„У току је шесто велико изумирање", упозорава Џејн Гудол

Са њеним препознатљивим шалом преко рамена и седом косом везаном у реп, Џејн Гудол зрачи спокојем – чак и преко нашег благо замућеног видео-позива.

У бечкој хотелској соби, новинарски тим и мала група филмаџија, који документују њену најновију предавачку турнеју, мувају се око ње.

Славна приматолошкиња и конзервационисткиња намешта се на фотељи са високим наслоном у којој малтене нестаје њена витка конституција.

На екрану видим да иза ње, на полици, стоји њен мајмун играчка Господин Х.

Ову играчку је добила пре скоро 30 година од пријатеља и од тада путује светом свуда са њом.

Докторка Гудол сада има 90 година, а она и њен г. Х и даље путују.

„Мало сам изморена", признаје она.

„Стигла сам овде из Париза. А након тога идем у Берлин, па у Женеву. На овој турнеји говорим о опасностима по животну средину и неким од могућих решења", каже она.

'У току је шесто велико изумирање'

Једно од решења о којем жели да разговара данас је сађење дрвећа и рестаурација станишта које њена истоимена фондација и непрофитна технолошка компанија Екозија жели да спроведу у Уганди.

У протеклих пет година, уз помоћ локалних заједница и малих земљорадника, ове организације су засадиле скоро два милиона дрвећа.

„Налазимо се усред шестог великог изумирања", каже ми докторка Гудол током нашег интервјуа за ББЦ Радио 4.

„Што више можемо да урадимо на обнови природе и заштити постојећих шума, то боље."

Примарни циљ овог пројекта је да се обнови угрожено станиште за 5.000 шимпанзи у Уганди.

Докторка Гудол је проучавала и водила кампање за заштиту примата деценијама.

Али ова активисткиња такође жели да истакне претњу коју крчење шума представља по нашу климу.

„Дрвеће мора да израсте до одређене висине пре него може да почне да ради свој посао", каже она.

„Али сво ово сађење дрвећа помаже апсорпцију угљен диоксида."

Све је мање времена

Докторка Гудол каже да је данас, више него икада пре, потребно предузети хитне мера за успоравање загревања наше планете.

Још увек имамо времена да почнемо да успоравамо климатске промена и губитак биодиверзитета, каже докторка Гудол.

Али тог времена је све мање, додаје.

Уништавање шума и других места са дивљим животињама, истиче она, суштински је повезано са климатском кризом.

„Толико се тога променило за мог животног века", каже она, присетивши се како сте у шумама Танзаније, где је почела да проучава шимпанзе пре више од 60 година, „могли да намештате календар по почецима две кишне сезоне."

„Данас понекад киша пада у сушној сезони, а понекад у кишној сезони наступи суша. То значи да дрвеће даје плодове у погрешно време, што узнемирава шимпанзе, али и инсекте и птице."

Током деценија у којима је проучавала и залагала се за заштиту станишта дивљих шимпанзи, она каже да је виђала уништење шума широм Африке: „И видела сам опадање броја шимпанзи."

„Ако се не удружимо и не наметнемо строге прописе око тога шта људи смеју да ураде животној средини – ако се брзо не удаљимо од фосилних горива, ако не зауставимо индустријско ратарство, које уништава животну средину и убија тло, чиме се постиже поражавајући ефекат по биодиверзитет – наша будућност ће на крају бити осуђена на пропаст."

'Погледао ме је у очи и стиснуо ми прсте'

Кад је чујем да прича овако, то ми даје увид у строгост која нарушава њено артикулисано, нежно држање.

Кад је Џејн Гудол почела да прати и проучава шимпанзе у националном парку Гомбе Стрим у Танзанији, она је била пионирка.

Њено истраживање, које се данас сматра револуционарним, било је контроверзно.

Она је била прва особа која је присуствовала и случајевима да шимпанзе праве и користе алате и документовала то.

Наиме, примате су припремале штапове за пецање термита.

Пре њених опсервација, то је била особина која се сматрала јединствено људском.

Она је обелоданила да животиње граде јаке породичне везе – и чак и да се упуштају у ратне активности око територије.

Али њен приступ – толико блиско повезан са животињама које је проучавала, њихово именовање и називање „пријатељима" – био је ниподаштаван међу неким (углавном мушким) научницима.

Њен супервизор и ментор, професор Луис Лики, међутим, видео је корист у њеној техници.

„Желео је некога чији ум није залуђен редукционистичким ставом науке према животињама", објашњава докторка Гудол.

„Немате пса, мачку, зеца, коња а да им не дате име. Исто је било кад сам проучавала веверице у властитом врту као девојчица – све су имале имена."

Њени методи – и њен осећај блискости са приматима којима је посветила читав живот – дали су јој јединствену перспективу.

Она ми говори о „предивном тренутку" са шимпанзом ког је назвала Дејвид Грејберд, мужјаком шимпанзе ког је први пут видела како прави алате за хватање термита.

„Он је био први који је изгубио страх од мене", присећа се она.

„Села сам поред њега, а на земљи крај њега лежао је зрели црвени плод уљане палме. Пружила сам му а он је окренуо главу од мене. Онда сам ставила руку ближе а он се окренуо, погледао ме у очи, пружио ми руку и нежно ми стиснуо прсте."

„Тако шимпанзе умирују једни друге. Савршено смо се разумели – знаковним језиком који је очигледно претходио људском говору."

'Морамо да будемо строжи'

Каријера докторке Гудол је често била пуна изазова.

Писала је о раним годинама њеног рада за професора Ликија, који је био цењени научник, и који је имао огроман утицај на њену каријеру.

Он јој је изнова изјављивао љубав, вршећи притисак на њу који би данас могао да се доживи као сексуално злостављање.

Али она је одбила сва његова удварања и задржала строгу пажњу на раду и њеним вољеним шимпанзама.

Данас, када је напунила 90 година, делује као да нимало не успорава.

Шта је, дакле, то што тера докторку Гудол да гура даље?

Поводом тога је савршено недвосмислена – шармантно увређена питањем:

„Људи ваљда желе будућност за своју децу. А ако је желе, морамо да будемо строжи по питању законодавства у вези са животном средином."

„Није нам преостало још много времена да помогнемо животној средини. Урадили смо веома много тога на њеном уништавању."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]