Суд у Приштини издао налог за хапшење Радоичића, сумњиче га за ратне злочине

Специјално одељење Основног суда у Приштини издало је налог за хапшење контроверзног бизнисмена Милана Радоичића и 19 људи због сумње да су учествовали у ратним злочинима током сукоба на Косову 1999. године.

Осумњичени су за убиство 106 албанских цивила у Ђаковици и злостављање 300 људи, објавио је приштински портал Репортери одлуку судије за претходни поступак.

Злочин се одиграо код моста Талић у центру Ђаковице у периоду од 7. до 10. маја, а надлежни Радоичића и друге терете да су били међу униформисаним српским снагама.

„Ишли су од куће до куће и силом и претњама изводили све присутне, раздвајајући мушкарце од жена и деце, а потом су убили укупно 106 цивила албанске националности, чија су тела након рата пронађена у масовној гробници у Батајници, у Србији", наводи се у образложењу налога за хапшење.

Масовна убиства су догодила за време НАТО бомбардовања, у јеку сукоба безбедносних снага Слободана Милошевића, тада председника Савезне Републике Југославије, и припадника Ослободилачке војске Косова, које су сматрали терористима.

Радоичићев адвокат Горан Петронијевић оцењује да је реч „о промашају случајном или намерном".

„После 26 година да се утврди да је неко осумњичен за кривично дело из ратног хуманитарног права то је готово невероватно.

„На основу материјалних доказа са којима сам ја упознат, ови догађаји и овај простор и време апсолутно немају везе с Радоичићем", каже Петронијевић за ББЦ.

Од марта 1998. Радоичић је као 20-годишњак био на редовном одслужењу војног рока који је продужен кад је почело НАТО бомбардовање, додаје.

Све време до јуна 1999. као војник је био на Косову, али у склопу граничног батаљона на Паштрику у општини Призрен.

„Никада није био у додиру са цивилима, већ је био укључен у активности на обезбеђењу границе", тврди адвокат.

Оптужен за тероризам у Бањској

Радоичић, бивши политичар и бизнисмен родом из Ђаковице, већ је оптужен за терористички напад у месту Бањска, на северу Косова, где већински живи српско становништво.

У писму, које је читао Петронијевић у Београду, Радоичић је преузео одговорност за напад 24. септембра 2023. у ком је страдао косовски полицајац Африм Буњаку.

Косовско правосуђе га је означило као вођу групе од 45 људи.

Некадашњи званичник Српске листе, највеће странке те заједнице на Косову, блиске званичном Београду, приведен је у октобру 2023. у Србији због случаја Бањска, али је убрзо пуштен.

Истрагу против њега водило је и Више јавно тужилаштву у Београду због, између осталог, недозвољене производње и промета ватреног оружја и тешких дела против опште сигурности.

Ипак, оптужница против њега у Србији и даље није подигнута, јер, наводно, нема довољно доказа.

Радоичић се налази на црној листи Сједињених Америчких Држава и Велике Британије због повезаности са међународним организованим криминалом и корупцијом, а довођен је у везу и са неразјашњеним убиством Оливера Ивановића, политичара са Косова, што је негирао.

За њим је била расписана и потерница Интерпола.

После Бањске је поднео оставку на функцију потпредседника Српске листе.

Радоичић није спреман да оде на Косово: адвокат

Нови случај Радоичић, где се доводи у везу са ратним злочинима, показује апсурд и неуспех косовских правосудних и безбедносних институција, оцењује Хисен Бериша, функционер опозиционе Демократске партије Косова и некадашњи припадник Ослободилачке војске Косова.

„Претходних година Радоичић не само да се слободно кретао, већ је имао и кључне политичке функције на Косову.

„Као потпредседник Српске листе, коју је верификовала косовска изборна комисија, пролазио је и безбедносне провере – полиције, безбедносне службе и правосуђа”, каже Бериша и пита да ли су службе имале сазнања о његовој умешаности у ратне злочине и раније.

Адвокат Петронијевић оцењује да је нова истрага „маневар за унутрашње политичке потребе на Косову" и да премијер Аљбин Курти покушава да добије на времену за формирање владе.

„Инсинуира се да је (Радоичић) могао да иде на одсуство као војник, али свима је познато да у време ратног стања није било никаквих одсуства до склапања Кумановског споразума.

„Постоје војни документи који то доказују, зато сумњам и у остали део навода из истраге".

Његов клијент, каже, није спреман да се одазове приштинским властима ни за Бањску, ни за наводе о ратним злочинима.

„Нерегуларни су услови за вођење фер поступка, а за Бањску се води поступак и у Београду.

„И суд му је изрекао две мере - не може да одлази на Косово и забрану изласка из земље", каже Петронијевић.

Случај Ђаковица

Злочини у Ђаковици обухватају два догађаја који представљају највећа масовна убиства у самом граду током сукоба, каже Беким Бљакај из приштинског Фонда за хуманитарно право (ФХП).

„Најпре се 7. маја десило масовно убиство на главном Талићевом мосту, где је, према подацима ФХП-а, убијено око 48 људи и њихова тела до данас нису пронађена.

„Три дана касније, у великој акцији у насељу Чабрат у Ђаковици, убијено је више од 50 људи”, каже Бљакај за ББЦ на српском.

Према сведочењима, починиоци у Ђаковици су носили и плаве и зелене униформе – полиције и војске.

Међу посмртним остацима ескхумираним почетком 2000-их из масовне гробнице у Батајници, било је и страдалих у Ђаковици.

На ободу Београда пронађено је више од 700 тела косовских Албанаца, од чега 75 деце.

Без обзира на то што је прошло 26 година, добро је да се процесуирају сви за које се утврди да су починили ратне злочине, додаје Бљакај.

„То кривично дело не застарева, а потреба жртава за правдом не пролази”.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите накс на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]