Питање које је поделило интернет: Опрати или не опрати пиле пре печења

Перете ли сирово пилеће месо пре термичке обраде?

Ово питање изазива жестоке расправе на друштвеним мрежама.

Званичне препоруке за безбедност хране, које се примењују у великом делу западног света су јасне - не треба прати сирову пилетину, јер се тиме шире штетне бактерије.

Ипак, за многе куваре широм света, то је дугогодишња културна традиција која је уско повезана са чистоћом и бригом о храни.

Неки, попут јамајчанске ТВ куварице и ауторке Ејприл Џексон, намерно подстичу расправу на интернету.

„У поједине видео-клипове намерно убацујем снимке на којима перем пилетину, јер знам да је то врућа тема“, каже она.

„Људи говоре да не би требало да је перем у чинији или судопери, а неки кажу да је то одвратно, да је прљаво".

Али други сматрају да није хигијенски јести неопрано пилеће месо.

Креаторка садржаја Фадва Хилили, која је снимила видео за ТикТок о 10 корака прања пилетине које примењује њена мајка из Марока, каже да ужива да чита коментаре људи испод објава на друштвеним мрежама.

„Пишу ствари попут: 'Зато се не једе код других људи у кући' или 'зато се не једе на послу када сви донесу нешто што су спремили'", каже она.

Ово неповерење према неопраном пилећем месу постоји у многим домаћинствима у Азији, на Карибима, у Јужној Америци, Африци, и у неким медитеранским културама.

А шта каже наука?

ББЦ Светски сервис је посетио лабораторију за испитивање хране да то провери.

Зашто је прање пилетине толико ризично?

Сирово пилеће месо има кампилобактерије и салмонелу, које изазивају тровање храном.

„Када перете пилетину у кухињи, стварате микрокапљице које могу да изазову болест", каже др Кимон-Андреас Карацас, ванредни професор микробиологије хране на Универзитету у Редингу у Уједињеном Краљевству (УК).

Тим капљицама се шири велики број невидљивих бактерија по судопери, радним површинама и намирницама које су у близини.

Да би то показао, Карацас је спровео експеримент у којем је на сирову пилетину нанео хемијску супстанцу која омогућава да се бактерије виде под УВ светлом.

Затим је пилетину прао под млазом воде краће од 10 секунди, а вода која је падала на месо је прскала по судопери.

Голим оком, то су биле обичне капљице воде које се лако обришу, али УВ светло је открило унакрсну контаминацију.

Капљице које су садржале бактерије завршиле су свуда по радној површини, на професоровом мантилу, нашој камери и, што је кључно, на салати и шаргарепи које се једу сирове.

То значи да чак и ако правилно термички обрадите пилетину, ипак можете да се разболите ако друге намирнице ставите на контаминиране површине.

„То је најчешћи начин инфекције салмонелом и кампилобактеријом - када нешто што ћете појести сирово унакрсно контаминирате микроорганизмима са нечега што ће се кувати", објашњава Карацас.

Погледајте видео: Прати или не прати пилетину

Зашто је кампилобактерија толико опасна?

Кампилобактерија је један од четири кључна узрока дијареје у свету, и најчешћи бактеријски узрок гастроентеритиса који изазива пролив и повраћање, углавном код мале деце, наводи Светска здравствена организација (СЗО).

Опаснија је од салмонеле, делимично зато што су ниво салмонеле у живини смањени захваљујући програмима вакцинације, док за кампилобактерију не постоји вакцина.

Обе бактерије природно живе у цревном тракту кокошака.

Током клања и обраде, садржај из црева може да контаминира површину меса.

„Увек треба да се понашате као да пилетина садржи кампилобактерију и салмонелу", каже Карацас.

„Већина кокошака и пилића у свету је из слободног узгоја.

„Они се не узгајају у строго контролисаним условима и имају више салмонеле и више кампилобактерија".

Доза кампилобактерија која изазива инфекцију је изузетно мала - само једна капљица може да садржи око 10 трилиона кампилобактерија, што је више од хиљаду пута од укупног броја људи на планети.

„Ако се само једна капљица кампилобактерија или сока пилетине нађе на нечему, то може да буде довољно да се врло лако разболите", каже Карацас.

Који су симптоми инфекције?

Само у УК-у се сваке године зарази више од 250.000 људи, наводи државна Агенција за безбедност хране.

Симптоми се обично јављају два до пет дана после инфекције, а најчешћи су пролив (често крвав), болови у стомаку, повишена температура, главобоља, мучнина, и повраћање.

Људи старији од 60 година и деца су подложнији тежим облицима болести, а неки људи могу да развију озбиљне и дуготрајне симптоме који захтевају лечење антибиотицима.

Код неких људи инфекција може да узрокује синдром иритабилног црева и артритис, а у ретким случајевима и врсту парализе познате као Гилен-Бареов синдром.

Али људи често не повезују стомачне тегобе са припремом пилетине.

Стручњаци кажу да се многе инфекције никада званично не дијагностикују, а статистика обухвата само случајеве оболелих који су потражили лекарску помоћ и дали узорак на анализу.

„Ми заправо видимо само врх леденог брега, а стварни број случајева може да буде и десет пута већи", каже Карацас.

Зашто људи и даље перу пилетину?

Студија објављена 2024. године у научном часопису Фоод Цонтрол (Контрола хране) показала је да 96 одсто испитаника у осам земаља југоисточне Азије пере пилетину.

Између 39 одсто и 70 одсто потрошача у Сједињеним Америчким Државама (САД), Европи и Аустралији то такође ради, показала су истраживања спроведена током последње деценије.

У већем делу западног света пилетина се обрађује у строго регулисаним индустријским условима и продаје се чиста.

Међутим, у многим подручјима кокошке често кољу људи на њиховим имањима, понекад и на пијацама, где је приступ чистој текућој води и хигијенским површинама често ограничен.

У таквим случајевима, прање пилетине је неопходно.

Међутим, за неке људе то није само питање хигијене, већ и идентитета, вапитања и везе са домом.

Када се куварица Џексон преселила у УК и видела упозорења на амбалажи да сирово пилеће месо не треба прати, била је толико изненађена да је фотографију послала породици на Јамајци.

Каже да разуме научна објашњења, али додаје: „Када перемо пилетину, види се да вода постаје мутна".

„Постаје веома мутна, и културолошки ми не желимо да једемо тако нешто".

Многи тврде да је важно како се пере пилеће месо.

Обе куварице са којима је ББЦ разговарао перу пилетину у чинији, често додају сирће или лимету, а затим темељно очисте и дезинфикују судоперу и радне повришине.

„Моја мајка потпуно опере судоперу врућом водом и сапуном, а затим је попрска антибактеријским средством", каже Хилили.

Они који снажно заговарају прање пилетине сматрају да је општа препорука да се пилетина не пере још једна недоследност у смерницама за безбедност хране.

„Када перете даску за сечење на којој је била пилетина, ризик је исти", каже Џексон.

„У француској кухињи, на пример, пилетина се пре кувања ставља у пац, што значи да се држи у сланој води", додаје она.

„А никада нисам чула да неко саветује да се то не ради.

„А поступак је у суштини исти".

Иако је Карацас сагласан да прање у чинији може да буде безбедније, упозорава да је и то ризично, а да прање лимуном или сирћетом не смањује значајно велики број бактерија.

„Једини начин да се бактерије униште јесте термичка обрада, а већину пилећег меса у продаји је већ опрао произвођач.

„Зато заиста нема потребе да се поново пере", закључује он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk