Шта је видео човек који је први бициклом обишао свет

Деценију после објаве чувеног романа Жила Верна Пут око света за 80 дана, Енглез је кренуо на путовање у жељи да обиђе свет.

Међутим, за разлику од јунака Вернове књиге, који је путовао возом и бродом, Томас Стивенс је одлучио да се упусти у авантуру бициклом.

Његово путовање је почело 1884. године и трајало више од две године.

По повратку кући, написао је књигу Пут око света на бицикли (Ароунд тхе Wорлд он а Бицyцле).

У тој књизи, која је привукла велику пажњу широм света, детаљно је описао све што је видео на његовом путовању по Северној Америци, Европи и Азији.

Прва станица: Северна Америка

Стивенс, који је рођен у Енглеској 1871. године, преселио се у Сједињене Државе (САД) када је имао 17 година.

Није био спортиста, али је много волео бициклизам који се у то време сматрао аристократским хобијем.

Према речима америчког писца и филмског ствараоца Роберта Ајзенберга, Стивенс је постао толико популаран јер је „био обичан човек који је увек ишао даље и био довољно мотивисан да његов циљ и оствари".

У почетку му је циљ био да пропутује северноамерички континент, што је и успео, возећи бицикл од Сан Франциска до Бостона за пет месеци.

После тог подухвата, популарни часопис о бициклизму понудио му је спонзорство, па је Стивенс одлучио да крене на пут око света.

У априлу 1884. године испловио је из Чикага ка Енглеској.

Пошто је прешао континентални део Европе, бициклом је пропутовао Турску, Иран, Индију, Кину, и Јапан.

Стивенсов бицикл био је веома другачији од савремених модела.

Возио је тежак модел познат као пени-фартинг, са великим предњим точком и знатно мањим задњим.

Наводно је носио само неопходне ствари - доњи веш, пиштољ, пончо који је служио и као шатор, и резервну гуму.

Сусрети у Истанбулу

Стивенс је у Истанбул стигао у лето 1885. године, где је током месеца Рамазана одсео у хотелу у Галати, историјском делу града.

Истанбул је описао као „један од најкосмополитскијих градова на свету", истичући разноликост његових становника, улица и одевних стилова.

Дочарао је живописне ноћне призоре, када су споредне улице осветљавале искључиво кафане, док су људи ходали држећи лампе у рукама.

Писао је и о женама које су у посебним просторима у трамвајима и на трајектима скидале велове и пушиле.

Стивенс је чак саставио и својеврсни водич за обилазак града, по његовој рути.

„Поподневна шетња Истанбулом са водичем обухвата Археолошки музеј, џамију Аја Софију, Музеј костима, Филоксенову цистерну (цистерну 1001 стуба), гробницу султана Махмуда, надалеко чувену Капали чаршију (Велики базар), Нову џамију (Yени Цами), кулу Галату, и маузолеј султана Сулејмана Величанственог".

У његовим записима помињао је и плес дервиша, као и раскошне домове богатих истанбулских породица.

На путовању током месеца Рамазана, био је одушевљен архитектуром Османског царства, као и свечаним светлима постављеним између минарета џамија.

На једној од тура је наишао на гарду тадашњег султана Абдула Хамида ИИ, који се данас сматра једном од најконтроверзнијих личности у турској историји.

„Мој циљ да видим султаново лице је остварен, али то је био само кратак поглед".

У Измитском заливу, једном од водећих индустријских региона Турске, записао је да су „села окречена у бело и да су прелепа у сутон" .

На путевима региона Централне Анадолије наишао је на номадски курдски камп.

Њихова гостољубивост оставила је снажан утисак на њега.

Поглавара курдске заједнице која га је угостила, описао је као „достојанственог шеика који пуши наргилу".

Писао је и о храни која му је понуђена, као и о лежају који му је припремљен без да је то затражио.

У складу са Стивенсовим размишљањима о разноликости Турске, у његовим записима се помиње и јеременски свештеник који му је за срећан пут даровао Библију.

Путовање даље на Исток

У Ирану, Стивенс је извесно време провео у Техерану као гост шаха Насера ал Дина.

На периферији Техерана застао је да се диви Кулама тишине, древним грађевинама у којима су се остављала тела следбеника зороастризма, религије засноване на учењима Заратустре, да их поједу лешинари, јер се веровало да би сахрањивање загадило земљу.

Забележио је да је ватра Заратустре одавно угашена, а да куле стоје да сведоче о древној религији.

После Ирана, Стивенс се упутио ка Авганистану.

Међутим, није успео да уђе у земљу, па је бродом прешао Каспијско море до Бакуа, данашње престонице Азербејџана, а одатле је возом стигао у Батуми, у данашњој Грузији.

Затим је бродом допловио до индијског града Калкуте.

У записима је много хвалио Таџ Махал.

И мада се жалио на несносне врућине, приметио је да су призори и боје које је тамо видео били његови омиљени до тог тренутка путовања.

Одатле је отишао у Хонгконг, а затим у Кину.

Крајње одредиште његовог путовања био је град Јокохама у Јапану.

Тамо је Стивенс срео мештане за које је написао да имају „углађено понашање" и да су „ведрог духа".

„Они су ближи решењу загонетке како живети срећно него било који други народ", зааписао је.

Посебно га је задивила и љубав јапанске деце према учењу.

Управо у Јокохами је 1886. године завршио путовање које је укупно трајало две године и осам месеци.

Према његовом прорачуну, бициклом је прешао око 22.000 километара, чиме је, како се сматра, постао први човек који је бициклом обишао свет.

Путописне белешке је прво објављивао у наставцима у часопису, а затим их је сабрао и објавио књигу 1887. године.

Погледајте видео: Спас за старе бицикле

Утицај западних предрасуда о Истоку и критике

Иако је заједнице које је сретао на путу често описивао с дивљењем, Стивенс се истовремено служио и бројним клишеима типичним за то доба.

Људе које је сретао неретко је описивао као „полуцивилизоване", „прљаве" и „неуке".

„Карактеристично стање ума просечног јерменског сељака је дубоко незнање, неразумевање и тврдоглавост, и осећање очаја и безнадежности", записао је током у Турској.

Према речима турског писца Ајдана Челика, који проучава Стивенсове записе са путовања по Турској, он је, као и многи путници у то време, културе и људе на Истока посматрао стереотипно.

Међутим, писац Роберт Ајзенберг сматра да се Стивенсов поглед мењао како је путовање одмицало.

„Он, наравно, говори из строго културолошк перспективе. Има тај типични викторијански критеријум", рекао је Ајзенберг.

„Али када стигне до Таџ Махала и заиста му се диви, толико је импресиониран архитектуром и уметношћу да први пут не прави поређење ни са чим другим.

„Потпуно је њиме очаран".

Приче Стивенса, као првог човека који је бициклом обишао свет, биле су изузетно тражене у Енглеској и САД-у.

Његови записи су, према мишљењу истраживача, у великој мери обликовали поглед на остатак света многих Американаца у то време.

Стивенсов живот је надахнуо и младе америчке авантуристе Вилијама Захтлебена и Томаса Алена, који су такође бициклом путовали у Истанбул.

Поред свега тога, Ајдан Челик сматра да је Стивенсово најважније наслеђе његов значајан допринос популаризацији путовања на два точка, које је описао као својеврсну „бициклистичку револуцију".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]