов однос.

„Мање се свађамо него било који други пар који познајем", каже она.

„Јер кад некога скоро изгубиш, ситнице нису важне."

А Сафи осећа захвалност.

„Шта год да нам живот приреди, ништа неће бити толико тешко као оно кроз шта смо прошли.

„То што смо овде, несломљени, а и даље заљубљени - то је чудо."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]