Ко је све у блокади у Србији и због чега

Препрека, баријера, обустава рада, опструкција - речју блокада.

Овај појам слојевитог значења обележио је претходне недеље и месеце у Србији.

Мотиви су различити, али се у Србији свакодневно нешто блокира - на 15 минута, неколико сати, а каткад и месецима.

Почело је после 1. новембра и пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду када је 15 људи изгубило животе, а двоје тешко повређено.

Студенти у Србији више од три месеца блокирају факултете, ограничавајући улаз онима без индекса, а све у циљу испуњења захтева, између осталог да се утврди кривична одговорност за новосадску трагедију.

У блокади су од недавно и многе средње школе, а редовно се зауставља и саобраћај на главним раскрсницама у многим градовима широм земље како би се одала пошта новосадским жртвама.

Адвокати су обуставили рад на месец дана, а и неке зграде институција су бивале заузете - од општинских до културних.

Месецима „трају противуставне и противзаконите блокаде путева, пруга и институција Србије, тврди Александар Вучић, председник Србије.

„Месецима спроводе обојену револуцију, кријући се иза измишљених, суштински непостојећих захтева.

„Мањина малтретира, шиканира и спроводи насиље над грађанима Србије, преузимајући надлежност тужилаштва, суда, полиције и моралних праведника којима је дозвољено све, а одговорност и обавезе немају", саопштио је Вучић уз извињење новинарки РТС-а коју је назвао „имбецилом".

Факултети

Блокаде факултета и универзитета трају више од три месеца.

Покренули су их студенти Факултета драмских уметности (ФДУ) скупом 22. новембра 2024, како би одали почаст погинулима у Новом Саду.

Тада је дошло до сукоба између окупљених, који су зауставили саобраћај на 15 минута у непосредној близини факултета, и неколицине људи који су инсистирали да прођу.

Студенти ФДУ наводе да се ради о „организованој групи", која је физички напала студенте и професоре, због чега су тражили да се против њих поднесу кривичне пријаве.

То је један од четири захтева којим траже утврђивање кривичне одговорности за пад надстрешнице, као и објављивање комплетне документације.

Студенти су тврдили да су поједини нападачи јавни функционери, захтевајући њихово разрешење.

Погледајте видео: Два месеца студентских блокада

Кривични поступак за напад покренут је против троје људи, док ће се двоје прекршајно гонити, саопштили су из Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ) у Београду 6. фебруара.

Из Деканата ФДУ захтевају проширење истрагу, тврдећи да се насиље над студентима кажњава „само у оној мери у којој су притисак јавности и медија на то приморали институције".

Претходно је ВЈТ саопштило да је покренуто укупно пет кривичних поступака због напада током студентских протеста и блокада, а у два случаја починиоци се терете за покушаје убиства.

Студенти поручују да ће се блокаде наставити све док им се не испуне захтеви, иако власт понавља да им је све испуњено.

Блокадама су се прикључиле и самоорганизоване групе студената факултета чији оснивач није држава, међу којима су Факултет савремених уметности, Факултет ФЕФА (некадашњи Факултет за економију, финансије и администрацију), као и Факултет за медије и комуникацију (ФМК) из Београда.

Студенти ФМК-а су 3.марта организивали протест под називом „Дан Д" против управе која покушава да им угуши блокаду.

Погледајте видео на ББЦ јутјуб каналу: Седам дана и ноћи студентских протеста

Поједине средње школе

Талас студентских блокада запљуснуо је и средње школе широм Србије.

Неке од њих, попут Земунске и Пете београдске гимназије су у 24-часовној блокади, где ђаци по узору на студенте спавају у учионицама.

Подржавају студенте и њихове захтеве, али и професоре који недељама штрајкују и држе скраћене часове или потпуно обустављају рад.

Упркос упозорењима власти да би могле да буду смањене плате онима који не раде, бунт се наставио.

Пољопривредници

Група пољопривредника је три дана по 12 сати затварала прилазе око Раче, места у Шумадији.

Током фебруара су 18 дана били испред општинске зграде, а онда су ушли у њу и блокирали је на 72 сата.

Тражили су да им се врати порез на имовину на ниво из 2024. године, оставке и расписивање локалних избора, рекао је Милан Милошевић из Покрета пољопривредника Србије за ББЦ на српском првог дана блокаде.

Блокада је резултирала одржавањем ванредне седнице са једном тачком дневног реда.

Одлука о повећању пореза је стављена ван снаге, каже пољопривредник Милошевић.

На следећој седници која би ускоро требало да се одржи, између осталог је предвиђено да се усвоји да се порез обрачунава на нивоу из 2024.

Пољопривредници би требало да буду укључени у одређивање висине такси, а траже и да се земља опорезује по квалитету.

Културне установе

Под кључем су у фебруару била и многа позоришта.

Представе се седам дана нису играле у београдским и новосадским позориштима, као ни у Сомбору и Зрењанину у знак подршке студентским захтевима.

Отказане су представе и у Звездара театру у Београду иако су првобитно планирали да их организују као гест подршке.

Одлуку су донели пошто су студенти одбили њихову понуду о бесплатним дневним улазницама.

„Подржавамо студенте од почетка њиховог протеста и не желимо да се деле око било ког питања.

„Одлично је што се и Звездара придружила овом штрајку и што око тога више нема недоумица", изјавио је Душан Ковачевић, редитељ и директор овог позоришта.

Празна је била и дворана Књажевско-српског театра у Крагујевцу на Дан театра, 15. фебруара, када је у том граду одржан велики студентски протест.

Више од три недеље блокирано је и некада незаобилазно место окупљања омладине – Студентски културни центар (СКЦ).

Група студената је 12. фебруара увече ушла у зграду жуте фасаде, заузела сале за концерте, један изложбени простор и ходнике, а затим на пленуму изгласала блокаду.

Студенти различитих факултета који су блокирали су СКЦ поручили су „да им је тамо место".

Неколико дана касније после протеста неформалне организације Култура у блокади испред Министарства културе и шетње до Трга Републике, блокиран је и Културни центар Београда (КЦБ).

Дворану КЦ Београда 18. фебруара блокирали су чланови ове иницијативе коју чине радници и раднице у култури.

Колектив ове градске институције негирао је сутрадан да су запослени КЦБ-а ступили у генерални штрајк.

„Сам назив акције 'Ослобођени КЦБ' је нетачан и ствара погрешан утисак. Заузета је само биоскопска сала – ДКЦ", саопштено је.

Подсетили су да је КЦБ Београд подржао студентске захтеве и 24. јануара, обуставио рад у потпуности, једногласном одлуком колектива.

Тог дана на позив студената који блокирају факултете, бројне школе, организације и фирме широм Србије нису радиле, а на улицама Београда је било хиљаде људи.

Обустави рада до даљег прикључила се и Београдска филхармонија.

Траже да се хитно побољшају плате запослених и да се распише конкурс за директора ове културне институције.

Вишечасовне блокаде на путу

Претходних месеци блокиране су и многобројне саобраћајнице широм земље.

Том списку последња је додата и Ибарска магистрала, важна саобраћајница на западу Србије.

Њу су на четири сата у недељу 2. марта блокирали матуранти средњих школа и студенти из Горњег Милановца, удаљеног 135 километара од Београда.

Дан раније, у Нишу је одржан 18-часовни протест под називом „Студентски едикт" током којег су биле затворене главне улице, док је на улицама уз студенте било хиљаде људи из различитих крајева Србије.

Претходно је организована тросатна блокада у Новом Пазару на Бањској петљи, главној магистрали која води ка Београду и Црној Гори.

Средином фебруара хиљаде студената и демонстраната блокирало је Крагујевац, у централној Србији, на протесту под слаганом 'Сретнимо се на Сретење'.

Почетком фебруара, нишки студенти су организовали и вишечасовну блокаду једне од наплатних станица на аутопуту Ниш-Београд.

У истом дану, 9. фебруара, студенти су у Београду на неколико сати блокирали мост Газела, заједно са пољопривредницима, мотористима и другим становницима.

На неколико сати 23. фебруара био је блокиран и Булевар Жарка Зрењанина у Вршцу.

Блокадом три моста у Новом Саду 1. фебруара обележено је три месеца од трагедије у овом граду.

Студенти су претходно организовали и 24-часовну блокду Аутокоманде, једне од највећих саобраћајних петљи у Београду.

Од пада надстрешнице 1. новембра, сваког дана се у 11:52 блокирају саобраћајнице у многим градовима када се одаје 15-минутна пошта страдалима у Новом Саду.

Шта су последице?

У јеку блокада пала је и влада Милоша Вучевића, али његова оставка још није прошла скупштинску расправу.

На дневном реду првог бурног скупштинског заседања 4. марта биле су 62 тачке, али међу њима није Вучевићева оставка иако је Ана Брнабић, председница парламента, најавила да ће се о њој говорити на крају седнице.

Оставку је поднео и Милан Ђурић, градоначелник Новог Сада, а наследио га Жарко Мићин, дугогодишњи блиски сарадник премијера у оставци, упркос протесту новосадске опозиције којем су прикључило стотине демонстраната.

Председник Вучић често зове студенте на разговор, тврдећи да нема разлога за блокаде јер су сви захтеви испуњени, али студенти заједно са професорима који их подржавају одбијају позив, одговарајући му да није надлежан.

Често говори и о наводној штети, пре свега економској, коју су блокаде изазвале.

„Верујем да ће у наредних 30 до 40 дана ситуација у земљи бити политички стабилна.

„Биће нам потребно неких шест месеци да се у потпуности вратимо у форму, у ритам и све што смо имали до скора јер нам блокаде и неодговорно понашање нанели огрому штету у различитим сферама друштвеног живота", изјавио је председник Србије.

Међутим, Павле Петровић из Фискалног савета, тврди „да су пролазни економски трошкови ових протеста занемарљиви у односу на просперитет који би се испуњењем њихових захтева остварио".

Погледајте видео о студентском походу на Крагујевац

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]