Лувр опљачкан за седам минута: 'Заказали смо', признала директорка музеја

Француска је и даље у шоку због пљачке једног од најпознатијих и најпосећенијих музеја на свету - Лувра - усред дана.

Лопови, опремљени електричним алатима, провалили су у Лувр око 9.30 и за само седам минута похарали галерију са осам вредних драгуља француских владара.

Нисмо успели да на време откријемо банду лопова и спречимо их да украду драгуље, чија је вредност процењена на 88 милиона евра, рекла је директорка музеја.

Обраћајући се први пут јавно после пљачке 19. октобра, Лоренс де Кар је рекла француским сенаторима да је видео надзор око Лувра слаб и „застарео".

Једина камера која је надзирала тај спољашњи зид Лувра, преко којег су лопови ушли, била је усмерена на другу страну од балкона на првом спрату који је водио до Галерије Аполона у којој су били драгуљи, рекла је она.

„Издали смо ове драгуље", рекла је, додајуц́и да нико није заштиц́ен од „дрских и сурових криминалаца, па ни Лувр".

Француски медији пренели су да је група маскираних мушкараца провалила у музеј користећи платформу камиона којом су се подигли до Аполонове галерије.

Лопови су користили мале електричне секаче да направе отвор у прозору како би ушли у галерију и истим алатом исекли витрине у којима су чувани драгуљи.

Побегли су скутерима носећи девет комада накита.

Током бества један од драгуља - круна царице Евгеније - испала им је и она је пронађена оштећена у близини музеја, кажу власти.

Лопови још нису ухваћени.

ОВДЕ погледајте графички приказ велике пљачке Лувра која је запрепастила Француску.

Погледајте видео: Овако су лопови побегли из Лувра

Министри су претходно давали изјаве новинарима, негирајући пропусте у обезбеђењу, али је Де Карс такве коментаре пресекла речима да је Лувр „поражен".

Њене речи су пружиле увид у тешкоц́е обезбеђивања најпосец́енијег музеја на свету и колико је његова безбедност заиста лоша.

Систем видео надзора испред Лувра је „веома незадовољавајуц́и", рекла је, а унутра су неки делови једноставно превише стари да би се прилагодили модерним технологијама.

Упркос огромном броју посетилаца музеја - 8,7 милиона само прошле године - споро се улаже у безбедност, рекла је и истакла буџетске изазове са којима се суочавају велике културне институције.

Де Карс, која је постала директорка Лувра 2021. године, рекла је да жели да удвостручи број надзорних камера.

Када сам прихватила посао, рекла је, упозорена сам да је сигурносна опрема у Лувру „застарела", за разлику од опреме Музеја Орсеј, где је раније радила.

Неки од сенатора који су је саслушавали, нису могли да верују шта слушају у вези са обезбеђењем Лувра.

Питали су је зашто постоји само једна камера - на спољном зиду окренутом ка реци - и зашто је усмерена у погрешном смеру.

Такав положај камере омогућио је лоповима да неометано и непримежено дођу камионом пред Лувр и мердевинама се подигну до балкона првог спрата галерије.

„Постоје слабости у Лувру и ја то потпуно признајем", рекла је Де Карс сенаторима.

Похвалила је обезбеђење које је, како је рекла, брзо реаговало да евакуише посетиоце у згради чим су постали свесни да је дошло до упада.

Ипак, признала је: „Нисмо довољно рано приметили долазак лопова... слабост наше периметарске заштите је позната."

Лувр је био затворен два дана, а поново је отворен 22. октобра, трећег дана после пљачке.

Музеј је саопштио да је и даље затворена галерија Аполо коју су лопови похарали.

Председник Француске Емануел Макрон је позвао министре да убрзају увођење безбедносних мера у Лувру после поновног отварања, рекла је портпаролка владе.

Званичници су пљачку која се догодила 19. октобра усред дана назвали „дрском", а поједини су је окатактерисали и као велику срамоту за Француску.

У Лувру се чувају нека од најпознатијих уметничких дела, непроцењиве вредности, међу којима је најзначајнија слика Мона Лиза Леонарда да Винчија.

Потрага за четворочланом бандом која је, за мање од 10 минута прошле недеље ујутру, провалила у један од најпознатијих светских музеја, још траје.

Док су бежали, испустили су круну из 19. века опточену дијамантима, која је припадала царици Евгенији.

Иако је пронађена, круна је оштец́ена, а Лоранс де Кар је рекао сенаторима да је вероватно згњечена док су је лопови вадили из витрине.

„Првобитне процене указују на то да је могуц́а деликатна рестаурација", рекла је директорка музеја.

Како је изведена крађа?

Крађа се догодила 19. октобра између 9:30 и 9:40 по локалном времену, убрзо након што је музеј отворен за посетиоце.

Четири лопова су користила механички лифт монтиран на возилу како би се подигли до Галерие д'Аполлон (Галерији Аполона) преко балкона.

На фотографијама се виде мердевине монтиране на возилу које воде до прозора на првом спрату.

Лопови су секачима исекли прозоре и ушли у музеј.

Затим су претили чуварима, који су евакуисали просторије, и украли предмете из две стаклене витрине.

Музејски аларми су се огласили, а запослени су поштовали протокол контактирајуц́и снаге безбедности и штитец́и посетиоце, саопштило је Министарство културе.

Банда је покушала да запали возило паркирано испред музеја, али их је спречила интервенција запосленог у музеју, додаје се.

Министарка културе Рашида Дати рекла је француској телевизији ТФ1 да се на снимцима из музеја виде маскирани пљачкаши како „мирно" улазе у галерију и разбијају витрине са накитом.

„Пљачку си извели професионално, без насиља и било какве панике", рекла је она.

Нико није повређен у инциденту, додала је.

Описала је да су лопови деловали „искусно" са добро припремљеним планом да побегну на два скутера.

Истражитељи трагају за четворицом осумњичених и проучавају снимке са сигурносних камера.

Све се одиграло „веома, веома брзо", рекао је министар унутрашњих послова Лоран Нуњез за радио Франс Интер.

Пљачка је изведена за мање седам минута, додао је.

Један сведок је описао да је у тренуцима евакуације настала „потпуна паника".

'Ужасна слика Француске'

Француски министар правде рекао је да су мере безбедности „заказале" у спречавању велике пљачке накита која је створила веома негативну слику о земљи.

„Људи су успели да паркирају камион за селидбе усред Париза, да се за неколико минута попну у музеј и украду непроцењиве драгуље.

„То ствара ужасну слику Француске", рекао је Жерал Дарманен за радио Франс Интер.

Ипак, убеђен је да ц́е полиција на крају ухапсити лопове.

Међутим, шеф организације специјализоване за лоцирање и врац́ање украдених и опљачканих уметничких дела упозава је да ако лопови не буду ухвац́ени у наредних 24 до 48 сати, украдени накит неће бити пронађен.

„Тренутно се води трка с временом", рекао је Крис Маринело, извршни директор организације Арт Рецоверy Интернатионал, за ББЦ.

Украдене круне и дијадеме, каже, лако се могу разбити и продати у малим деловима.

„Лопови их неће сачувати нетакнуте, вец́ ц́е их разбити, истопити вредни метал, поново исец́и вредно камење и сакрити доказе о злочину", рекао је Маринело.

Француска полиција „зна да ц́е у наредних 24 или 48 сати, ако лопови не буду ухвац́ени, ти комади вероватно бити расточени у комаде", рекао је.

„Можда ц́е ухватити криминалце, али нец́е повратити накит".

Шта је украдено?

Украдено је осам предмета, међу којима су дијадеме, огрлице, минђуше и брошеве, према властима.

Сви су из 19. века и некада су припадали француској краљевској породици или царским владарима.

Француско Министарство културе саопштило је да су украдени предмети:

Ови комади су украшени хиљадама дијаманата и других драгоцених драгих камења.

Још два предмета, међу којима круна царице Евгеније, пронађена су у близини места догађаја.

Очигледо су лоповима испала током бекства.

Нуњез је описао украдени накит као „непроцењив".

'Вредност украдених драгуља процењена на 88 милиона евра'

Вредност накита украденог из париског Лувра процењена је на 88 милиона евра (102 милиона долара), рекла је француска јавна тужитељка, позивајуц́и се на кустоса музеја.

Лора Беко је за РТЛ радио рекла да је износ „изузетан", али да је вец́и губитак за француско историјско наслеђе.

Међу украденим предметима су и крунски драгуљи и комади накита која су два Наполеона поклонила њиховим женама.

Беко је рекла да се нада да ц́е објављивање процењене вредности накита натерати пљачкаше да још једном размисле и да га не униште.

Међу украденим предметима за које су званичници рекли да су „непроцењиве вредности" су огрлица од дијаманата и смарагда коју је цар Наполеон поклонио супрузи, тијара коју је носила царица Евгенија, супруга Наполеона Трећег, и неколико комада који су раније припадали краљици Марији-Амелији.

Погледајте видео: Ово су неки од украдених драгуља из Лувра

Шта је у Аполоновој галерији?

У Аполоновој галерији, која је била на мети лопова, чува се оно што је остало од француских крунских драгуља.

Они су углавном изгубљени или продати после Француске револуције, али су неки драгоцени предмети остали.

Међу њима је накит који је после Револуције припадао цару Наполеону, његовом нец́аку Наполеону Трећем и њиховим супругама, царици Марији Луизи и Евгенији.

На сајту Лувра пише да су најдрагоценији предмети у галерији била три дијаманта позната као Регент, Санси и Хортензија.

Шта је Лувр?

У срцу Париза, Лувр је највец́и музеј на свету са скоро 73.000 квадратних метара изложбеног простора.

То је више од површине десет фудбалских терена.

Првобитно је изграђен 1546. године као палата за француску краљевску породицу.

Краљ Франсоа, његов први становник, био је љубитељ уметности и намеравао је да у Лувру представи сопствену колекцију.

Краљеви који су касније владали знатно су проширили уметничке фондове круне, а Луј Четрнаести је чак стекао уметничку колекцију енглеског краља Чарлса Првог, после погубљења у енглеском грађанском рату.

Колекција је остала углавном у приватном власништву до избијања Француске револуције 1789, да би четири године касније 1793. Лувр био отворен као јавна уметничка галерија.

Данас, Лувр приказује више од 35.000 уметничких дела, међу којима је и чувена слика Мона Лиза Леонарда да Винчија, и дневно привлачи око 30.000 посетилаца.

Погледајте видео: Лопови украли златни тоалет из палате Бленхајм код Оксфорда

Колико су честе пљачке Лувра?

Нису честе, захваљујуц́и јаком обезбеђењу, али их је било.

Најпознатија се одиграла 1911. године када је украдено ремек-дело Леонарда да Винчија, Мона Лиза.

Песник Гијом Аполинер и сликар Пабло Пикасо су обили осумњичени и полиција их је испитивала.

Међутим, испоставило се да је кривац био Италијан који је из осец́аја националног поноса желео да слика буде враћена у Италију.

Пронађена је три године касније у Фиренци и врац́ена у Париз.

У то време слика није била толико позната као сада.

У другом случају, 1983. године неки делови оклопа из 16. века су нестали и поново су откривени тек 2011. године.

Најскорије 1998, украдена је слика уметника из 19. века Камија Короа.

„Ле Chemin de Sevres“ (Пут за Севр) је једноставно скинут са зида, а да нико није видео.

Због ове крађе су безбедносне мере у музеју значајно промењене, али слика никад није пронађена.

Број крађа у француским музејима је у порасту.

У септембру су лопови провалили у Музеј Адријен Дибуш у Лиможу и украли порцеланске радове наводно вредне 9,5 милиона евра.

У новембру 2024. године, седам предмета „велике историјске и културлошке вредности" украдено је из Музеја Коњак-Жеј у престоници.

Пет је пронађено пре неколико дана.

Истог месеца, наоружани пљачкаши су упали у Музеј Ијерон у Бургундији, пуцајуц́и пре него што су побегли са уметничким делима 20. века вредним милионима евра.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]